Zamislimo scenario koji ljubitelji astronomije žele, a to je da u svemiru IMA inteligentnog života i da iz različitih delova univerzuma od njih primamo smislene signale - od najbližih zvezda do samih granica vidljivog kosmosa. Svaki signal nosi osnovne informacije o pošiljaocu i ponudu za komunikaciju. Kakvu korist bismo mogli da izvučemo iz takvih kontakata, i kako ta korist zavisi od rastojanja?
Svetom fizike nedavno je odjeknula vest koja deluje monumentalno: naučnici su možda konačno, posle skoro 100 godina potrage, otkrili tamnu materiju. S obzirom na to da se veruje da ova misteriozna supstanca čini oko 85% sve materije u univerzumu, ovakvo otkriće bi predstavljalo jednu od najvećih prekretnica u istoriji nauke. Potraga koja traje decenijama mogla bi biti završena.
Skoro čitav vek traje lov na kosmičkog duha. Još od tridesetih godina prošlog veka, kada je astronom Fric Cviki (Fritz Zwicky) primetio da se galaksije kreću prebrzo da bi ih sopstvena vidljiva masa držala na okupu, čovečanstvo je suočeno sa zagonetkom koja proganja generacije astronoma – tamnom materijom. Cviki je teoretisao o postojanju nevidljive skele koja svojom gravitacijom oblikuje kosmos. Paradoks je u tome što tamna materija čini najveći deo mase univerzuma, a ipak je potpuno nevidljiva, jer ne emituje, ne apsorbuje niti reflektuje svetlost.
Kada pomislite na univerzum, verovatno zamišljate beskrajno prostranstvo ispunjeno zvezdama, galaksijama i planetama. Međutim, sve što možemo da vidimo – svaka zvezda, svaka planeta, pa i mi sami – čini samo mali deo, oko 15%, ukupne materije u kosmosu. Šta čini onih preostalih, misterioznih 85%? To je jedno od najvećih pitanja u nauci, a čini se da su astronomi upravo dobili prvi pravi nagoveštaj odgovora.
Na sajtu Kaldrma, iz pera i kamera nepotpisanih reportera, pojavio se 21. novembra 2025 izuzetno vredan članak „Veliki refraktor sa Zvezdare“. Pisan je toplo i informativno a ima naročito vredne fotografije koje mnogo govore.
Gotovo svako ko je ikada prelistavao knjigu o astronomiji prepoznaje elegantnu siluetu galaksije Sombrero (M104). Njen svetao centar i tamni, prašnjavi obod zaista podsećaju na čuveni meksički šešir. Međutim, zahvaljujući infracrvenim očima Svemirskog teleskopa James Webb (JWST), sada možemo da zavirimo ispod tog oboda i otkrijemo tajne koje su dugo bile skrivene.
Uprkos univerzumu koji sadrži preko dva biliona, odnosno dve hiljade milijardi, galaksija, sa stotinama milijardi zvezda u svakoj od njih, mi smo suočeni sa nečim zbunjujućim: odjekujućom kosmičkom tišinom. Ne vidimo nikakve naučne dokaze o postojanju vanzemaljske inteligencije, nikakve signale, nikakve tragove.
Sir David Attenborough: The Entire History of Earth | Full Documentary Movie
Dokumentarac „Cela istorija Zemlje“ vodi vas na zapanjujuće putovanje kroz 4,5 milijardi godina planetarne evolucije. Od nasilnog formiranja Zemlje do porasta okeana, kontinenata, života, dinosaurusa, ledenih doba i modernog sveta, ovaj kompletan dokumentarac objašnjava svaku veliku transformaciju koja je oblikovala našu planetu.
Ovo je počast fanova seriji Apple TV plus „Praistorijska planeta“ i izumiranju dinosaurusa koji nisu ptice, pterosaurusa i morskih gmizavaca. Seriju „Praistorijska planeta“ je producirao BBC Studios
