Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Na YouTubu je nedavno osvanula serija snimaka ranih testova američkog nuklearnog oružja. Otkriveni filmovi su samo deo projekta koji sprovodi fizičar Greg Spriggs iz „Lawrence Livermore National Lab.“ (LLNL), čiji je zadatak da digitalizuje i sačuva hiljade filmova iz nacionalne nuklearne istorije. Ova inicijativa zahteva napore brojnih arhivista, filmskih eksperata i softverskih inženjera, ali tim kaže da digitalizovana baza podataka već pruža potpuno novi uvid u višedecenijska nuke-testiranja Amerike.

ab1 

Zenit nuklearnog oružja

Filmovi pokrivaju svih 210 atmosferskih nuklearnih testova koje je Amerika sprovela u periodu između 1945. i 1962. godine. Procenjuje se da ima oko 10.000 filmova sa tih testiranja, načinjenih iz različitih uglova i sa različitih pozicija. Projekat je do sada obradio oko 6500 filmova i konvertovao njih 4500 u digitalni format – 750 je do sada bilo pod oznakom „Strogo Poverljivo“, i sada su prvi put objavljeni. 

ab2

https://youtu.be/XnrLY-phipw

Očuvanje filmova nije teklo lako. Zahtevalo je modifikovanje opreme kako bi se ova prilagodila specifikacijama svakog posebnog filma, kao i pregledavanje podataka iz dnevnika u kojima se kriju ključne informacije o postavljanju kamera, brzini snimanja i žižinoj daljini.

Zatim je trebalo pregledati svaki film kako bi se utvrdio tačan broj kadrova u sekundi, podatak koji je značajno varirao od kamere do kamere u to vreme. Spriggsovom timu je asistiralo nekoliko programera koji su koristili računarske programe radi analiza filmova „frame-by-frame“ – zadatak koji se nekada obavljao ručno. Nakon što bi neki film bio digitalizovan i usklađen sa relevantnim informacijama, mogao bi da se koristi za proučavanje ponašanja nuklearnog oružja. 

ab3
https://youtu.be/uYbNlgQyz84

Filmovi obuhvataju neke od najvećih testiranja nuklearnog oružja tog vremena, uključujući Operacije „Plumbbob“ i „Dominic“. Probe su uglavnom sprovođene na poligonima u Nevadi i Aljasci ili na atolima Maršalskih ostrva i Kiribata u Tihom okeanu. Nekoliko ranih testova izazvalo je zabrinutost zbog padavina nuklearnih čestica nakon testiranja, kako na vojnike koji su učestvovali u testiranju tako i na civile i živi svet u okolini.

 ab4

Operacija „Plumbbob predstavlja seriju od 29 nuklearnih testova 1957. u Nevadi. To je najveća, najduža i najkontoverznija serija testova na kontinentalnom tlu SAD. Najjača bomba je imala snagu od 74 kilotona. Kod okolnog stanovništva je zabeleženo 11.000-212.000 slučajeva raka tiroide, što je dovelo do smrti njih 1000-20.000.

Važni podaci

Filmovi su izvorno bili namenjeni istraživačima, koji su ih koristili kao vodiče u sledećoj rundi razvoja oružja i testiranja. U godinama koje su usledile nakon prve nuklearne eksplozije, test „Trinity“ u Nju Meksiku 16. jula 1945, naučnici su se utrkivali da shvate veličinu svog pronalaska. Stotine terstova koji su usledili podrazumevali su brojne dizajne bombi u različitim okruženjima, uključujući podzremne, podvodne i viisinske vazdušne testove. Video snimci tih događaja su opsesivno pregledani kadar po kadar kako bi se procenila veličina eksplozije na osnovu sjaja i udarnog talasa, kao i uticaj na obližnju vojnu opremu, gradove i stoku.

Osvrćući se na te filmove danas, Spriggs je primetio da je očito da su neki podaci prikupljeni pre 60 godina netačni. Uz pomoć savremene tehnologije, on se nada da će ispraviti te greške i konačno dati tačne informacije nakon toliko vremena.

