Posle fabuloznog starta koji je trajao bezmalo pola stoleća, Rusija se očigledno zaglibila u kosmosu. Ako se pod hitno nešto ne promeni u sledećih pola godine, bojim se da će se o njihovim programima pričati kao što mi pričamo o platama od €1000. Ali ni drugim agencijama ne curi med i mleko, ako ne računamo žute ljude[1]. Da vidimo šta ih tišti.

s1

SLS 'Blok 1'trebalo da bude osnovna verzija, koja treba da ponese u orbitu 70 tona.
 

Svi Nasini projekti sa ljudskim posadama u narednih nekoliko decenija imaju jednu zajedničku crtu: raketu SLSkosmički brod 'Orion'. Od ova dva elementa zavisiće buduća lunarna stanica 'Gateway'i planirano putovanje ljudi na Mars do 2030. godine. Nakon što je Obamina administracija stopirala raketu 'Ares V'i program 'Constellation', kongres je odobrio SLS(Space Launch System) ali njen razvoj ide sporo i skupo. Poslednjih godina termin SLS je postalo sinonim za odlaganja i prekoračenja troškova. Prvo se pričalo da će probno lansiranje biti oko 2017, ali ubrzo je došlo do odlaganja do 2018. a na kraju do 2019. Danas nema nikog ko misli da će uzletanje biti pre 2021, mada NASA još uvek pred javnošću paradira sa junom 2020.

Sredinom ove godine NASA je odlučila da izmeni datume predstavljanja ostalih verzija SLS-a. Setimo se da će ova raketa da se pojavi u tri varijante: tzv. 'Blok 1', koja bi trebalo da odnese najmanje 70 tona u nisku orbitu, 'Blok 1B'sa nosivošću od 105 tona, i 'Blok 2', koji bi trebalo da ponese do 130 tona u LEO. Razlika između 'Bloka 1' i 'Bloka 1B' je u tome što će ovaj prvi u svojstvu drugog stepena koristiti ICPS(Interim Cryogenic Propulsion Stage), dok će 'Blok 1B' koristiti EUS(Exploration Upper Stage). U principu, verzija 'Blok 1' će biti korišćena samo u prvoj misiji SLS-a, EM-1(Exploration Mission 1), koja će poneti 'Orion' oko Meseca. Međutim, NASA se predomislila i iskoristiće je za još najmanje dve misije, uključujući i prvu misiju sa posadom, EM-2.

s2
Varijante SLS-a. (Velika slika.)

s2a
Raketa SLS 'Blok 1'. Ono malo dole levo pored motora je Zorkić u inspekciji...

Ova odluka ima za cilj da obezbedi više vremena za unapređivanje i olakšavanje četvoromotornog II stepena EUS, koji je već počeo da na opasan način akumulira kašnjenja, dajući takođe agenciji više vremena da sagradi i drugi servisni toranj[2]. Toranj koji se trenutno gradi izazvao je prošlog februara pravi mali politički zemljotres kada je obelodanjeno da će koštati preko $900 milionai da će zbog radova na kompatibilnosti sa verzijom 'Blok 1B' lansiranje druge misije SLS-a biti odgođeno nekoliko godina! Zato je vlada prošle godine naredila izgradnju drugog tornja koji će omogućiti lansiranje SLS 'Bloka 1B' sa rampe 39B Kenedijevog kosmičkog centra, te neće biti potrebno modifikovati trenutni toranj radi misija te verzije. Sada se pojavio problem kako sertifikovati stepen ICPS za putničke letove za misiju EM-2, koja će tek izazivati silne glavobolje.

s3
Toranj će biti impozantna struktura visoka preko 120 metara i teška 4000 tona. Služiće za pridržavanje rakete na putu od montažne hale (raketa će se sastavljati u uspravnom položaju) do lansirne rampe.

s7
'Boeingov' kriogeni jednomotorni stepen ICPS za SLS je zapravo modifikovani II stepen vojne rakete 'Detta IV Heavy'. Težak je preko 30 tona a dugačak 13,7 metara. Pravi potisak od 110 kN.

s8
Modifikacije na tornju zarad verzije 'Blok 1B'. (Veća slika.)CAA (Crew Access Arm) OSMU (Orion Service Module Umbilical) EUSU (Exploration Upper Stage Umbilical)

s9
Toranj za 'Blok 1B' sa stepenom EUS.

U svakom slučaju, NASA planira da izvede drugu misiju SLS 'Bloka 1' pred kraj 2022. godine. U toj misiji bi trebalo da bude lansirana američka sonda 'Europa Clipper' ka Jupiteru, dok će treći 'Blok 1' poleteti u misiji EM-2, koja će poneti četiri astronauta oko Meseca u brodu 'Orion'. Verzija 'Blok 1B', opremljena sa stepenom EUS, imaće svoj debi 2024. u misiji EM-3, koja će poneti putnički 'Orion' zajedno sa dva modula lunarne stanice 'Gateway'. Ti moduli (Nasin modul i evropski modul ESPRITEuropean System Providing Refueling Infrastructure and Telecommunications) biće spojeni sa pogonskim modulom PPE(Power and Propulsion Element) koji će biti prethodno lansiran 2022. konvencionalnom raketom, recimo 'Deltom IV Heavy'. Novi Nasin kalendar dozvoliće razvoj lakšeg EUS-a koji će povećati korisni teret na lunarnoj trajektoriji za oko dve tone. Zauzvrat, nova šema će zahtevati lansiranje EUS-a u putničkoj misiji bez ikakvog ranijeg testiranja!

s10
Misija EM-1. (Veća slika.)

s11
Amblem EM-1.

Ali ako je NASA mislila da će sa novim planom program nastavila bez problema, prevarila se. Prema uvidu u nedavnu reviziju, menadžment Nase i glavni izvođač radova na SLS-u, koji nije niko drugi do 'Boeing', izloženi su oštroj kritici. Izveštaj ih navodi kao glavne krivce za glavna odlaganja i prekoračenje troškova, uključujući neugodne epizode poput neispravnih instalacija najvećeg stroja za zavarivanje na svetu, koji je trebalo da bude korišćen za središnji stepen SLS-a[3]. Izveštaj se obrušio na 'Boeing' u vezi njegove ihloge u gradnji II stepena ('We found Boeing’s poor performance is the main reason for the significant cost increases and schedule delays to developing the SLS Core Stage'[4]), ali takođe kritikuje i ostale aspekte za koje je odgovorna NASA.

s12
Za sada je ovo jedini dovršeni deo centralnog stepena SLS-a za misiju EM-1.

Činjenica je da je NASA do sada na SLS potrošila oko $11,9 milijardi. Uz to, 'Boeing'planira da do 2021. potroši ukupno $8,9 milijardida bi sistem bio operativan. To je otprilike duplo više od početnog plana. Da ne pominjem odlaganja i probleme povezane sa brodom 'Orion', kojih nema malo. Iako izgleda da je SLS van kontrole, ali niko i ne pomišlja na otkazivanje projekta, koji je previše bitan za Ameriku da bi bio napušten. Međutim, NASA će morati da preduzme drastične mere ako ne želi da se ova produžavanja za prvu misiju SLS-a od po tri godine produže u večnost.

Očekivane misije SLS-a:

  • Početak 2022. (zvanično jun 2021): Misija EM-1 sa raketom SLS 'Blok 1' sa bespilotnim brodom 'Orion' u cislunarnom letu.
  • 2022: Misija SLS 'Blok 1' sa sondom 'Europa Clipper'.
  • 2023: Misija EM-2 rakete SLS 'Blok 1'. Prva ekspedicija sa ljudima.
  • 2024: Let verzije 'Blok 1B' sa stepenom EUS.

s13
Dvostepena raketa SLS će imati dužinu 111,25 metara.

 

[1]'Doći će ljudisa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave'– završen citat dr Tome Nikolića.

[2]SLS će, kao i 'Saturn V', koristiti servisni toranj koji će omogućavati dovod goriva, gasova, podataka i struje i kretaće se sa pokretnom platformom (crawler transporter) koja će voziti raketu do rampe 39B Kenedijevog centra. Ovo čudo od konstrukcije zaslužuje poseban text...

[3]Biće to zapravo modifikovan šatlov spoljnji tank. Imaće prečnik od 8,4 m i koristiće 4 šatlova motora RS-25.

[4]'Otkrili smo da su 'Boeingove' loše performanse glavni razlog značajnog povećanja troškova i odlaganja u rasporedu razvoja SLS-ovog središnjeg stepena'.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar