Misije

Astronautske misije

Opportunity i dalje ćuti, tim se i dalje nada

NASA Mars Rover

Tim koji rukovodi jedinim preostalim Marsovim istraživačkim roveromi njihove kolege sa Nasine kosmičke telekomunikacione mreže DSN nastavili su da traže i osluškuju 'Opportunity'i tokom decembra, ali jedino što su čuli to je – tišina. Već je prošlo šest i po meseci od kako je robot sa najdužim stažom na jednoj planeti omutaveo...

'Chang'e 4': Zašto na novim slikama Mesečeva druga strana izgleda crvena?

c2Nakon što je kineska kosmička agencija CNSA uspešno sletela na 'onu' stranu Meseca, objavljene su prve slike u istoriji napravljene sa tamošnje površine. Kineski lender 'Chang'e 4' i rover 'Yutu 2' su prva misija nakon 'Chang'e 3' i originalnog rovera 'Yutu' koji su sleteli na 'ovu' stranu Meseca 2013. godine.

'Yutu 2' stupio na tlo druge strane Meseca

y18Želiš da vidiš kako izgleda skriveno lice Meseca? 3. januara 2019. kineska sonda 'Chang'e 4'je ušla u istoriju jer je postala prvi ljudski artefakt koji je sleteo na skrivenu stranu našeg satelita. Sletanje je odpočelo iznenađenjem u 02:26 UTC, budući da su kineske vlasti odlučile da događaj ne najavljuje unapred, i samo su glasine na društvenim mrežama ukazivale da se sletanje približava. Zapravo samo par dana pre toga je potvrdjeno da će sonda sleteti početkom godine a ne 12. kako je prvobitno najavljivano. Tajnovitost u operacijama 'Change 4'je u suprotnosti sa publicitetom koji je imao 'Change 3' 2013. Mesto sletanja je, kako je i planirano, u krateru Von Kármán(177,6º istočno, 45,5º južno), lociranom u središtu Aitkenovog udarnog basena, koji ima 2500 km u prečniku i jedan je od najvećih u solarnom sistemu. Lender je već poslao prve slike sa površine i u 14:22 UTC oslobodio rover, kršten kao 'Yutu 2'. Naravno, ninajednoj od slika se ne vidi Zemlja…

Poleteo 'InSIGHT', sonda koja će razotkriti tajne unutrašnjosti Marsa

i55Šta se nalazi u srcu Marsa? Ima li tečno jezgro? Koliko mu je debela kora? Na sva ta pitanja, kao i na mnoga druga, odgovoriće 'InSIGHT', lansiran 5. maja 2018. u 13:05 po našem ka Marsu tokom dvosatnog lansirnog prozora. Sonda je poletela raketom 'Atlas V'(401) sa rampe SLC-3E vojne baze Vandenberg (Kalifornija) u misiji AV-078. 'InSIGHT'(Interior exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) je prvi aparat konstruisan za analiziranje unutrašnjosti Marsa, mada nije prvi koji će proučavati unutrašnjost neke planete (to je bila sonda 'Juno', koja trenutno kruži oko Jupitera). Misija će koštati bezmalo milijardu dolara, tj. ~1000 miliona.

Izveštaj pred lansiranje 'InSighta'

i7Uskoro nam predstoji još jedno Nasino planetno lansiranje. 'InSight', misija koja će se fokusirati na Marsovu geofiziku, biće lansirana raketom 'Atlas V' (401)iz vazduhoplovne baze Vandenberg tokom lansirnog prozora koji će se otvoriti od 5. maja 2018. Ovaj post predstavlja kratak i zažet presek kroz informacije o 'InSightovom'lansiranju, krstarenju i očekivanoj misiji na Mars.

Plan 'SpaceX' za osvajanje Sunčevog sistema

sx23

 Verzija 2.0 

U poslednje vreme sam zainteresovan za planove za putovanje na Mars. Lično sam vrlo skeptičan, jer ukratko – nema političke volje niti love. Zapravo, ima love ali ne za to. Ko je lud da dâ tilione dolara da bi se kočoperio tamo gore, kad je lepše te pare stucati kod kuće. Ipak, dok ne odemo u taj raj ('samo što nismo'), ima nekoliko predloga za osvajanje Marsa koja mi se sviđaju. Tu prednjači, kao i uvek, Elon Musk. Nedavno je izneo novi plan (prošle godine je prezentovao 'stari' plan), pa da vidimo kako on zamišlja naš put u bolje sutra.

