Astronautika: istorija

Ako misliš da je vožnja po našim putevima neudobna, zamisli kako bi to izgledalo po bespućima drugih planeta. Do sada, robotski roveri su vozili samo po Mesecu i Marsu, dok su ljudi bili šoferi samo tokom Nasinog programa „Apollo“. Kako bi izgledala jedna međuplanetna drumska trka. Uporedimo u mašti njihove postignute rezultate i prikažimo ih na jednoj tabeli objavljenoj na SPACE.com.

roveri-625Izvor: Jet Propulsion Laboratery
Kliknite na ilustraciju

Vodeću poziciju u ovoj ludoj trci zauzeo bi Marsov rover „Opportunity“ (MER-B), koji još od 2004. godine jurca Marsovom dolinom Meridiani Planum. „Opportunity“ je do sada prevalio preko 38,73 km, i još uvek vozi li vozi[1]. Do danas je prevalio 60 puta duži put nego za koji je bio projektovan.

Na drugom mestu (srebrna medalja!) nalazi se navođeni trkač iz sovjetske ere – „Луноход 2“. Taj ogromni Mesečev rover je vozeći tokom 1973. godine po Mesecu prevalio 37 kilometara i 450 metara[2] i sve do nedavno bio je svetski rekorder u off-road vožnji po drugim svetovima.

Srebrna medalja za kosmičku vožnju pripada Nasinom lunarnom roveru „Apolla 17“, koji su 1972. godine vozili astronauti Džin Sernan i Harison Šmit. Astronauti su tokom svoje misije prevalili 35,89 km[3], ni ne sluteći da će to biti ne samo poslednja vožnja ljudi po nekom nebeskom telu, već i poslednja misija „Apolla“, a samim tim i poslednja ljudska posada van orbite Zemlje za još dugo vremena ...

Poslednji je u trku ušao rover „Curiosity“, Marsova naučna laboratorija, koja je do sada prevalila već 4,8 km. Može da juri brzinom od 90 metara na sat, ali mu je prosek oko 30 m/h. Ko zna, možda će baš on postati novi rekorder.



1. Njegova maksimalna brzina je 5 santimetara u sekundi (180 metara na sat), mada mu je prosečna brzina samo petinu toga. 2005. je postignut dnevni rekord među svim roverima: za 1 dan je prevaljeno rekordnih 177,5 metara!

2. Rus je bio ne samo izdržljiv već i brz: vozio je oko 340 metara na sat, što je bilo nezamislivo u to vreme. bio je više nego dvostruko brži od svog prethodnog imenjaka (140 metara na sat).

3. Rover je ukupno vozio 4 sata i 26 minuta ((~8 km/h), a najduža vožnja je bila od 20,1 km. Rover je za 3 dana misije vozio 3 puta. Rover misije „Apolla 15“ je svoja 27,8 km prevalio za ukupno 3 sata i 2 minuta vožnje (~9,3 km/h), a rover misije „Apolla 16“ svoja 26,7 km za ukupno 3 sata i 26 minuta.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook