Mislim da sam imala pet godina kada me je tata (na)učio da gledam vreme na časovniku. Bilo mi je veoma konfuzno određivanje satnice, pogotovu onaj deo sa petnaest do dva i dva sata i petnaest minuta, te sam zaključila da je to, u suštini, stvar slobodne procene (mada, ruku na srce, više vremena sam provodila razmišljajući o lutkama, nego o brojanju sati). Jedini razlog mog uživanja tokom tog "procesa" bio je taj što sam u njemu učestvovala: sečenje kartona, pričvršćivanje kazaljki za "telo" sata i, konačno, crtanje minuta i brojeva. To je bila čitava nauka.

Nažalost, uživanje u otkrivanju nauke se nije nastavilo i tokom školovanja. Škola je predstavljala jedno neprijatno mesto sa zastrašujuće belim zidovima u kom su me terali da radim domaće zadatke, a svoju prvu jedinicu sam dobila već tokom treće nedelje obitavanja u toj instituciji (nisam nacrtala porodicu za predstojeći čas društva jer sam se igrala porodice). Matematika je bila zabavna dok god se ticala pojedenih i dobijenih jabuka, a biologija mi se od početka nije dopala jer me je naumičila sa klijanjem pasulja. Moram li da napomenem da jedino moj pasulj nikad nije proklijao? Nikad!

Još u petom razredu osnovne škole sam shvatila - nauka je dosadna i meni tu nije mesto, ma koliko misao "nauka, cveće i ja" bila lepa.

Razdoblje 2004-2005-2006. godina je bilo prepuno lepih događaja i iznenađenja; pronađena je Kopernikova lobanja, Nightwish je izdao poslednji album u svojoj originalnoj postavi - "Once", otkriveni su nam recepti za pravljenje zvezda i Supermen se zaista vratio. O, i da, devojčica koja je još u petom razredu zaključila da je nauka dosadna je intenzivno počela da čita Astronomiju. Tada je otkrila da svet nauke može, a neretko je i potrebno, da se gleda očima društvenjaka*. Hvala.

*Naravno, shvatate da su društvenjaci ekvivalent demokratama u političkom sistemu Amerike?


DoraIsidora, studira arhitekturu u Novom Sadu.


Komentari   

Bobica
0 #2 Bobica 19-03-2009 20:29
Pa, što se tiče pasulja, moram ti reći da uopšte nisam iznenađena što nije proklijao.... ;-P Jest', imaš donekle prava, što se tiče škole i njenog neinspirativnog uticaja, mada, kako mi je jedna osoba rekla "đak prima od učitelja onoliko koliko može da podnese", a danas, na nečiju sreću a na moju žalost, ima sve manje "fanatika". Moje shvatanje astronomije je prilično naivno, s obzirom da me zanima samo ona strana bez mnogo fizike, što je kod Astronomije i najbolje, jer za svakoga ima po nešto. Čak i za nas smrtnike kojima viša matematika nije poznata.
Prijavi administratoru
Vladimir NS
0 #1 Vladimir NS 18-03-2009 15:23
Mnogo je ljudi sa identičnim iskustvom.Ja prvi.Od uvek sam bio znatiželjan i interesovale su me stvari koje nikoga od mog društva nisu.U školi kako osnovnoj tako i srednjoj tek su profesori bili nezainteresovan i za bilo kakvu saradnju,za približavanje nauke.Pre oko 6 godina slučajno sam nabasao na NASA-in sajt i posle pročitanih par članaka shvatio kolilko je astronomija interesantna.Us koro sam pronašao i ovaj sajt i oduševio se da tako nešto uopšte postoji kod nas.Od tada sam naučio mnogo toga putem ovog sajta,kupio teleskop,počeo da ulazim u svet astrofotografij e,uspeo sam čak da zainteresujem 10-tak ljudi za astronomiju.Ima m još 2 ispita i postaću lekar,pa se nadam da ću onda imati malo više vremena da se posvetim ovom hobiju.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži