Uoči Nove godine, stručnjaci kompanije SpaceX su postavili raketu-nosač "Falkon hejvi" (Falcon Heavy-FH) na lansirnu rampu. Dan kasnije, raketa je spuštena sa rampe u horizontalni položaj. Prozor za lansiranje se otvara 15. januara.

sl1

Objavljene su prve fotografije rakete-nosača FH na lansirnoj rampi. Pored fotografija koje objavljujemo, na donjem instagramu možete videti i kraći video rakete na rampi.

http://instagram.com/p/BdeEU2glMJT

Dan kasnije, raketa je vraćena u horizontalni položaj, čime je lansirni tim SpaceX stekao veoma dragocena iskustva u operacijama sa nosačem kakvog na Kejp Kanaverelu nije bilo još od vremena "Saturna V".

Uskoro će raketa ponovo biti postavljena u vertikalni položaj kada će stručnjaci da obave sve neophodne provere nosača i elemenata rampe. Sledeća operacija će biti punjenje rezervoara gorivom i prepumpavanje goriva (kerozin) i oksidatora (tečni kiseonik) natrag u cisterne. Kada se stručnjaci budu ubedili da svi sisteme punjenja rakete gorivom rade bez problema, ona će ponovo biti napunjena. Uslediće veoma značajna ali i rizična operacija testiranja motora na rampi. Tada će motori biti uključeni, naravno bez razvijanja pune potisne sile. Za lansirni tim ovaj test je od ključnog značaja jer će biti u prilici da prate rad sistema rakete u pogonskom režimu. Ova operacija se tradicionalno obavlja dan pre lansiranja, tako da će lansiranje biti obavljeno veoma brzo posle "vatrenog" testa motora.      

Raketa visine 70 metara je postavljena na istorijsku lansirnu rampu 39A Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu. Ova rampa je sagradjena 60-ih godina prošlog veka za potrebe mesečevog programa "Apolo". Sa nje, izmedju ostalih, lansiran je i "Apolo-11" sa prvim ljudima na Mesec. Posle gašenje programa "Apolo", rampa je preuredjena za lansiranje spejs šatlova. A kada je pre šest godina i ovaj program ugašen, rampa je izdata u zakupu Ilonu Masku koji ju je, zatim preuredio za lansiranje svog raketnog džina FH. Pored ove, Mask takodje koristi još jednu lansirnu rampu na Kejp Kanaveralu (LC40) i rampu vojnog kosmodroma Vandenberg, u Kaliforniji. Ove dve rampe su inače bile oštećene prilikom eksplozija RN "Falkon-9", ali su popravljene i mogu se koristiti. Pored ove tri, SpaceX gradi još jednu lansirnu rampu na jugu Teksasa, na obali Meksičkog zaliva. Ova rampa treba da omogući rentabilnija lansiranja Maskovih raketa "Falkon-9" i FH.

Dok su stručnjaci kompanije SpaceX podizali ogromnu raketu u vertikalni položaj, mnogi foto-reporteri kojima nije bio dozvoljen pristup raketi, snimali su iz daljine, uključujući sa iznamljenih brodova, operacije na lansirnoj rampi.

Pogledajte fotografije ove operacije

Iako datum lansiranja nije preciziran, prozor za lansiranje se otvara 15. januara 2018. Na vrhu rakete, nalazi se koristan teret o kome smo već pisali - crveni sportski elektromobil "Tesla rodster" mase oko 1300kg - koji će biti, ukoliko sve bude išlo po planu, upućen prema Marsu.

Evo nekoliko informacija o osnovnim fazama lansiranja Maskove rakete. Već smo pisali da masa FH na staru iznosi 1420 tona, prečnik više od 9 metara, dok je ukupna potisna sila 27 raketnih motora "Merlin" centralnog i dva bočna bloka 22 819 kN (kilo-Njutna). Na svakom od tri bloka, koji predstavljaju u stvari rakete "Falkon-9", nalazi se po devet motora. Kada bude data komanda na start, svih 27 motora kreću istovremeno. Raketa kreće. Dok ona "klizi" pored lansirnog tornja, njeni stabilizacioni motori održavaju položaj nosača da ne bi došlo do kontakta sa tornjem. Kada raketa napusti toranj i bude bila iznad lansirne rampe, gase se motori centralnog bloka i raketa nastavlja let pod potiskom 18 motora dva bočna bustera. Kasnije, kada se dva bočna bustera odbace, devet motora centralnog bloka ponovo stupaju u dejstvo. Dva bočna bustera će biti odvojena na visini od 91km, pri brzini od gotovo 2km/s. Oni se zatim spuštaju natrag na Zemlju. Za to vreme, rade motori centralnog bustera koji se odvaja na visini od 173km i pri brzini od preko 3km/s. Mask planira takodje da "spasi" i ovaj buster, što će, ukoliko uspe biti poduhvat posebne vrste. Naime, svi do sada vraćeni prvi stepenovi rakete-nosača "Falkon-9" odvajali su se na visini od oko 80km. Vratiti gotovo 50 metara visok i preko 30 tona težak raketni blok na Zemlju sa visine od preko 170km i to kada je brzina njegovog kretanja preko 3km/s zahteva itekako mnogo energije (goriva) i manevara, tokom kojih će na telo bustera delovati ogromne termodinamičke sile.

slika2

Posle odvajanja centralnog bustera, pali se jedini motor "Merlin" drugog stepena i, na visini od 222km rasklopiće se dva panela "glave" rakete i osloboditi korisni teret. Kasnije, drugi stepen će ponovo biti aktiviran posle čega će skupa sa elektromobilom "Tesla" biti prebačen na Hohmanovu transfernu orbitu - putanju leta prema Marsu.

Nadajmo se da će sve proći u redu i da ćemo 15. januara (ili koji dan kasnije) imati izuzetnu priliku da vidimo jedno od najspektularnijih lansiranja u istoriji astronautike.          

Pogledajte fotografije na našem Flickr nalogu

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Accu
0 #6 Accu 15-01-2018 16:22
Danas je 15.1.2018 istorijski dan za SpaceX, šta se dešava sa obećanim lansiranjem put Marsa?
Prijavi administratoru
Jovan
0 #5 Jovan 07-01-2018 01:05
@Okavango et al., Motor Raptor je planiran za BFR (buduci Falcon Heavy). Svi satelite sto se godisnje lansiraju mogu da stanu u jedan BFR. Onda sta ostaje? Jel ovi svi drugi (Orbital ATK, ULA, Rusi, Kinezi, ESA, etc.) ce samo nemo da gledaju? A da, icice na Mesec i Mars - verovatno da lansira Tesla Semi truck kao PR, jel ovi drugi sigurno nece samo da gledaju... P.S. BFR ima 31 Raptora na prvi stepen P.P.S. ova mi je omiljena scena, a u kontekstu Elona ima vecu relevantnost: https://www.youtube.com/watch?v=CuAUE58MQt4
Prijavi administratoru
Okavango
0 #4 Okavango 06-01-2018 13:04
@Jovan
Verovatno i on to konta, svi koji se zanimaju sećaju se propasti N1 i njenog jata motora - šansa za mejhem je velika. Međutim, merlin-1D je jedini motor koji ima spreman. Jak je koliko jeste ali je na raspolaganju a uz to i pouzdano deluje. A kada Raptor stigne u proizvodne hale, ko zna...
Prijavi administratoru
BojanB
0 #3 BojanB 03-01-2018 17:07
Kontam da postoji velika šansa za odlaganje, koliko sam primetio i neka uhodana lansiranja budu često odlozena.
Držim fige!
Prijavi administratoru
Jovan
0 #2 Jovan 03-01-2018 15:31
Raketa sa 27 motora u 21 veku, je improvizacija
Prijavi administratoru
Accu
0 #1 Accu 03-01-2018 15:19
Koliko je trajanje lansirnog prozora za lansiranje, te ukoliko se iz tehničkih razloga propusti kada počinje sledeći period?
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

 

leksikon 190 

akl18 baner


stranica posmatraci

CURRENT MOON


tvastronomija18