Kada unosite sve te računarske kodove, želite da koristite najbolje moguće podatke,“ kaže on. „Otkrili smo da su neke vrednosti bile umanjene za 20, možda i 30 procenata. To su veliki brojevi kada ih treba podvrći proceni. Otkrili smo stvari vezane za te detonacije koje nikada ranije nisu registrovane. Na taj način će nuklearna forenzička zajednica moći da koristi potpuno nove korelacije.“

 ab5

Operacija „Teapot“ s početka 1965. obuhvatala je 14 nuklearnih eksplozija u Nevadi

Nuklearne probe su ostavljene u celom svetu dogovorom iz 1996, mada smo svedoci da neke armije povremeno testiraju svoje oružje i danas. Amerika nije izvršila nijednu nuklearnu probu još od 1991, što im (jadnima) otežava procenu sposobnosti i ponašanja njihovog oružja.

Ovi filmovi stari više decenija predstavljaju jedan od najboljih izvora informacija za istraživače koji se nadaju da će sada još  bolje razumeti vrtoglavu moć koju kriju atomske bombe. Čak i na tim zrnastim filmovima, destruktivne sile koje pokreće radioaktivni materijal potpuno su jasne.

Spriggs, kao i svi papagaji koji se bave vojnom industrijom smreti, ponavlja kako se, eto, on nada da će informacije prikupljene sa traka unaprediti naša (njihova) znanja o nuklearnom oružju i poslužiti kao snažan podsetnik na ono šta može da se uradi njime. (Kakvo licemerje, kakvo zamajavanje pravih ciljeva ...)

Prosto je neverovatno koliko se samo energije oslobađa,“ priča on. „Nadamo se da nikad više nećemo morati da koristimo nuklearno oružje. Mislim da ako snimimo te delove istorije i pokažemo kolika je snaga tog oružja i koliko razaranja može da donese, onda će ljudi možda odustati od želje da ga koriste.“

E sad, kako uklopiiti ovu limunadu sa faktom da će američka administracija samo za „osveženje“ nuklearnih kapaciteta i zamenu dotrajalih do 2030. izdvojiti hiljadu milijardi dolara!? Verujem da ogroman procenat čovečanstva čak ne zna ni koliko ovaj broj ima nula, a nekmoli da shvati u šta srljamo li srljamo ...

I kao što je slavni Marko Porcije Katon sve svoje govore u Senatu, bez obzira na temu, završavao rečima „Uostalom, smatram da Kartaginu treba uništiti“ (lat. Ceterum censeo Carthaginem esse delendam), tako i ja, malo-malo pa podsećam na činjenicu koji me je onomad frapirala i prenerazila: Svake godine Amerika troši više milijardi za naoružanje od deset sledećih najvećih trošadžija po toj stavci na svetu, uključujući Ruse, Kineze, Indiju, Britaniju i štatijaznam koga već ... U zavisnosti šta sve ulazi u tu stavku, barata se ciframa od 600-700 milijardi dolara godišnje! A ovaj smešni Trump-trump im je još za ovu godinu dao „inekciju“ od $54 milijarde! Dokle bre, aman!

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Nikola
+1 #1 Nikola 21-03-2017 11:25
Uvijek rado citam Vase tekstove. Posebno kada se bavite temama iz istorije istrazivanja svemira. Zato zelim da Vas pitam da li znate za jedan ruski program iz 60-ih ili 70-ih. Davno sam cuo da su Ruski naucnici probali da zamijene termo-stit jakim magnetnim poljem koje bi cuvalo letjelicu od visokih temperatura prilikom ulaska u atmosferu. Isprva mi se cinilo suludim, ali onda sam se sjetio da se u fuzionim reaktorima (tokamak) koristi snazno magnetno polje kako bi drzalo vrelu plazmu dalje od zidova reaktora. Da li znate nesto o tome? Unaprijed hvala i srdacan pozdrav.
Prijavi administratoru

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži