Ocena korisnika:  2 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Svako od nas ume da uoči razliku izmedju živog i neživog.Ili barem misli da ume. Naime, mi uglavnom i ne razmišljamo previše oko toga, više je to instikt koji nam kaže – hej , ono tamo je neživa stvar…Problem nastaje kada egzaktno treba objasniti razliku izmedju ne-žive i žive ,,stvari,, Pa to je banalno prosto, rećiće neko. E, pa nije! Da vidimo kakve probleme ima oko toga nauka. Malo o večnom problemu nastanka života (za koji verovali ili ne, još uvek ne postoji zadovoljavajuća definicija – šta je to odista život ?) Kad god neki školarac upita ozbiljnog akademika o prirodi ,,životne sile,, tutnu mu po pravilu dugu govoranciju o fosilima. Fosili pokazuju uglavnom razvoj organizama, njihovu evoluciju, prilagođavanje promenama klime ili njihov konačni nestanak. Međutim, ima I ,,nezgodne dece,, koja traže da ,,nauka ode,, četiri-pet milijardi godina unazad do vremena kada je prema tvrdnjama paleontologa nastao prvi život. E, pa tu se I u udžbenicima pojavljuju neke čudne rečenice. Recimo, nešto poput ovog : ,,Na Zemlji je u to vreme, u toplim morima već postojalo dovoljno organskih komponenti, takozvana  Primordijalna supa. Pojavom prvih živih oblika, Koacervata, započela je evolucija živog sveta…,, Primećujete da je ovde nešto krupno ,,preskočeno,, a zatim se nastavlja dalje kao da se nije desilo ništa posebno. Ali, između jedne obične organske supe i prvog života moralo je nešto odista krupno da se desi, inače - kako je to najednom obična smesa hemije postala živa? Kada bi to bilo tako, svako bi u svojoj kućnoj labaratoriji iz ,, organske supe,, stvarao život ili bi život i dan danas nastajao u nekoj toploj bari. O tom ključnom, suštinskom događaju nauka - nema pojma. Nagadja. No, meni  je veoma zanimljiv jedan putokaz  i čini mi se da tu nečeg važnog  ima, mada je  možda i on ćorsokak…Prosto pitanje sa početka ovog teksta - šta čini razliku između žive i nežive materije? Mnogi misle da je to jasno samo po sebi-život diše, reprodukuje se, ima sposobnost kretanja a neživa materija se, svakako, ne odlikuje pomenutim osobinama. Pogrešno. Karl Segan u svojoj knjizi ,,Kosmos,, opisuje kako je u svojstvu člana tima misije automatske sonde za Mars ,,Viking,, bio zajedno sa ostalim ljudima iz tog projekta, u velikoj  zabuni oko rezultata eksperimenata obavljenih na površini ,,crvene,, planete.Lender ,,Vikinga,, je kao što znamo, robotskom rukom zahvatio malo prašine i ubacio je u automatsku labaratoriju.Tamo je vršeno ispitivanje koje je imalo za cilj da da odgovor na prastaro pitanje - ima li života na Marsu ? Dodavana je voda , kiseonik, organske supstance. Ako ima mikroba na Marsu možda će koristiti nešto od toga a posebni uređaji će ,,to,, i registrovati. I zaista, nešto je iz tla upotrebilo te komponente i po  mnogim merilima to je mogao biti život. Međutim, onda su vršeni i testovi na Zemlji u sličnim uslovima i utvrđeno je da jedna vrsta gline, takozvani ,,montmorilonit,, reaguje upravo na taj način. Oksidiše hranu, razmenjuje gasove sa okolinom kao da diše. ,,Poznato je, osim toga,, kaže Segan ,,da su montmorilonitske gline moćni katalizatori koji dovode do kombinovanja amino-kiselina u dugačke lance molekula, slične proteinima. Glina primitivne Zemlje možda je predstavljala kovačnicu života, a hemija koja danas dejstvuje na Marsu lako može doprineti boljem razumevanju nastanka i rane istorije života na našoj planeti,, Neživa materija takođe može da se kreće i ,,razmnožava,, a primer su recimo kristali koji se šire geometrijskom progresijom, poput nekih plesni. Pa šta onda predstavlja razliku između živog i mrtvog? Asimetrija. Kada se kroz organski rastvor propusti svetlost , ta svetlost skreće kao da je propuštena kroz kakvu prizmu, i to u većini slučajeva-desno, u smeru kazaljke na satu… ,,Vernadski ističe da sva živa materija poseduje asimetriju, osobinu svih oblika života da