Detaljni presek kroz kosmička stremljenja Zemljana tokom prethodnog kruga njihove planete oko lokalne zvezde.

2016. godine izvršena su 84 orbitna lansiranja, od kojih su 4 završena neuspešno (uz to je jedna američka raketa eksplodirala na rampi nekoliko dana pre uzletanja). Za sve nas, najveća novost da je ove godine Rusija izgubila neprikosnoveno prvo mesto po broju lansiranja u kosmos. Morali bi da se vratimo ni manje ni više nego čak u 1999. godinu da bi se našli u godini kada Rusija nije nosila zlatnu medalju u ovoj kategoriji. Da stvar bude gora, ove godine ih nisu pretekli samo Amerikanci, nego i Kinezi. Sa 22 lansiranja svaka, SAD i Kina su podelila prvo mesto. Naravno, ovo nije prvi put da se Kina izjednačuje po broju lansiranja sa Amerikom (2012. Kina je čak i pretekla SAD), iako je ovo bila rekordna godina za Kinu po broju lansiranja.

kp1
Kosmička lansiranja u 2015. po zemljama. Uključena su i ruska lansiranja „Sojuza“ u Francuskoj Gijani.

Rusija je takođe na trećem mestu i po broju aktivnih satelita u orbiti, opet iza SAD i Kine. Po broju neuspelih lansiranja, listu predvodi Kina sa dva neuspela lansiranja, mada bi mogli reći da je jedno ipak delimično uspelo (teret je postavljen u orbitu, ali nižu nego što je planirano). Sem toga, i Rusija, SAD i Severna Koreja su doživeli po jedan krah. 2016. smo bili svedoci pet misija sa ljudskim posadama, četiri ruske i jedne kineske.

kp2
Orbitna lansiranja po zemljama i rakete.

kp3

SJEDINJENE DRŽAVE

Prošle godine u septembru NASA je uspešno lansirala sondu „OSIRIS-ReX“, čiji je cilj da 2023. donese na Zemlju uzorke tla sa asteroida Bennu. U julu, sonda „Juno“ je nakon 5-godišnjeg putovanja kroz solarni sistem ušla u orbitu oko Jupitera. Nažalost, do sada još nije uspela da uđe u planiranu naučnu orbitu te iako šalje divne i dosad neviđene slike planetinih polova, za sad nije jasno da li će uspeti da ostvari svoju primarnu misiju. Još jedam maler je predstavljalo odlaganje lansiranja Marsove sonde „InSight“ sa 2016. godine na 2018. zbog problema sa instrumentima koje Amerikanci prave u kooperaciji sa Francuzima.

kp4
Jupiter kako ga je video „Juno“ 11. decembra.

U junu, sonda „Dawn“ je konačno kompletirala svoju primarnu misiiju u orbiti oko Ceresa a NASA je odlučila da aparat ipak ostane večno u orbiti oko planete patuljka, iako je naučni tim predlagao da se sonda pošalje ka asteroidu (145) Adeona. „Dawn“ je takođe dokazao da su bele fleke na Ceresu zapravo naslage bogate natrijum-karbonatnim solima a da u kraterima na polovima ima slojeva vodenog leda. U međuvremenu, „Cassini“ je u decembru započeo poslednju fazu svoje misije, pre nego što će se ugasiti 2017. Do tada, kao i uvek, nastavlja da šalje božanstvene fotografije Saturna i njegovih prstenova i satelita.

kp5
Bele fleke (facule) u Ceresovom krateru Occator predstavljaju naslage karbonatnih soli. Njihov albedo je 40% veći od okolnog terena.

kp6

Ceres sa Oxo kraterom u centru, jedno je od mesta gde je „Dawn“ identifikovao vodeni led van polova.

kp7

Saturn kako ga je video „Cassini“ u leto 2016.

kp8 
Najbolja slika meseca Pandore sa „Cassinija“ u decembru 2016. Pandora se nalazi unutar F prstena, a ovde je slikana sa visine od 40.500 km, deset puta manje od rastojanja Zemlja-Mesec.

 kp9

Infracrveni snimak Saturnovih oblaka.

 kp10

Razlike u bojama šestougaonika na Saturnovom severnom polu tokom vremena.

U maju je tim kosmičkog teleskopa „Kepler“ objavio da je otkriveno 1284 novih egsoplaneta, a u septembru je „Habl“ ponudio još podataka, mada još uvek nepotvrđenih, o postojanju gejzira na Evropi, Jupiterovom mesecu. Još jedan veliki događaj se zbio u oktobru, jer je sonda „New Horizons“ dovršila slanje svih podataka koje je prikupila tokom posete Plutonu u julu 2015. Za to vreme, MRO, MAVEN, „Odyssey“, „Opportunity“ i „Curiosity“ su nastavili da bez prestanka šalju nove podatke sa Marsa. Nasin rover „Curiosity“ je slao informacije o nastanjivosti Marsa u prošlosti i dinama kratera Gale, ali je u decembru doživeo ozbiljne probleme u vezi s njegovim mehanizmom za bušenje[1].

kp11
„Curiosity“
kraj dina kratera Gale.

kp12
Dine kratera Gale u podnožju brda
Sharp.

kp13

Još jedan selfi „Curiosityja“.

Što se tiče programa sa posadama, astronaut Scott Kelly je u martu okončao 340 dana dugu misiju na ISS zajedno sa kosmonautom Mihajlom Kornjenkom. Kelly je postao Nasin astronaut koji je najduže proveo u kosmosu u jednoj misiji, mada nije uspeo da nadmaši 14-mesečni rekord Valerija Poljakova postignut 1995. na stanici „Mir“. Ne napuštajući ISS, NASA je uspela uspešno da testira mali modul na naduvavanje, BEAM.

kp14
Kelly
i Kornjenko na ISS.

kp15 

Modul ISS na naduvavanje BEAM kompanije „Bigelow“.

Što se tiče raketa, 2016. je bila „toplo-hladno“ za kompaniju „SpaceX“. S jedne strane, u aprilu je Musku pošlo za rukom da prvi put spusti prvi stepen rakete na splav na vodi. Sa druge, u septembru je na lansirnoj rampi pre starta eksplodirao „Falcon 9“, tako da su sva lansiranja ovih raketa bila suspendovana do kraja godine. Ovo je bila još jedna godina u kojoj nije viđeno lansiranje „Falcona Heavy“. Međutim, u avgustu je Elon Musk predstavio svoj fantastični plan za slanje ljudskih misija na Mars, koji će koristiti najveće rakete koje će čovek napraviti.

kp16
Sletanje prvog stepena rakete „Falcon 9“ na baržu ASDS tokom misije SpX-8.

kp17

„SpaceX-ov“ brod s posadom će moći da istraži čitav solarni sistem.

2016. je bila godina u kojoj je debitovala nova raketa „Antares 2“ kompanije „Orbital ATK“ sa ruskim motorima RD-181. Kompanija „Blue Origin“ Jeffa Bezosa i dalje testira vertikalno sletanje suborbitne rakete „New Shepard“, uključujući i sistem za spašavanje, te je u septembru predstavila gigantsku raketu „New Glenn“, konkurenta „SpaceX-ovoj“ raketi „Falcon Heavy“.

kp18
Džinovski lanser „New Glenn“ kompanije „Blue Origin“. Biće na metanski pogon.

RUSIJA

2016. je za Rusiju bila gorko-slatka. S jedne strane, gubitak prvog mesta po broju lansiranja otkrio je raličite probleme sa kojima se prethodne godine suočila ruska aeronautička industrija. Konflikt u Ukrajini doveo je do otkazivanja letova raketa „Dnepr“ – najjeftinije komercijalne rakete na tržištu – i „Zenit“, kao i „Rokot“ – određene komponente i dodatni stepen „Briz-K“ se proizvode u Ukrajini – što je dovelo do neuobičajeno malog broja misija. Uz to, „Proton-M“, koja je tradicionalno druga najzaposlenija ruska raketa –ove godine je izvela samo tri leta umesto uobičajenih osam usled različitih tehničkih i političkih problema. Ipak, ove godine nije bio nijedan kvar ove rakete, iako su tokom junskog lansiranja sva četiri motora „Protonovog“ drugog stepena isključena 9 sekundi pre nego što je planirano.

kp19
Lansiranje rakete „Proton“ sa evropskom sondom „ExoMars 2016“.

Povrh svega, jedan od kvarova tokom lansiranja ove godine zadesio je „Progress MS-04“, teretni brod na putu ka ISS. Ovo je bio treći kvar rakete „Sojuz“ sa brodom „Progress“ u poslednjih pet godina. Usled ekonomskih rezova koji su 2016. godine pogodili kosmički program, Roskosmos je odlučio da smanjivanjem broja članova stalne posade na ruskom segmentu ISS-a sa trojice na dvojicu kosmonauta smanji za jedan broj godišnjih lansiranja „Progressa“. Zanimljivo je da se uprkos konfrontaciji sa Amerikom ove godine manje govorilo o projektu potpuno ruske orbitne stanice a više o međunarodnoj saradnji.

kp20
P
rvo lansiranje sa novog kosmodroma Vastočni, na ruskom Dalekom istoku. Putin je rekao da je „novi kosmički centar ... jedan od najvećih i najmodernijih projekata moderne Rusije“. Do 2020. oko 45% ruskih lansiranja biće izvršavano odatle, dok će bajkonurski deo sa sadašnjih 65% pasti na samo 11%

Ali s druge strane, u aprilu je Rusija uspešno predstavila svetu novi kosmodrom Vastočni, krucijalan za budućnost ruskog kosmičkog programa i pruža garancije nezavisnosti u daljim projektima (Bajkonur je kazahstanski). Nažalost, sve dok se ne izgradi rampa za rakete „Angara“ novi kosmički centar će imati vrlo ograničenu ulogu (Rusija poseduje nekoliko rampi za rakete „Sojuz“ u ostala tri kosmička centra: Bajkonur, Pleseck i Kourou). Takođe, izvedene su četiri uspešne misije na ISS, „SojuzTMA-20M“, „Sojuz MS“, „Sojuz MS-02“ i „Sojuz MS-03“. Ove godine Roskosmos je predstavio i najnoviju usavršenu verziju „Sojuza“, „Sojuz MS(11F615A61), a lansirao je ka orbitnoj stanici i tri transportna broda „Progress“ (MS-02, MS-03 i MS-04), mada sam već napomenuo da ovaj poslednji nije dostigao cilj (eksplodirao 6 minuta i 23 sekundi po lansiranju).

kp21
„Sojuz TMA-20M“
tokom pristajanja na ISS.

kp22 
Punjenje gorivom „Progressa MS-04“ u montažnoj hali na Lokaciji 254 22. novembra 2016. Na lansiranju bio je težak 7.285 kg, od čega je 880 kg bilo gorivo za motore a 710 kg za dopunu tankova na ISS.

Ove gorine kompanija RKK „Energija“ je predložila novi jeftini automatski brod koji bi trebalo da za koju godinu zameni „Progress-MS“, „TGK PG“ (rus. Транспортный Грузовой Корабль Повышенной Грузоподъемности, ТГК ПГ). Među raketama, „Hruničev“ je predstavio nove rakete „Proton Light“ i „Proton Heavy“, a RKC „Progress“ raketu „Sojuz-2LK“, lake rakete koje će odgovoriti na zahteve tržišta i suprotstaviti se konkurenciji, naročito „SpaceX-u“. Prema dugoročnim planovima, ove godine je Kremlj otkazao raketu za Mesec „Angaru A5V“ u zamenu za „Feniks“, 100% rusku verziju „Zenita“.

kp23
Lansiranje „Sojuza MS-03“.

kp24 

Novi kosmički brod „TGK PG“ koji treba da zameni „Progress“. Brod će imati samo dva modula, koja će moći da ponesu oko 3.400 kg tereta umesto 2.600 kg koliko nose „Progressi“.

kp25 

Mogući dizajn rakete „Feniks“ (levo) i verzije sa nekoliko modula. Sve one će moći da nose brodove sa posadom „Federacija“.

KINA

2016. je bila velika za Kinu, ne samo zbog 22 izvedena lansiranja, rekordna, već i zato što je to bila godina konačnog otvaranja novog satelitskog lansirnog centra u Wenchangu, koji će u budućnosti biti jako bitan centar kineskog kosmičkog programa. Takođe su prvi put predstavili rakete „Dugi Marš CZ-7“ i „CZ-5“, glavne eksponente nove generacije lansera koje troše kerolox (kerozin i tečni kiseonik) umesto otrovnih hipergoličkih goriva. Sa „CZ-5“, raketom kadrom da u nisku orbitu popne skoro 25 tona, Kina se našla u istom društvu sa SAD, Rusijom i Evropom u smislu nosivosti rakete a prvi put je napravila raketu koja poseduje kriogeno gorivo (tečni kiseonik i vodonik) u prvom stepenu.

kp26
Prva raketa „Dugi Marš CZ-7“ u novom kosmičkom centru Wenchang.

kp27

Prvo lansiranje „CZ-5“.