Novosti u vezi sa ’MMX’, japanske sonde koja treba da donese uzorke Fobosa

mmx1Nikako da se otkačim od Fobosa... Prošle godine Japan je počeo da ozbiljno proučava mogućnost slanja automatske letilice koja će na Zemlju doneti komadiće Fobosa, većeg Marsovog meseca. Od tada je sonda, poznata za sada kao „MMX“ (Martian Moons eXploration),
odn. 火星衛星探査機 (Kasei Eisei Tansaki na japanskom), napredovala i obelodanjene su neke novosti u vezi s projektom. Misija je okončala konceptualnu fazu (pre-Phase A) i zacrtala opšte ciljeve i parametre, iako će u budućnosti svakako biti još promena u konstrukciji.
„MMX“ bi trebala da pokupi uzorke sa Fobosa sa konačnim ciljem da utvrdi na koji način su stenovite planete dobile vodu tokom svog formiranja i, shodno tome, shvatiti uslove za nastanjivost novonastalog Sunčevog sistema.

Prvi rezultati sonde „ExoMars TGO“

e17Мisija „ExoMars 2016“ je imala peh da je 19. oktobra započeta „grubim sletanjem“ lendera „Schiaparelli“ što je rezultiralo njegovim gubitkom, tako da su mnogi zaboravili da je orbiter TGO („Trace Gas Orbiter“) još živ i da se uredno okreće oko Marsa. Trenutno se nalazi na jako izduženoj eliptičnoj orbiti – 230 km × 98.000 km – sa periodom od 4,2 dana, i zato je još uvek daleko od svoje finalne naučne kružne orbite u koju će krajem sledeće godine ući neprestano koristeći metod aero-kočenja. Ipak, to nije sprečilo četiri sondina instrumenta da se uključe između 20. i 28. novembra radi sprovođenja složenih procesa kalibracije. Pogledajmo šta su nam od tada otkrili. 

Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)

2

Odbrambene vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKO) lansirale su 29. maja 2016. u 08:44 UTC raketu “Союз 2.1б“/“Фрегат-М“ sa rampe №4 (SK-4 ili 17П32-4) Zone 43 kosmodroma Pleseck (ГИК-1). Na vrhu rakete krio se satelit za globalnopozicioniranje „ГЛОНАСС-М №53“ („Космос 2516“). Uprkos imenu, ovaj satelit „ГЛОНАСС-М“ je 45. koji je dospeo u kosmos i tek sedmi lansiran sa Plersecka (deveti, ako se računaju i dva “ГЛОНАСС-а-К1“). Ostali „ГЛОНАСС-i“ su lansirani u trojkama sa Bajkonura raketama „Протон-М“. Početna orbita je imala dimenzije 19.124×19.152 km i nagib 64,8°. Bilo je ovo 9. lansiranje rakete „Союз“ u 2016. i 3. sa Plesecka. Rusi planiraju da ove godine pošalju osam satelita „ГЛОНАСС“.

Planine vodenog leda plove površinom Plutona

nh6Nisam zaboravio na “New Horizons”. Iako smo već u 2016, sonda i dalje šalje nove podatke, a tim misije nastavlja da iz onih već prispelih izvlači informacije. Neke od poslednjih imaju veze sa analizom fascinantnih planinskih venaca koje okružuju ravnicu Sputnik Planum, istočni kraj karakterističnog “srca” patuljaste planete. Od samog početka znamo da se ti venci moraju sastojati od vodenog leda, jer nijedan drugi led ne bi mogao da dostigne takvu visinu. Ali ono što je iznenađujuće jeste mogućnost da te planine predstavljaju zapravo ledene sante koje plutaju na azotnom ledu.

„SLIM“: povratak Japana na Mesec 2018. godine

j1Pre dve godine počelo je da se govori o “SLIM”-u (Smart Lander for Investigation Moon), japanskom predlogu za istraživanje lunarne površine. Iako sonda još uvek nije odobrena, sve pokazuje da će se to uskoro dogoditi. “SLIM” je favorit za osvajanje treće runde low-cost sondi Japanske kosmičke agencije, nazvane SPRINT-C. SPRINT-A je ustvari kosmička ultraljubičasta opservatorija “Hiasaki”, lansirana 2013., dok će SPRINT-B, satelit “ERG” (Energization and Radiation in Geospace),biti lansiran ove godine.

 

leksikon 190

stranica posmatraci2019

CURRENT MOON


tvastronomija18

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika