Vreme

Letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena (engl. Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više danjeg svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Uloga Srbije u reformi Julijanskog kalendara

Kalendar je nastao kao potreba ljudi da znaju svoje mesto u vremenu. Isto tako, za religijske potrebe kalendar je presudan. Još od logob92najranijih vremena postojala je potreba za određivanjem godišnjih doba i kišnih sezona i utvrđivanju veze sa drugim periodičnim događajima na nebu koje su ljudi primećivali. Kalendari su se pravili u odnosu na kretanje i faze Meseca, kretanja Sunca, a retko, posmatranjem kretanja Venere. Sve velike rane civilizacije su imale svoj kalendar. Iz vavilonskog kalendara nam dolazi sedam dana u nedelji gde je svaki dan u sedmici bio posvećen jednom od sedam nebeskih tela ( nedelja-Suncu, otud Sunday na engleskom, Mesecu ponedeljak, i dalje redom Marsu, Merkuru, Jupiteru, Veneri i Saturnu). 

Piše: Nikola Veselinović.

Na današnji dan: 14. septembar

Na današnji dan (po nekim izvorima na dan 13. septembar) 1959. sovjetska sonda loptastog oblika, "Luna 2", postala je prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji je dospeo do Meseca. Letilica se 33,5 sati od lansiranja srušila na površinu u Mare Serenitatis, blizu kratera Arestidis. Nepunih pola sata nakon sonde, na Mesec je pao i treći stepen rakete koji je doneo sondu do Meseca.