Šanse da veza sa raketnim blokom (RB) "Fregata-MT" na kome se nalazi automatska međuplanetarna stanica (AMS) "Fobos-Grunt" bude uspostavljena i stanica sa niske orbite bude upućena prema Marsu su sve manje. U lov za kosmičkim aparatom uključene su i prateće stanice Evropske kosmičke agencije (ESA) u Australiji, na Kanarskim ostrvima i na kosmodromu u Kuruu (Južna Amerika). One međtim nisu uspele da uspostave vezu sa kosmičkim aparatom. Još tri pokušaja ESA-e će uslediti ove noći.
Istovremeno, astronomi pomoću optičkih teleskopa pokušavaju da vizuelnim praćenjem AMS pomognu stručnjacima "Roskomosa" da ustanove u kakvom se položaju nalazi raketno-kosmički sistem.
Poster projekta ekspedicije Fobos-Grunt
On sada kruži oko Zemlje na niskoj parkirnoj orbiti visine izmedju 250 km i 350 km. Kao što smo javljali, zbog problema sa orijentacijom sistema RB+AMS, upravljački sistem RB "Fregata-MT" je obustavio sve operacije. Zbog toga nije došlo do paljenja njegovog raketnog motora MDU i prelaska na hiperboličnu prelaznu orbitu, sa koje je AMS trebala da bude ubačena na putanju medjuplanetarnog leta.
Pitanje svih pitanja je da li je sistem uspeo da održi orijentaciju prema Suncu, koju je imao pre početka tzv. zvezdane orijentacije. Orijentacija pomoću zvezdanih senzora je trebala da omogući postavljanje sistema RB+AMS u precizan uglovni položaj za prvo aktiviranje motora MDU i prelazak na tzv. prelaznu orbitu. Ako je orijentacija na Sunce zadržana, postoji mogućnost da je RB "Fregata-MT" ubačen u tzv. bezopasni režim (kompjuterskim rečima u "safe mode"). U njemu, aparat sistem za orijentaciju "drži" sve vreme Sunce u svom fokusu i čeka komande sa Zemlje.
Optičkim priborima je moguće relativno lako ustanoviti da li je RB stabilna u prostoru - što znači da se nalazi u bezopasnom režimu. Ako se medjutim RB nekontrolisano okreće u prostoru, onda se ne može ništa uraditi i AMS je izgubljena.
Najgora moguća opcija je kada aparat u kosmosu ne odgovara na pozive sa Zemlje, tako da u svetlu neuspeha ESA-e da uspostavi vezu sa stanicom i odsustva najnovijih vesti iz "Roskosmosa" i iz NPO "Lavočkin" bojim se da je situaciji sa AMS "Fobos-Grunt" gotovo beznadežna.
Tome u prilog idu i kontradiktorne informacija koje povremeno procure iz "Roskosmosa" iz neimenovanih izvora o pokušajima uspostavljanja veze sa RB "Fregata-MT".
Naime, jedan izvor je naveo da su stručnjaci "Roskosmosa" u sredu uveče (po moskovskom vremenu) najmanje u dva navrata pokušali da uspostave vezu sa stanicom, ali o njihovom rezultatu nema nikakvih oficijelnih izveštaja. Drugi izvor je naveo da su oba pokušaja bila neuspešna i da je "Fregata" najverovatnije izgubila orijentacija prema Suncu. Treći izvor kaže da su pokušaji ipak uspeli, ali da nema nikakvih detalja o tome kakve su informacije primljene sa "Fregate" i da li su ikakve komande prosledjene. Čak su se pojavile neobične informacije da će stručnjaci "Roskosmosa" pokušati da aktiviraju motor MDU na "Fregati" u četrvtak uveče i prebace sistem na prelaznu orbitu!
"Roskosmos" je na svom sajtu objavio samo jednu vest o situaciji sa aparatom "Fobos-Grunt" 9. novembra, dok NPO "Lavočkin", gde su izradjeni i RB "Fregata" i AMS "Fobos-Grunt" čak nije ni objavio vest o lansiranju aparata na svom sajtu! Podsećamo da su smene prethodnih direktora "Roskosmosa" (Perminova) i NPO "Lavočkin" (Poleščuka) dobrim delom bile vezane za problema sa ovim projektom.
Konačno, još jedan izvor iz ruske raketno-kosmičke industrije je izjavio da se razlog neuspeha nalazi u "nedoradjenom" sistemu upravljanja, o čemu nema nikakvih oficijelnih podataka. Taj isti izvor je izjavio da će "biti čudo" ako aparat bude spašen. Da je ova poslednja verzija o sistemskom a ne softverskom problemu u igri govori i izjava Igora Lisova, jednog od vodećih "kosmičkih pera" uglednog časopisa "Novosti kosmonavtiki".
On je naime izjavio da je u obraćanju u Dumi mesec dana pre lansiranja "Fobos-Grunta" novi direktor "Roskosmosa" Vladimir Popovkin priznao da postoje još uvek problemi koji će, medjutim do lansiranja aparata biti rešeni.
Znači li to da je "Roskosmos" svesno išao na rizik i u kosmos poslao još uvek neprovereni sistem?
PAD NA ZEMLJU?
Za to vreme, sve se češće govori o tome gde "Fobos-Grunt" može pasti na Zemlju. Dnevno, sistem RB+AMS od preko 13 tona, gubi po oko 2 kilometra visine, tako da će nastaviti kruženje oko Zemlje nekoliko nedelja, najviše do mesec dana.
Prozori pokušaja uspostavljanja komunikacija sa AMS sa teritorije Rusije su bila "otvorena" u četvrtak, nešto posle 14.00h i izmedju 22.00-23.00, a sledeći je u petak 11. novembra izjutra. Za to vreme, prozor za upućivanje aparata prema Marsu je otvoren do 25. novembra.
U rezervoarima raketnog bloka "Fregata" nalazi se sedam toma veoma toksičnog goriva, tako da ga pojedini izvori već svrstavaju u kategoriju "najtoksičnijih" satelita koji trenutno kruže oko Zemlje. Ukoliko stručnjaci ne uspu da povrate kontrolu nad "Fregatom", raketni blok sa stanicom "Fobos-Grunt" može pasti praktično bilo gde izmedju 52-og stepena severne i 52-og stepena južne geogarfske širine. To je ogromna ali i najgušće naseljena teritorija.
POSLEDICE PO KOSMONAUTIKU
Kakve će posledice imati neuspeh misije "Fobos-Grunt" na buduće mesečeve i planetarne misije ruske kosmonautike? Posle dugogodšnjeg zatišja, "Roskosmos" planira ambiciozna istraživanja Meseca, Marsa i Venere. Aparat "Fobos-Grunt" (u koga je "Roskosmos" investirao gotovo 170 miliona dolara) je trebaLo da pored realizacije jedne od najambiocioznijih i najsloženijih planetarnih misija potvrdi novi koncept budućih ruskih medjunplanetarnih aparata.
Očekujem da problemi sa ovom misijom neće zaustaviti program budućih planetarnih misija Rusije, ali će dramatično uticati na reorganizaciju njene kosmičke industrije za koju je ova 2011. bila godina velikih neuspeha.
