Kometa C/2025 A6 (Lemmon) ovih dana privlači pažnju astronoma. Trenutno je sjajnija od 6. magnitude i može se videti u jutarnjim časovima. Na svom putu tek treba da se približi Suncu i Zemlji i što znači da će postati sjajnija i po proračunima može dostići treću magnitudu. U drugoj polovini oktobra će biti u dosta povoljnom položaju za posmatranje.
Astronomi sa Prinston univerziteta predstavili su novu studiju koja ukazuje na mogućnost postojanja do sada neotkrivene planete u spoljašnjim delovima našeg Sunčevog sistema. Ova hipotetička planeta, koju su istraživači nazvali Planet Y, verovatno je veličine između Merkura i Zemlje i nalazi se na ogromnoj udaljenosti od 100 do 200 puta dalje od Sunca nego što je Zemlja.
Edvin Habl je u noći 5/6. oktobra 1923. godine, otkrio promenljivu zvezdu M31-V1. Hukerovim teleskopom od 100 inča, u opservatoriji Maunt Vilson blizu Pasadene, u Kaliforniji je napravio seriju fotografskih ploča M31-V1. Prvo je mislio da je to nova, vrsta eksplodirajuće zvezde, ali se pokazalo da se intenzitet svetlosti zvezde menja, povećavao se, smanjivao i ponovo povećavao po predvidljivom obrascu. Na jednoj fotografskoj ploči je precrtao „N”, znak za novu i zamenio ga sa „VAR!“ znakom za cefeidu, promenljivu zvezdu.
Pre tri i po milijarde godina, dve tople, vodene planete kružile su oko mlade zvezde G-tipa. Na obe površine, hemijske supe su ključale, postajale složenije i organizovale se u sićušne sfere koje su naučile da sakupljaju energiju, da se dupliraju, da evoluiraju. Na manjoj planeti, jedan oblik života je naučio da izvuče iskru energije iz minerala bogatih gvožđem. Ali nije imao vremena. Njegov svet je bio mali, jezgro mu se ohladilo, a magnetno polje ugasilo, ostavljajući krhku biosferu na milost i nemilost sunlčevom vetru.
Dok smo u prethodnom tekstu razmotrili kako entropijska ograničenja - nedostatak dovoljne količine korisne energije - mogu da spreče razvoj inteligentnog života oko M patuljaka (crvenih patuljaka), postoji još jedan fascinantan argument o tome zašto tehnološke civilizacije možda nisu uobičajene u univerzumu - i ovaj put se odnosi na zvezde sličnije našem Suncu.
Nobelovu nagrada za fiziku za 2025. godinu, za otkriće makroskopskog kvantno-mehaničkog tunelovanja i kvantizacije energije u električnom kolu, Kraljevska švedska akademija nauka dodelila je...
M patuljci, poznati i kao crveni patuljci, su najčešći tip zvezda u našoj galaksiji. Čine oko 75% svih zvezda u Mlečnom putu, žive izuzetno dugo - hiljade milijardi godina - i imaju stabilne zone nastanjivosti oko sebe. Na prvi pogled, deluju kao idealni kandidati za hosting vanzemaljskog života. Međutim, postoji jedan fundamentalan fizički princip koji možda čini ove zvezde nepogodnim za razvoj složenih, inteligentnih civilizacija: entropija.