Što se tiče programa sa ljudskom posadom, Kina je u septembru poslala u orbitu stanicu „Tiangong 2“. Te godine Kina je bila jedina zemlja na planeti, pored Rusije, koja je lansirala putnički brod, „Shenzhou 11“, sa astronautima Jing Haipengom i Chen Dongom, koji su u orbiti na svojoj orbitnoj stanici proveli od oktobra do novembra. Takođe je testiran i prototip nove generacije kapsula za prvo lansiranje “CZ-7” a lansirana je i bespilotna kapsula “Shijian 10” sa eksperimentima povezanim za mikrogravitaciju. Jedina stvar koja čini senku na ovu sjajnu godinu za Kinu je neuspešno lansiranje “CZ-4C” u septembru i delimični neuspeh “CZ-2D”.

kp28
Jing Haipeng
(levo) i Chen Dong, posada broda “Shenzhou 11”.

 kp29

“Shenzhou 11” (iznad) i “Tiangong 2” u orbiti viđeni 22. oktobra iz satelita “Banxing 2”.

kp30

Ateriranje prototipa nove generacije kineskih kapsula.

EVROPA

U martu, ESA je konačno izvela u saradnji sa Rusijom start misije „ExoMars 2016“. Brod je stigao na Mars u oktobru, a sonda „ExoMars TGO“ je uspešno ušla u orbitu oko Crvene planete, dok je nažalost lender „Schiaparelli“ udario o tlo usled greške u konstrukciji. U isto vreme, evropski ministri su odobrili nastavak misije „ExoMars 2020“. U septembru je sonda „Rosetta“ konačno okončala uspešno i fascinantno istraživanje komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko, izvršivši forsirano sletanje na površinu jezgra komete. Pre nego što je zauvek utihnula, „Rosetta“ je uspela da na površini Čurija pronađe svoju izgubljenu sestru „Philae“. Evropa je usavršila svoj pozicioni sistem „Galileo“ sa još šest novih satelita, od kojih je četiri prvi put odnešeno u orbitu raketom „Ariane 5“.

kp31
Sonda „ExoMars TGO“.

kp32

Slika u boju lendera „Schiaparelli“ u Meridiani Planum snimljena kamerom HiRISE orbitera MRO.

kp33

Početak misije VA233 sa četiri „Galileo“ satelita.

kp34

Kometa 67P snimljena sa visine od 86,6 km 25. marta 2015.

 kp35

Nakon 12 godina rada, poslednja slika kamere OSIRIS pre kontrolisanog udara „Rosette“ u kometu. Visina; 20 metara, 10 sec pre tač-dauna. Stranice obuhvaćene površine na slici su 96 metara, a rezolucija 2 mm/px. Na kometu je pala brzinom hoda pešaka. Za sve vreme trajanja misije, sonda je prevalila preko 6.300.000.000 km.

JAPAN I INDIJA

Japan je u 2016. lansirao novi transpotrni brod ka ISS, „HTV-6“, i rendgenski spejs-teleskop „Hitomi“ (ASTRO-H), misiju koji su Japanci pokrenuli u saradnji sa Nasom ali koja je završila u eksploziji ubrzo po lansiranju. U isto vreme, Indija je lansirala prototip svog višekratnog šatla RLV-TD (Reusable Launch Vehicle Test Demonstrator), postavila grupu svojih satelita za globalno pozicioniranje IRNSS, a sonda „Mangalyaan“ nastavlja da uspešno operiše u Marsovoj orbiti.

kp36
HTV-6
uhvaćen robotskom rukom sa ISS.

 kp37

Hipersonični prototip RLV-TD pre lansiranja. Odbačen je sa rakete-nosača na visini 56 km, a onda se brzinom od 5 Mahova podigao na 65 km.


[1] Bušilica je do sada radila na 15 uzoraka, ali je od februara 2015. imala već nekoliko kvarova.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Facebook