Partneri projekta mesečeve orbitalne stanice su se na sastanku u gradu Orlando dogovorili o nastavku saradnje. Posebnu pažnju skreće vest da “Roskosmos” ostaje u projektu kao “punopravni član”, budući da je učešće Rusije u ovom projektu u poslednje vreme dovedeno u pitanje. Na sastanku, stručnjaci NASA-e su prikazali maketu prvog energetsko-pogonskog modula (PPM) koji će biti lansiran 2022. Takodje, dogovoreno je da se ime stanice ponovo promeni, od sada će se zvati jednostavno “Kapija” (The Gateway). Posle PPM, 2023. biće lansirana još dva modula “Kapije” – ESPRIT za skladištenje goriva i modul UM za smeštaj svega što je neophodno za život astronauta na stanici. Tada, takodje, planirano je lansiranje modula za logistiku (LM) i robotske ruke za operacije izvan stanice. Tokom 2024-25. stanici će biti pridodati medjunarodni i američki stambeni moduli. Još uvek nije precizirana kakva će biti uloga Rusije u ovom projektu, koga uzgred nema u budžetu planiranom za period do kraja 2026.

1       


Japanska sonda “Hajabusa-2” samo što je spustila na asteroid Rjugu dva istraživačka mini-rovera. Asteorid se nalazi na preko 300 miliona kilometara od Zemlje. Dva minirovera nemaju točkove, već pomoću malih elektromotora “poskakuju” po tlu, smire se, obave istraživanja, zatim nastave skakutanje. Asteorid ima prečnik manje od jednog kilometra, pa zbog veoma male gravitacije, primena točkova kao kod američkih rovera na Marsu nije moguća. Aparat “Hajabusa” je lansiran krajem 2014. i kruži oko asteroida od juna ove godine. Sa orbite visine oko 50 metara, aparat će se povremeno spustiti do površine, radi uzimanja uzoraka tla koje će vratiti na Zemlju.   

v2


Drugi put u ovom mesecu obavljena je korekcija orbite Medjunarodne kosmičke stanice (MKS). Korekacija je trajala 17 sekundi i obavljena je pomoću motora servisnog modula “Zarja”. Ova operacija je uradjena radi formiranja najpovoljnijih uslova za spajanje kosmičkog broda “Sajuz MS-10” planirano 11. oktobra. Orbita MKS-a je povećana za 400 metara, tako da je njena srednja visina sada 405,7km. 


Sa kosmodroma Si Čan u provinciji Si Čuan na jugozapadu Kine, 19. septembra raketom-nosačem CZ-3B lansirana su dva navigaciona satelita “Bejdou”. Tri i po časa posle poletanja, sateliti su dospeli na planiranu oritu. Oba satelita pripadaju trećoj generaciji navigacionih satelita tipa “Bejdou”. Do 2021. planirano je da 35 satelita ove serije bude u servisu za navigaciono pokrivanje Azijsko-pacifičkog regiona.


U naredne tri godine (period 2019, 2020. i 2021.) Rusija će izdvojiti ukupno oko 600 milijarde rubalja za kosmička istraživanja (po 200 milijarde za svaku godinu). Najveći deo sredstava planiran je za razvoj satelitskog navigacionog sistema GLONASS i infrastuktura kosmodroma Vastočni i Bajkonur.      


Britanski satelit za čišćenje kosmosa od otpada (removeDEBRIS) testirao je sistem za sakupljanje kosmičkog otpada. Sa satelita je izbačen manji predmet, posle čega je raširena mreža prečnika petara. Satelit je prišao “otpadu” i “upecao” ga mrežom. U budućnosti, ovakvi sistemi ćE biit korišćeni za zahvat većih komada kosmičkog otpada, uključujući satelite koji su prestali sa radom. Zatim će se  spuštati na nižu orbitu posle čega će biti pušteni da sagore u atmosferi. Satelit je inače lansiran sa MKS-a u junu.


Kina planira da do kraja 2030. lansira kosmičke aparate koji će se spustiti na oba pola Meseca. Ovi projekti su deo četvrte etape kineskog mesečevog programa. Prva misija u ovom programu “Čanj’e-4” planirana je decembra ove godine spuštanjem lendera i lunohoda na suprotnu stranu Meseca, što do sada nikada nije uradjeno. Za održavanje komunikacija sa oba aparata na površini biće korišćen satelit-retranslator “Cju zcjao” koji je juna postavljen u tačku L2 sistema Zemlja-Mesec na 65 hiljada kilometara od Meseca. Za vreme druge misije, planiran je prvi prevoz uzoraka mesečevog tla na Zemlju, dok će tokom treće i četvrte misije aparati biti spušteni na južni i severni pol Meseca.    

v3


Povratak posade ekspedicije MKS-55/56 planiran je za 4. oktobar. Na Zemlju se brodom “Sajuz MS-08” vraćaju Oleg Artemjev (“Roskosmos”) i američki astronauti Endrju Fejstel i Ričard Arnold. Oni se nalaze u kosmosu od 21. marta.


Jedanaestog oktobra sa Bajkonura će biti lansiran kosmički brod “Sajuz MS-10” sa dvočlanom posadom ekspedicije MKS-57/58. U sastav posade ulaze Aleksej Ovčinjin (“Roskosmos”) i Nikolas Hejg (NASA). Prvi put u istoriji programa “Sajuz”, planirano je super-brzo spajanje pilotiranog kosmičkog broda sa orbitalnom stanicom, oko tri časa posle poletanja i pre isteka druge orbite. Do sada, od prvih letova “Sajuza” s’ kraja 1960-ih spajanja su obavljana jedan ili dva dana (tzv. “spore šeme” spajanja) posle poletanja. Unazad nekoliko godina, koristi se takozvana “brza” šema sa spajanjem šest časova posle lansiranja (tokom četvrte orbite), tako da će super-brzo spajanje smanjiti dvostruko vreme putovanja do MKS-a. 


Kina planira da 2028. lansira super-tešku raketu CZ-9. Njena visina će iznositi 90, a maksimalni prečnik 10 metara. Nosi vost ovog kolosa za nisku orbitu je 140 tona, što je pet puta više od trenutno najjače kineske rakete CZ-5. Prema Mesecu, nosač CZ-9 će moći da lansira korisni teret od 50 tona. 


Komisija koja istražuje kako je nastala rupa prečnika dva milimetra u stambenom odseku broda “Sajuz MS-09” će objaviti rezultate pre kraja jeseni. Nezvanično, saznaje se da je krivac, jedan od tehničara RKK “Energija”, već optušten. U medjuvremenu, kosmonauti Sergej Prokopjev i Oleg Artemjev su rupu hermetički zatvorili i kosmički brod je dobio zeleno svetlo da može da nastavi let. Njegov povratak je planiran u decembru. 


“Pozdrav. Ja sam iz Japana, i leteću na Mesec” – rekao je japanski milijarder Jusaka Maesava kada ga je Ilon Mask predstavio kao prvog turistu koji će leteti oko Meseca. On je već uplatio depozit kompaniji SpaceX Ilona Maska koji, takodje ne isključuje mogućnost da i on krene na ovaj nesvakidašnji let skupa sa Japancem. Cena “mesečeve karte” nije objavljena, medjutim zna se da je Maesava takodje kupio i mesta za još šest do osam ljudi za let oko Meseca! Maesava, koji je vlasnik lanca pŠrodavnica odećE Zozotown, se nada će 2023. u kosmičkom brodu “Dragon”, nošen raketom “Veliki Falkon” (BFR) obaviti prvi turistički let od Zemlje do Meseca i natrag.

v6


Indijskom raketom-nosačem PSLV-CA 16. septembra lansirana su dva britanska satelita NovaSAR-S i SSTL-S-14. Lansiranje je obavljeno iz kosmičkog centra Satiša Dhavana, sa ostrva Šriharikota. Sateliti mase po oko 450kg su izradjeni u kompaniji SSTL i predvidjeni su za daljinsko sondiranje zemljine površine. 


Raketa-nosač “Delta-2” je 16. septembra lansirana poslednji put. Ona je ponela na orbitu satelit ICESat-2 za praćenje leda i oblaka i sondiranje elevacije kopnenioh masa na površini naše planete. Raketa je poletela sa rampe SLC-2W Vazduhoplovne baze Vandenberg, u Kaliforniji, pod kontrolom tima kompanije ULA. Pored glavnog satelita čija masa iznosi 14t, u kosmos su lansirana tri naučno-istraživačka nano-satelita mase 4, 2 i 1kg. “Delta-2” je od 1989, imala 156 lansiranja.    

v4


“Roskosmos” i CNES (Francuska kosmička agencija) su predložili Indiji da pomognu u pripremi njihovih kosmonauta za let na orbitu planiran 2022. Pored toga, CNES nudi Indiji usluge u razvoju sistema održavanja života i radijacione zaštite članova posade indijskog kosmičkog broda. 


Operacije lansiranje japanskog automatskog teretnog broda HTV “Konotori-7” koje je bilo planirano 13. septembra su zaustavljene pola časa pre paljenja motora. Sledeći pokušaj lansiranje planiran je za 23. septembra. 

v5


Ujedinjeni Arapaski Emirati žele da prošire saradnju sa Rusijom u istraživanjima kosmosa, kao što su organizacija lansiranja, prijem i analiza podataka daljinskog sondiranja zemljine površine i slanje studenata iz UAE na ruske univerzitete specijalizovane za kosmičke tehnologije.


Ruska kompanija S7 Space planira da razvije raketu-nosač višekratne upotrebe za oko pet godina. Raketa će biti korišćena za komercijalna lansrianja sa kosmodroma “Morski start” iz ekvatorijalnih oblasti Tihog okeana.    


Sergej Romanov je imenovan za novog Generalnog direktora RKK “Energija”, na mesto Vladimira Solnceva koji je podneo ostavku. Romanov je u vodećoj ruskoj kosmičkoj korporaciji koja gradi kosmičke brodove, module orbitalnih stanica i veštačke satelite, od 1980. Doktor tehničkih nauka, Romanov je pre imenovanja za prvog čoveka RKK “Energija” bio glavni konstruktor pilotiranih kosmičkih aparata.

vr


Luksemburg stvara kosmičku agenciju i investicioni fond za finansiranje kosmičkih tehnologija. Agencija će se biti fokusirana na različite biznise vezane za kosmos i tesno će saradjivati sa ESA-om.    


Provereni padobrani “Oriona”. Kapsula novog američkog kosmičkog broda “Orion” mase 9,5 tona je izbačena iz aviona na visini od 10 kilometara. Ispitan je kompletan padobranski sistem koji se sastoji od 11 padobrana (osnovnih i pomoćnih) i pirotehničkih pribora za njihovo aktiviranje. 

v7


Vice-premijer u ruskoj Vladi Igor Borisov, koji nadgleda vojne i kosmičke sektore, je izjavio da je prioritet Rusije gradnja rakete-nosača super-teške kategorije jer od ovog projekta zavise programi istraživanja Meseca i drugih planeta. Po njemu, istraživanja Meseca trebaju biti medjunarodna i da, pre nego što osvojimo nama najbliže nebesko telo, nema logike leteti u duboki kosmos.  


Desetog septembra sa Kejp Kanaverala raketom-nosačem “Falkon-9” (verzija “Blok-5”) kompanije SpaceX lansiran je telekomunikacioni satelit Telstar-18V. Mase 7 tona, satelit je postavljen iznad Tihog okeana i služiće za potrebe telekomunikacija azijskih klijenata operatora “Telesat”. 


Lansiranje egipatskog satelita EgyptSat-A biće obavljeno u decembru, umesto u novembru kako je bilo planirano, radi dodatnih ispitivanja sistema satelita. Aparat, koji je proizveden u RKK “Energija”, je namenjen za optičko-elektronska osmatranja teritorije Egipta. Satelit će krajem novembra biti prebačen na kosmodrom Bajkonur sa koga će biti lansiran raketom-nosačem “Sajuz-2.1b” sa potisnim blokom “Fregata”.

v8


Sedmog septembra sa kosmodroma Czju Cjuan na severo-zapadu Kine obavljeno je uspešno prvo lansiranje komercijalne rakete OS-X1. Raketa je projektovana u kompaniji kosmičkih tehnologija One Space u Pekingu. Ona je tokom sub-orbitalnog leta nosila tri naučna aparata, od kojih se jedan padobranom vratio na Zemlju. Raketa je planirana za komercijalna lansiranja malih kosmičkih aparata. 

v9


Sedmog septembra Kina je lansirala na okeanografski satelit HY-1C koji će pratiti povezanost izmedju procesa u okeanima i morima (kao što su temperature i boja vode) i globalnih klimatskih promena. Lansiranje je obavljeno raketom-nosačem CZ-2B. Satelit je razvijen u kompaniji kineskoj kompaniji CSO, u saradnji sa akademijom kosmičkih tehnologija (CAST). 


Južna Koreja radi na razvoju raketnog motora samostalne proizvodnje. U Južnokorejskom institutu aerokosmičkih istraživanja obavljeno je preko 90 statičkih ispitavanja motora. Motor na tečni pogon ima potisnu snagu od 75 tona. Projekat je u finalnoj etapi i planira se krajem oktobra njegovo testiranje za vreme eksprimentalnog lansiranje rakete-nosača KSLV-2 (“Naro”). Južna Koreja je inače posle serije neuspeha, 2013. uspela da obavi prvo uspešno lansiranje svoje rakete “Naro” koja je razvijeno u sradnji sa ruskim raketno-kosmičkim centrom “Hruničev”.


Američki astronauti će nastaviti da lete na ruskim “Sajuzima” do proleća 2020. Poslednje lansiranje u okviru ugovora izmedju NASA-e i “Roskosmosa” planirano je sredinom 2019, dok će posle toga još troje američkih astronauta leteti na “Sajuzima” na osnovu ugovora otplate dugova korporacije RKK “Energija” kompaniji “Boing” vezanih za kosmodrom “Morski start”.  Pored toga, grafik kosmičkih letova “Sajuza” i američkih privatnih kosmičkih brodova “Dragon” (kompanije SpaceX) i “Boingovog” CST-100 “Starlajner” na MKS se sada uskladjuje. Cilj je da se obezbedi stalno prisustvo američkih astronauta na Kosmičkoj stanici ukoliko dodje do problema sa privatnim brodovima.     

v10


Indija planira da na Severnom polu sagradi stanicu za praćenje leta veštačkih satelita. Stanica IRS će raditi u okviru Sistema Nacionalnog centra kontrole kosmičkih aparata koji se nalazi u gradu Hajdarabad. Nova kontrolna stanica na Severrnom polu će omogućiti indijskim stručnjacima da dnevno održavaju vezu sa satelitima na polarnoj orbiti tokom 14 orbita, od sedamnaest koliko ih u proseku satelit na niskoj orbiti ima. Kina je sličnu stanicu napravila pre dve godine.      


U Centru za pripremu kosmonauta (CPK) “Gagarin” u Zvezdanom gradu započele su pripreme dva kandidata iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Gazaa al-Mansuri i Sultan-al Nijadi se pripremaju za kosmički let na MKS planiran aprila 2019. brodom “Sajuz MS-12”. Jedan od njih će kao prvi emiratski kosmonaut, provesti oko nedelju dana na MKS, sa koje će se na Zemlju vratiti brodom “Sajuz MS-10” koji 11. oktobra kreće u kosmos.   

v12


Prvi kosmički let privatnog broda “Dragon” kompanije SpaceX sa ljudskom posadom planiran je aprila 2019. 


Novi kosmonauti ruskog CPK koji su nedavno odabrani mogu da polete prvi put u kosmos za oko pet godina, znači ne pre 2023, izjavio je direktor CPK Pavel Vlasov. Kosmički letova osam kandidata koji su u julu 2018. odabrani u poslednjoj selekciji ruskih kosmonauta, zavise od planova nacionalnog kosmičkog programa vezanih za misije na MKS (u koje, takodje ulaze dugotrajne misije emiratskih i kosmonauta drugih država) i letova prema Mesecu.      


Izmedju Rusije i Kine teku razgovori o prodaji ruskih raketnih  motora. “Ako možemo da prodajemo motore SAD-u, zašto to ne bismo mogli da radimo sa Kinom”, zapitao se Dmitrij Rogozin, direktor “Roskosmosa”. On je takodje, tokom nedavne posete Indiji, predložio sličan aranžman i sa Indijom. Istovremeno, Rogozin je izjavio je da će Rusija da nastavi sa isporukom raketnih motora SAD-u. Trenutno, rakete-nosači “Atlas-V” (kompanije ULA) i “Antares” (OTK) koriste na prvim stepenovima ruske raketne motore.  


Raketa-nosač “Rokot” će prestati da se koristi 2019. Javljaju iz CNIImaša. Nosivosti oko dve tone za nisku orbitu, “Rokot” je kao konvertovana interkontinentalna raketa SS-19, bila 31 put lansirana (tri neuspeha) od novembra 1990. Korišćena je za komercijalna lansiranja pod okriljem rusko-nemačke kompanije “Eurokot” (ELS).       

v13

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   
Okavango
+4 #2 Okavango 23-09-2018 11:05
Stvarno, svaka čast za pregled.
BojanB
+10 #1 BojanB 22-09-2018 10:23
Jedan od najdrazih tekstova ovde.
Mozda uvesti kao redovnu rubriku jednom mesečno ili sl.?
Dodaj komentar


 

leksikon 190


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18