Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Jedno od najvećih dostignuća moderne astronomije je uspon gravitacionih talasa. Od 2015. godine, opservatorija LIGO uspešno detektuje spajanja crnih rupa zvezdane mase, dajući nam uvid u nasilne događaje u svemiru. Međutim, postoji granica onoga što LIGO može da čuje. Najkolosalnije događaje u univerzumu – spajanja supermasivnih crnih rupa, milione puta masivnijih od našeg Sunca – LIGO ne može da detektuje.
Jedno od najpoznatijih zviježđa, Orion je prava poslastica za svakog ljubitelja vedrih noći. Upoznajmo ga bolje i pogledajmo što se još krije u njegovoj blizini. U epizodi gostuju: Betelgez, Belatriks, Rigel, Saif, Meissa, Eta Orionis, Alnitak, Alnilam i Mintaka. Sve redom prave zvijezde, neke i među najvećima. Čast nam je ugostiti ih!
Artemis II je druga misija u NASA-inom programu Artemis i predstavlja ključni korak ka trajnom povratku ljudi na Mesec. Za razliku od Artemis I, koja je bila bespilotna, Artemis II će biti prva misija sa posadom koja koristi svemirski brod Orion i raketu Space Launch System (SLS). Glavni cilj misije je testiranje svih ključnih sistema u realnim uslovima dubokog svemira, pre prvog sletanja ljudi na Mesečevu površinu u okviru misije Artemis III.
Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?
Astronomi su, posmatrajući čuvenu maglinu, uočili nešto potpuno neočekivano: misterioznu „gvozdenu traku“ koja se proteže kroz nju. Ovaj pronalazak ne samo da dovodi u pitanje naše razumevanje evolucije zvezda, već nas podseća da čak i u našem kosmičkom komšiluku vrebaju duboke misterije koje čekaju da budu rešene.
Svemirski teleskop Džejms Veb je pružio izuzetno detaljan prikaz unutrašnjeg dela Heliks magline, jedne od najbližih i najpoznatijih planetarnih maglina. Na snimku se vidi mnoštvo gustih struktura nalik kometama — stubova sa svetlim glavama i izduženim repovima — koji se prostiru duž unutrašnje ivice šireće gasne ljuske. Njihove zlatne i narandžaste nijanse naglašavaju dinamične procese u okruženju umiruće zvezde.
Gas i prašina koji ističu iz zvezda mogu, pod odgovarajućim uslovima, da se sudare sa okruženjem zvezde i stvore udarni talas. Sada su astronomi, koristeći Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije (ESO-ov VLT), snimili izuzetan udarni talas oko mrtve zvezde
Za nas, na površini planete, "Dole" je pravac u kojem stvari padaju, smer u kojem nas vuče sila gravitacije – ka centru Zemlje. Ali kada se odmaknemo od naše planete i sagledamo širu sliku, koncepti "gore" i "dole" gube svoje uobičajeno značenje i ustupaju mesto daleko složenijoj i veličanstvenijoj stvarnosti.
Kada pokušamo da shvatimo šta svetlosna godina predstavlja i kolika je ona– ne samo kao broj na papiru, već kao stvarna, fizička razdaljina – naš mozak staje. To nije neuspeh mašte, već sudar naše biološke, zemaljske intuicije sa istinskom, neshvatljivom skalom kosmosa.
Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
