Astronautika: istorija

U ovom momentu jedan napušteni lunarni brod luta oko Sunca. To nije automatska sonda niti gornji stepen neke rakete. Ovaj brod je drugačiji, jer su četiri decenije ranije dva čoveka sedela u njemu. Od tada, niko ga više nikad nije video, niti iko zna gde se tačno nalazi.

Njegovo ime je „Snoopy“ i to je lunarni modul (LM-4) „Apolla 10“. Konkretno, uzletni stepen prvog LM koji je putovao do Meseca. „Snoopy“ i njegov drugar „Charlie Brown“ – komandno-servisni modul (CSM) – utrli su tokom maja 1969. godine put prvoj misiji sletanja na Mesec u ljudskoj istoriji. Pošto je sva pažnja sveta bila usmerena na „Apollo 11“, posada „Apolla 10“ – koju su činili Thomas Stafford, John Young i Eugene Cernan –dobila je za sebe luksuz da krsti brodove misije kako žele, a oni su odabrali likove iz američkog stripa „Peanuts“.

Kada je u maju 1969. kompozicija modula ušla u lunarnu orbitu 3 dana posle lansiranja sa Zemlje, Jang je ostao u komandnom modulu (CM), dok su Staford i Sernan ušli u „Snoopy“ i odvojili se. Posada LM je uključila glavni motor i izvršila manevar za ulazak u orbitu koja vodi ka sletanju na Mesec, testirajući sletni radar na visini od 16,5 km, visini na kojoj će „Apollo 11“ započeti konkretno sletanje. Iskoristili su situaciju i osmotrili Mare Tranquillitatis[1], a onda odbacili sletni stepen i uključili motor uzletnog stepena da bi se vratili na “Charlie Brown”. Sletni stepen (onaj sa nogarima) je ostavljen u orbiti, ali je kasnije, usled neuniformne gravitacije, nekontrolisano pao na Mesečevu površinu.

Pre nego što je sletni stepen odbačen a motor uzletnog stepena uključen, Lunarni Modul je započeo snažno da se okreće jer su astronauti greškom duplirali komande poslate računaru, pa ga je hitno trebalo restartovati. TV prenos uživo zabeležio je da su Sernan i Staford počeli da psuju kad su izgubili kontrolu nad LM. Sernan je posle pričao da je kroz prozor video da se horizont okrenuo osam puta, a NASA im je otkrila da još nekoliko revolucija i oporavak ne bi bio moguć, te da su bili na korak od rušenja na površinu.

 l1

Levo: uzletni stepen LM tokom montaže, gde se vidi normalno sakriven segment elektronike, bele lopte tankova sa gorivom, četiri mlaznice trastera za kontrolu položaja i tanjir glavne komunikacione antene. Desno: osmougaoni sletni stepen LM tokom montaže. On je nosio uzletni stepen i tokom lansiranja i tokom uzletanja sa Meseca, tako da je morao da bude dodatno ojačan.

 l2

Levo: uzletni stepen „Apolla 9“ u Zemljinoj orbiti. Lepo se vidi glavni motor i vrata u prvom planu. Desno: uzletni stepen „Apolla 16“. Vidi se oštećenje oplate nastalo sudarom sa CSM.

l3
Levo: sletni stepen „Apolla 16“ na Mesecu. Sudbina mu je da nadživi piramide. Desno: umetnička slika na kojoj se vide poslednji trenuci jedne lunarne misije programa „Apollo“.

l5
Standardna konfiguracija lunarne misije: CSM + LM.

Uzletni stepen je bio napunjen količinom goriva koja bi im bila potrebna da su uzleteli sa površine i krenuli ka orbiti gde ih čeka „Apollo 10“. LM je sa gorivom težio 13.941 kg, naspram 15.095 kg LM „Apolla 11“ koji je prvi sleteo na Mesec. U knjizi „Rocket ManC. Nelsona piše da je NASA preduzela posebne mere da osigura da Stafordu i Sernanu ne bi palo „slučajno“ na pamet da prvi izvrše sletanje. Nelson je naveo da mu je Sernan pričao sledeće: „Puno ljudi se pitalo kakvi smo mi to ljudi: da ne sletetimo a znamo da možemo! Zato je uzletni modul, deo sa kojim bi uzleteli sa lunarne površine, dobio manje goriva. Tankovi nisu bili napunjeni do vrha. Tako da i da smo pokušali da sletimo na Mesec ne bi mogli da se vratimo.“ U svojim memoarima, Sernan je napisao: „Naš lender, LM-4 ... bio je jednostavno pretežak da bi nam garantovao siguran povratak u slučaju sletanja.“

Vrativši se posle četiri kruga oko Meseca u orbitu sa „Charlie Brownom“, dvojica astronauta su prešla u komandni modul a uzletni su otkačili i ubrzo krenuli ka Zemlji. Zbog karakteristika „Snoopyjeve“ orbite oko Meseca, gravitacionih nepravilnosti izazvanih maskonima i blizinom Zemlje, modul je završio u orbiti oko Sunca, kao neki asteroid. Naravno, ljudskom rukom napravljen asteroid, težine 4,5 tone.