imaju samo jednu osu proste simetrije, ali neobičnu zbog ODSUSTVA IDENTITETA IZMEDJU DESNIH I LEVIH STRANA.U tom pogledu živa materija se razlikuje  od nežive materije , koja poseduje ose proste simetrije. KOD ŽIVE MATERIJE JEDNA STRANA JE DOMINANTNA, ILI DESNA ILI LEVA. Paster je prvi proučio ovaj fenomen. Živi organizmi poseduju oštru asimetriju, sa dominacijom fenomena desne ruke,, Karakter ,, desne ruke ,, asimetrije živih  organizama vidi se u raznim  pojavama, od rotacije ravni polarizacije u smeru kazaljke na satu pri prolasku svetlosti kroz biološki preparat, do prilagođavanja organizama desnim antipodima nežive materije itd. Ali ima dokaza i o postojanju ,,levih,, oblika života. Izrazito levi oblici poznati su u ljušturama  mekušaca. Sledeći korak u razvitku Pasterove empirijske generalizacije bio je Kirijev Princip po kojem ASIMETRIJA MOŽE POSTATI SAMO DEJSTVOM UZROKA KOJI POSEDUJE TAKVU ASIMETRIJU. Prema tome , živa materija biosfere razlikuje se od materija ostalih geosfera. Naša živa materija je asimetrična i nastala je samo razmnožavanjem takve asimetrične materije.Pošto svi neorganski procesi i oblici na Zemlji imaju normalnu simetriju, asimetrični procesi koji su izazvali pojavu života moraju se tražiti van Zemlje,, navodi Sovjetski naučnik Igor A. Rezanov u svojoj knjizi ,, Velike katastrofe u Zemljinoj istoriji,, Da, klatno života na Zemlji pokrenula je, po svemu sudeći, asimetrija. Ali odakle ona na Zemlji? Čini se da je život STANJE TRAJNE NERAVNOTEŽE. Neka vrsta poslovičnog ,,perpetum mobila,, Nešto je zavrtelo čigru? Kako? Pošto u prirodi, sve teži ravnoteži i očuvanju entropije, sticajem okolnosti moglo je doći  nekom prilikom i do naizgled, izuzetka iz pravila, u kome je stečena neravnoteža jednog dela materije težila očuvanju te neravnoteže ( Naučnik R. Skot je jednom posmatrao talas koji se kretao nekim kanalom praktično bez vidljivog gubitka energije. Zaključio je da su dva faktora – nelinearnost i disperzija omogućili ovaj fenomen ,,trajnog talasa,, odnosno naizgled neprekidnog očuvanja energije ) Stečeni moment sile odnosno energije, bilo da je nastao mehaničkim ili hemijskim putem u ključnom trenutku pre sunovrata u bezdan stanja ravnoteže ili entropije, možda je naišao ,,na drugu silu ,, drugi talas koji je pridodao svoju energiju , usporio i gotovo ,,zamrznuo,, taj pad (Došlo je možda do neke vrste rezonancije?Poput  preklapanja dva talasa slične frekfencije što je dovelo do ,,zarobljavanja,, određene energije i njenog očuvanja?) Zar nije Frensis Krik izrekao čuvenu rečenicu: ,,Život je zamrznuta slučajnost ! ,, Ako se ovo stanje dovoljno dugo održavalo na pogodan način, neravnotežno, asimetrično stanje energije je moglo biti očuvano, što je ustvari život - RAVNOTEŽA NERAVNOTEŽE.Kretanje ,,uz,, a ne ,,niz,, maticu, pokušaj – obrnute entropije ? Da li je onda život koji je ,, suprotno od entropije,, ustvari ono što je antimaterija za materiju? Kao obrnut lik u ogledalu? U vezi asimetrije, odnosno ,,dominacije jedne strane ili pravca nad drugim,, u prirodi postoje pojave koje su potencijalni kandidati kao uzročnici ovakve ,,devijacije,, Jedna od njih, čini mi se, mogla bi biti I - magnetno polje.Takodje, još jedan od kandidata je – polarizovana svetlost.Polarizovana svetlost je jako zanimljiv fenomen.Obična svetlost je nesredjena I rasipa se podjednako u svim pravcima.Polarizovana je sredjena, recimo talasi linearno polarizovane svetlosti kreću se u samo jednom pravcu poprečno prema liniji prostiranja , ravan polarizacije stoji upravno na ravni talasanja. U knjizi ,,Iskra života,, autori Kristofer Vils I DŽefri Bada navode jednu teoriju ViliamaBanera (William Banner) On je smatrao da je asimetričnu organsku sintezu moglo prouzrokovati  - cirkularno polarizovano svetlo povezano sa radijacijom neutronskih zvezda.Imam osećaj da u tome ima nečega.  

Author: Oliver Jovanović

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži