Nasi trebaju delovi koje više niko ne proizvodi. Još dok su leteli šatlovi, agencija je počela da troluje po internetu – uključujući YahooeBay– kako bi pronalazila rezervne delove za elektroničku opremu koje korisnici kućnih računara bacaju kao prevaziđena...

n1

Tema je jako zanimljiva, jer ima nešto srpsko u njoj. Elem, pišući o projektovanju i konstruisanju kosmičkih sondi, na svoje čuđenje često sam naletao na podatke da inženjeri i tehničari ponekad kupuju jeftine delove u okolnim prodavnicama i robnim kućama i ugrađuju ih u letilice vredne stotinama miliona dolara! Recimo, čipovi na Marsovim roverima ili u 'Cassiniju''New Horizonsu', proizvedeni su pre više od 20-30 godina, ali ni u vreme ugrađivanja nisu bili ni najmoćniji ni najskuplji, već – najpouzdaniji! Njihov rad je proveren tokom miliona sati rada jer su bili ugrađivani u tadašnje popularne video-igrice. Samo su odnešeni na dodatnu zaštitu od kosmičkog zračenja i ugrađivani...

Dok sam pratio kometnu misiju 'Rosetta', sećam se da su prilikom gradnje konstruktori bili suočeni sa problemom izolovanja kilometara žica i kablova. Ožičavanje podsistema i instrumenata je bilo jako složeno, jer se hardver stalno menjao, dodavao, popravljao, usavršavao, pa su i kablovi stalno menjani, sečeni i preusmeravani. A onda se jedan baja setio, otišao u MAXI i kupio običan selotejp i 'otkrio' da izvrsno obavlja posao i da namotan u slojevima fenomenalno izoluje žice! Posle mu je firma koja je Nasi nudila skupi tender za silikonsko zaštitno izolovanje žica pretesterisala kočnice na kolima (ovo možda i nije istina nego više govori o mom karakteru).

Zato sam se oduševio kada sam pročitao da je pre desetak godina NASA gotovo za džabe kupila sa otpada zastarelu medicinsku opremu da bi se domogla 'Intelovog'čipa 8086 – varijante 16-bitnih čipova koji su pokretali prvi IBM-ov računar iz 1981. godine.

Kada je davno (1981.) prvi šatl poleteo na kosmos, 8086 je igrao jako bitnu ulogu, jer se najazio u srcu dijagnostičke opreme koja je bila zadužena za siguran rad dva šatlova bočna bustera.

Do pred sami kraj šatl-ere, prilikom zemaljskih testiranja bustera korišćen je 8086, ali ga je bilo sve teže naći. NASA i vojska su imali planove da ulože ekvivalent današnjim $150 miliona u sistem za automatsku proveru, sa novim softverom i hardverom. Ali do tada, kvar jednog malog čipa je mogao da prizemlji nacionalnu flotu ionako vremešnih šatlova. 

Isto je važilo i za druge zastarele delove, na desetke njih...

'Bilo je to je kao neko lešinarenje,'govorio je tada Jeff Carr, predstavnik 'United Space Alliance', hjustonske kompanije koja je rukovodila flotom šatlova. 'To je stvarno zahtevalo određeni stepen heroizma'.

Istina, stari delovi koje je NASA (pro)nalazila i kupovala korišćeni su ne u samim spejs-šatlovima već u servisnoj i pratećoj opremi. Takvu opremu su koristili, i često je popravljali, svi glavni kontraktori širom Amerike, kao i Kenedijev kosmički centar na Floridi, odakle su šatlovi slati u orbitu.

Imao si kao i ja starudiju od računara? Nasu to nijee interesovalo. Agencija i njeni kontraktori su želeli da kupuju samo velike otpade starih delova da bi popravljali stare mašine i pravili svoja skladišta rezervnih delova.

Jenom su nabavili brdo zastarelih računarskih čipova, štampanih ploča i čitača 8-inčnih flopi-diskova. ‘Nekad se dešavalo da nam jedan mali nedostajući deo hardvera upropasti dan,’ seća seMike Renfroe, direktor logističkog planiranja za ‘United Space Alliance’na kosmodromu Kenedi.

Renfroe se seća da su jednom članovi njegovog tima pretresli Internet kako bi pronašli zastarelu štampanu ploču koja se koristila za Master Timing Unit[1], koja se upotrebljavala za sinhronizaciju rada brodskih računara. Izgledalo je da niko neće imati uspeha, ali im se ipak posrećilo i ploča je pronađena. Koštala je $500.

'To je bilo jako jeftino,' priča Renfroe. 'Da se iznajmi inženjer za dizajniranje makar na nedelju dana koštalo je mnogo više.'

To što je NASA morala još pre 15 godina da se oslanja na zastarele delove na neki način pokazuje koliko njihova zvezda pada[2]. Početkom 60-ih godina prošlog veka agencija je igrala vodeću ulogu u osnivanju industrije čipova. Njihova masovna kupovina prvih integralnih kola na svetu dovela je do toga da taj posao postane tako profitabilan.

S druge strane, skupi čipovi su omogućili Nasi da postignu podvige u minijaturizaciji čime je poslala napredne satelite u orbitu a čoveka na Mesec. Hiljade ih je bilo ugrađeno u lunarni lender, čineći njegov računar 'manjim, lakšim, bržim, energetski efikasnijim i pouzdanijim od bilo kojeg postojećeg računara,' kako je 1984. napisao T.R. Reidu časopisu 'The Chip'.

Nasa je vremenom sve više postajala žrtve sopstvenog uspeha. Tržište civilne elektronike se razvijalo jako brzo, a šatlovi su postajali sve stariji, tako da su NASA i njeni kontraktori bili prinuđeni da traže zamene.

U prošlosti, Nasini stručnjaci za nabavku opreme listali su stare kataloge i pozivali dobavljače da pokušaju da pronađu delove. Vremenom je lov postajao lakši sa Internet pretraživačima i sajtovima kao što je eBay, koji je nudio praktično sve...

Mr. Carr iz 'United Space Alliance'je pričao da kada je vlada kupovala složene sisteme kao što su mlazni lovci, ugovori su često imali odredbe koje su predviđale rutinsku nadogradnju i poboljšavanja radi sprečavanja zastarevanja. Ali šatlovi, konstruisani da traju decenijama, nikada nisu posedovali takve planove.

Krilate kosmičke letilice su letele do leta 2011. iako je NASA dugo razmatrala mogućnost da šatlovi lete sve do 2020. godine. Znamo da od toga nije bilo ništa, jer su različiti lobiji bili za bacanje akcenta na privatni sektor.

Za lovce na delove to je bilo olakšanje, iako je Renfroe iz 'USA' tvrdio da bi on i njegov tim mogli da ih snabdevaju delovima još 40 ili 50 godina!

n2

 

[1]Jedinica u avionici šatlova sa oscilatorom koji osigurava precizno merenje vremena.

[2]Tema mi je jako zanimljiva. Takođe bi bilozanimljivo da pročitaš 'Kako se prave najveći raketni motori na svetu’i’Tamo gde se prave najbolji motori na svetu’. Priče su prikaz stanja u Rusiji i njihovoj raketnoj industriji. Ludaci na šta su spali, a kraj se ni ne nazire...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


 

tranzit logo


leksikon 190


 

stranica posmatraci2019


 

CURRENT MOON


tvastronomija18