Vremenom, „Snoopy“ je postao jedini gornji stepen lunarnog modula koji je preostao u kosmosu. Gornji stepeni modula „Apolla 5, 9, i 13“ su izgoreli u Zemljinoj atmosferi, dok su oni od „Apolla 12, 14, 15 i 17“ namerno usmereni ka Mesecu da bi se nakon udara proučila unutrašnjost našeg satelita. Uzletni stepeni „Apolla 11 i 16“ su bili napušteni na lunarnoj orbiti i kasnije su pali na Mesec na nepoznate lokacije. Naravno, ne treba da zaboravimo da svih šest sletnih stepeni u šest misija sletanja ljudi na Mesec i danas mirno borave na površini.

Niko ne zna u kakvom je stanju „Snoopy“ danas. Vazduh iz unutrašnjosti sigurno je već davno izvetrio u kosmos. Obzirom da su bez pritiska, vrlo je verovatno da su tankovi hipergoličnog goriva ispražnjeni. Moguće je da su čak i eksplodirali usled nekontrolisanog kretanja gasova. Akumulatori su sigurno već odavno potpuno ispražnjeni a možda su čak i raznešeni u eksploziji, a da ne pominjem mešavinu vode i glikola u sistemu za hlađenje, koja je vrlo brzo bila potpuno zaleđena.

No unatoč svemu, znamo da je „Snoopy“ tamo negde. Leti i čeka negde u Sunčevom sistemu avanturiste koji će odlučiti da napuste Zemljinu orbitu. Brod „Apollo“ programa još uvek je tamo[2].

l7 l8

„Snoopy“ (LM-4) tokom priprema na Zemlji. Bio je visok oko 7 m, širok 9,4 m i zapremine 6,7 m3.

l9
Presek „Grummanovog“ lunarnog modula. Zadnje tri misije “J-klase koristije su unapređene module, veće nosivosti i dužeg roka trajanja – mogli su da ostanu na Mesecu 75 sati.

l12
Uzletni stepen LM
je imao zapreminu za posadu od 4,5 m3 i težinu 4,7 tona.

l13
Zapovednik misije Staford se pozdravlja sa Snupijem pre leta. Lutku drži Džemi Flauers, sekretarica astronauta Gordona Kupera, rezervnog zapovednika misije.

l14 l15

Posada „Apolla 10“: Sernan (pilot LM), Staford (zapovednik) i Jang (pilot CSM). Prvi je bio pre toga jednom a druga dvojica dvaput u kosmosu. Došli su na samo 14,4 km od površine ali nisu sleteli!

Posada „Apolla 10“ predstavlja rekordere po udaljenosti od kuće, jer su se u jednom trenutku našli na 408.950 km od svojih domova u Hjustonu. Iako su se sve „Apollo“ misije okretale na oko 111 km od njegove površine, udaljenost između Meseca i Zemlje varira tokom godine za oko 43.000 km (između perigeja i apogeja), a Zemljina rotacija čini da udaljenost Hjustona svakog dana varira za dodatnih 12.000 km. Posada “Apolla 10” je dostigla najudaljeniju tačku na svojoj orbiti oko tamne strane Meseca u isto vreme kada je Zemljina rotacija učinila Hjuston za pun Zemljin prečnik dalji od njih.

l16 Staford se sa Snupijem dogovara šta da radi gore u orbiti. U stripu, Snupi se ložio na letenje, zato ovde ima brile i pilotsku kapu.

l17Operacija CSM „Charlie Brown“ i LM „Snoopy“ u Mesečevoj orbiti.

l18

Testiranje procedura za sletanje „Apolla 11“ koje je sproveo „Snoopy“.

l19
„Snoopy“
se 22. maja 1969. odvaja od „Charlie Browna“ u Mesečevoj orbiti.

l22
„Snoopy“
, sa Stafordom i Sernanom unutra, približava se 23. maja radi spajanja sa „Charlie Brownom“.

l23
Ovo je jedna od najlepših slika ikad snimljenih u kosmosu.

l24
Mesečeva površina

l25
Amblem misije. Meni jedan od lepših.

 

[1] More Tišine je odavno bilo odabrano za lokaciju za sletanje ljudi na Mesec. Zato je 1965. sonda „Ranger 8“ namerno srušena u to more da bi poslala preko 7000 fotografija lokacije, a 1967. tu je meko sleteo i „Surveyor 5“ da bi proverio dubinu reolita i čvrstoću tla, kao i moguće magnetne anomalije.

[2] Još ređe se pominje i da je treći stepen rakete „Saturn IVB“, koji je poslužio za ubrzavanje i beg od Zemlje takođe u orbiti oko Sunca i da je još uvek tamo. Ima kataloški broj 3943.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18