Misije

Astronautske misije

Plan 'SpaceX' za osvajanje Sunčevog sistema

sx23

 Verzija 2.0 

U poslednje vreme sam zainteresovan za planove za putovanje na Mars. Lično sam vrlo skeptičan, jer ukratko – nema političke volje niti love. Zapravo, ima love ali ne za to. Ko je lud da dâ tilione dolara da bi se kočoperio tamo gore, kad je lepše te pare stucati kod kuće. Ipak, dok ne odemo u taj raj ('samo što nismo'), ima nekoliko predloga za osvajanje Marsa koja mi se sviđaju. Tu prednjači, kao i uvek, Elon Musk. Nedavno je izneo novi plan (prošle godine je prezentovao 'stari' plan), pa da vidimo kako on zamišlja naš put u bolje sutra.

Novosti u vezi sa ’MMX’, japanske sonde koja treba da donese uzorke Fobosa

mmx1Nikako da se otkačim od Fobosa... Prošle godine Japan je počeo da ozbiljno proučava mogućnost slanja automatske letilice koja će na Zemlju doneti komadiće Fobosa, većeg Marsovog meseca. Od tada je sonda, poznata za sada kao „MMX“ (Martian Moons eXploration),
odn. 火星衛星探査機 (Kasei Eisei Tansaki na japanskom), napredovala i obelodanjene su neke novosti u vezi s projektom. Misija je okončala konceptualnu fazu (pre-Phase A) i zacrtala opšte ciljeve i parametre, iako će u budućnosti svakako biti još promena u konstrukciji.
„MMX“ bi trebala da pokupi uzorke sa Fobosa sa konačnim ciljem da utvrdi na koji način su stenovite planete dobile vodu tokom svog formiranja i, shodno tome, shvatiti uslove za nastanjivost novonastalog Sunčevog sistema.

Prvi rezultati sonde „ExoMars TGO“

e17Мisija „ExoMars 2016“ je imala peh da je 19. oktobra započeta „grubim sletanjem“ lendera „Schiaparelli“ što je rezultiralo njegovim gubitkom, tako da su mnogi zaboravili da je orbiter TGO („Trace Gas Orbiter“) još živ i da se uredno okreće oko Marsa. Trenutno se nalazi na jako izduženoj eliptičnoj orbiti – 230 km × 98.000 km – sa periodom od 4,2 dana, i zato je još uvek daleko od svoje finalne naučne kružne orbite u koju će krajem sledeće godine ući neprestano koristeći metod aero-kočenja. Ipak, to nije sprečilo četiri sondina instrumenta da se uključe između 20. i 28. novembra radi sprovođenja složenih procesa kalibracije. Pogledajmo šta su nam od tada otkrili. 

Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)

2

Odbrambene vazdušno-kosmičke snage Rusije (VKO) lansirale su 29. maja 2016. u 08:44 UTC raketu “Союз 2.1б“/“Фрегат-М“ sa rampe №4 (SK-4 ili 17П32-4) Zone 43 kosmodroma Pleseck (ГИК-1). Na vrhu rakete krio se satelit za globalnopozicioniranje „ГЛОНАСС-М №53“ („Космос 2516“). Uprkos imenu, ovaj satelit „ГЛОНАСС-М“ je 45. koji je dospeo u kosmos i tek sedmi lansiran sa Plersecka (deveti, ako se računaju i dva “ГЛОНАСС-а-К1“). Ostali „ГЛОНАСС-i“ su lansirani u trojkama sa Bajkonura raketama „Протон-М“. Početna orbita je imala dimenzije 19.124×19.152 km i nagib 64,8°. Bilo je ovo 9. lansiranje rakete „Союз“ u 2016. i 3. sa Plesecka. Rusi planiraju da ove godine pošalju osam satelita „ГЛОНАСС“.

Planine vodenog leda plove površinom Plutona

nh6Nisam zaboravio na “New Horizons”. Iako smo već u 2016, sonda i dalje šalje nove podatke, a tim misije nastavlja da iz onih već prispelih izvlači informacije. Neke od poslednjih imaju veze sa analizom fascinantnih planinskih venaca koje okružuju ravnicu Sputnik Planum, istočni kraj karakterističnog “srca” patuljaste planete. Od samog početka znamo da se ti venci moraju sastojati od vodenog leda, jer nijedan drugi led ne bi mogao da dostigne takvu visinu. Ali ono što je iznenađujuće jeste mogućnost da te planine predstavljaju zapravo ledene sante koje plutaju na azotnom ledu.

„SLIM“: povratak Japana na Mesec 2018. godine

j1Pre dve godine počelo je da se govori o “SLIM”-u (Smart Lander for Investigation Moon), japanskom predlogu za istraživanje lunarne površine. Iako sonda još uvek nije odobrena, sve pokazuje da će se to uskoro dogoditi. “SLIM” je favorit za osvajanje treće runde low-cost sondi Japanske kosmičke agencije, nazvane SPRINT-C. SPRINT-A je ustvari kosmička ultraljubičasta opservatorija “Hiasaki”, lansirana 2013., dok će SPRINT-B, satelit “ERG” (Energization and Radiation in Geospace),biti lansiran ove godine.

Zajednička kosmička misija Rusa i Kineza?

rk1-200Bilo je samo pitanje vremena. Čim je međunarodna klima prinudila Rusiju da po ekonomskim pitanjima potraži savezništvo sa Kinom, odmah su počeli da se čuju prvi glasovi u vezi partnerstva između dve zemlje. To nisu bili bilo kakvi glasovi već ni više ni manje nego čelnika Ruske kosmičke agencije, Olega Ostapenka. On je sugerisao da bi ruski kosmonauti mogli da učestvuju u misijama kineslog broda „Shenzhou“ ka kosmičkoj stanici „Tiangong“. Zauzvrat, kineski astronauti[1] bi mogli da doputuju jednim od ruskih „Sojuza“ na Međunarodnu stanicu (ISS).

Facebook

ODABRANA MESTA
Svet nauke
ADNOS vivafizika adastra
aduniverzum
astrobobo
zvjezdarnica
auvidulini eureka BOR logo
marininiafizika