Nakon godina bezbrojnih odgađanja i najmanje desetak mojih textova, modul 'Наука'stigao je u kosmos. 21. jula 2021. u 12:58 po našem, raketa 'Протон-М' poletela je s rampe ПУ-39 kompleksa 200 kosmodroma Bajkonur s vrlo dragocenim teretom: 'Наука', poslednji modul sovjetskog dizajna namenjen ruskom segmentu Međunarodne orbitne stanice. 'Наука' (МЛМ-УMLM-U) treći je i poslednji veliki ruski modul lansiran na svemirsku stanicu. Lansiranje prve rakete 'Протон' bez gornjeg stepena od 2000. godine – i prvog 'Протонa-М' u ovoj konfiguraciji od samo tri stepena – proteklo je besprekorno, s modulom koji je ostao u početnoj orbiti od 199×375,5 km i nagiba 51,6 stepeni. Ubrzo nakon toga, 'Наука' je otvorila svoje solarne panele i stupila u kontakt s ruskim zemaljskim stanicama. Međutim, ubrzo su počeli problemi. Telemetrija nije bila zadovoljavajuća, a otvaranje antene 'Курс-A' (2AСФ1-M-ВКA), koja se koristi za automatsko spajanje s ISS-om, nije bilo moguće potvrditi, niti je bilo moguće proveriti oslobađanje mete neophodne za pristajanje broda sa posadom smještene na drugom kraju (što, u svakom slučaju, nije hitno jer bi je postavili kosmonauti tokom kosmičke šetnje).
Multifunkcionalni laboratorijski modul 'Nauka' je 17-ti modul na ISS i jedan od najvećih. To će biti četvrti naučni modul stanice, posle američke laboratorije 'Destiny', evropske 'Columbus' i japanske 'Kibo'.
Iako je 'Nauku' bilo moguće spojiti s ISS i pomoću telekomunikacionog sistema TORU (rus. ТОРУ, телеоператорный режим управления) kojim upravljaju kosmonauti s ISS, ubrzo je potvrđeno da je antena 'Kurs' pravilno postavljena. No, tu se nije stalo. Telemetrija je ukazivala na kvar dva IKV infracrvena senzora koja se koriste za praćenje orijentacije orbitalnog modula. Te instrumente u slučaju problema mogu zameniti zvezdani senzori BOKZ (rus. БОКЗ – блок определения координат звезд), ali je telemetrija takođe pokazala da jedan od zvezdanih senzora ne radi ispravno. Ubrzo nakon toga, problemi sa senzorima su otišli u drugi plan jer je telemetrija pokazala da bi mogao doći do gubitka pritiska u rezervoarima uzrokovan curenjem goriva i da neki trasteri ne rade. Iako nije bilo jasno da li je to stvarni problem ili rezultat nejasne telemetrije, zemaljska kontrola (CUP) odlučila je da odloži prvo paljenje za podizanje orbite za 22. juli. Nedugo nakon toga CUP je zaključio da softver 'Nauke' sadrži 'bag' koji je prouzrokovao izjednačavanje pritisaka između tankova visokog i niskog pritiska. Kao rezultat toga, dva glavna DKS motora[1] (ДКС – двигатели коррекции и стабилизации) nisu mogla da se koriste sve dok pritisak u tankovima nije dosegao sedam atmosfera, pa je odlučeno da se za prilazak ISS-u koristi sistem trastera DKS za manevrisanje malog potiska. Prvo probno paljenje, u trajanju od 17,23 sekunde, obavljeno je 22. jula u 15:07 UTC, a prvo paljenje koje je promenilo orbitu modula dogodilo se u 17:19 UTC. Nakon ovog paljenja manevarskih motora, u trajanju od 4,17 minuta, 'Roskosmos' je javio da se 'Nauka' nalazi u orbiti dinenzija 230,43×364,86 kilometara.
Lansiranje 'Protona-M' sa 'Naukom'.
Amblem misije.
Ukratko, čini se da početni problemi trenutno sprečavaju spajanje 'Nauke' s ISS-om. Ako sve bude u redu, modul će se spojiti s nadirnim portom modula 'Zvezda' 29. jula, prateći visokoefikasnu trajektoriju usmerenu na maksimalnu uštedu goriva. Mesto na koje će 'Nauka' pristati trenutno je zauzeto спојним modulom 'Pirs' (SO-1). Iz tog razloga, kad se 24. jula brod 'Progress MS-16' odvojio, poveo je sa sobom 'Pirs'da bi oslobodio port. Zbog početnih problema s 'Naukom', odvajanje 'Pirsa' je izvedeno dan kasnije od planiranog. 'Nauka' ne može direktno da se izravno poveže s 'Pirsom' jer njen prednji port nije kompatibilan. Zapravo, nadirni port 'Zvezde' i prednji deo 'Nauke' koriste hibridni sistem SSVP-M (ASA-G/ASP-G), koristeći središnji konus sličan SSVP-u svemirskih brodova 'Sojuz' i 'Progress' i vanjski spojni prsten identičan onom androgenom APAS-a. Suprotno tome, prednji priključak 'Pirsa' je standardnog SSVP tipa.
'Nauka' pre uvlačenja u raketni vrh.
Prednji deo modula prikazuje antene sistema 'Kurs' za automatsko spajanje sa ISS.
Modul 'Pirs'. Njegovo mesto će zauzeti 'Nauka'.
Rruski segment ISS sa spojenim modulima 'Nauka' i 'Pričal'.
'Nauka' – modul je od 20,35 tona, dužine 13,12 metra i maksimalnog promera 4,25 metara, izgrađen 90-ih godina od strane državnog kosmičkog centra iz Moskve GKNPC 'Hruničev'. Službeni naziv je MLM-U (rus. МЛМ-У, Многофункциона́льный лаборато́рный мо́дуль «Нау́ка», усоверше́нствованный), odn.'multifunkcionalni laboratorijski modul – poboljšan'. Njegova unutrašnja zapremina iznosi 70 kubika, a ima dva solarna panela od 56 kvadratnih metara koji mogu da proizvedu 2,5 kilovata. Njegov glavni cilj je da služi kao orbitalna laboratorija ruskog segmenta ISS-a. Ima jednu kabinu – što će povećati broj kabina na ruskom segmentu na tri (ostale dve su u modulu 'Zvezda') – kao i složeni sistem za održavanje života koji će nadopuniti sisteme modula 'Zvezda' i 'Zarja'. Ovaj sistem uključuje kadu, dodatni uređaj za proizvodnju kiseonika 'Elektron' i sledeći za izdvajanje vode za piće iz urina. 'Nauka' ima još dva priključna porta na drugom kraju modula – kraj manjeg prečnika – to je 'stražnji' deo – namenjen za spajanje brodova 'Progress' i 'Sojuz', a kasnije i čvornog modula 'Pričal', kao i drugi androgeni sa mamanjom bravom. Upravo u stražnjem čvoru gde su smeštena ova dva priključna porta nalazi se jedini prozor modula.
'Nauka' ima dva glavna motora DKS (11D442), koje je izgradio Isajevljev biro KBHM, kao i manevarske motore DPS (11D458) i DTS (17D58E), mnogo slabijeg potiska. DPS i DTS motori se nalaze zajedno u dva stražnja i dva prednja sklopa, od po pet, odn. sedam motora (ukupno 24 trastera). Njima se moraju dodati još dva kompleta od šest MDDK trastera namenjenih dopunjavanju manevara okretanja ISS-a nakon što je modul priključen. Rezervoari 'Nauke' mogu da primaju gorivo iz rezervoara modula 'Zvezda' ili 'Zarja', kao i brodova 'Progress' koji se kače na stražnji port. Ima četiri rezervoara, dva za hidrazin i još dva za diazotni tetraoksid.
Delovi 'Nauke'.
Slika prikazuje DTS i DPS manevarske motore i šest od dvanaest MDDK.
Detalj jednog od setova DTS i DPS.
Unutrašnjost 'Nauke'.
Detalj prednjeg androgenog porta predviđenog za izlazak.
ESA-ina robotska ruka ERA (European Robotic Arm) montirana je na spoljnjoj strani 'Nauke'. Ova evropska ruka je izvorno konstruisana za šatl 'Hermes' i bila je početkom 90-ih prilagođena da služi stanici 'Mir2', pre nego što je montirana na ISS. ERA ima dužinu od 11,3 metra, masu od 630 kg i sposobna je da premesti 8 tona (za poređenje, ruka Canadarm 2 ima dužinu od 17,6 metara i masu od 1800 kg). Pomagaće kosmonautima u EVA šetnjama, a njime se može upravljati i iz modula 'Zvezda' putem konzole IMMI (Internal Man-Machine Interface). ERA će se koristiti za pričvršćivanje malih naučnih eksperimenata i radijatora sa vanjske strane modula 'Rassvet' na 'Nauku', gde se nalaze od njegovog lansiranja 2010. godine.
Ruka ERA.
Robotska ruka ERA tokom instaliranja na modul. Na kosmodrom Bajkonur je stigla u zapečaćenom kontejneru napunjenom azotom u oktobru 2020. zajedno sa specijalistima iz 'Airbus Defance & Space'.
Položaj ERA na ISS.
Evropska robotska ruka. Može da premešta predmete sa preciznošću od 5 mm.
Izvorno izgrađen kao rezerva za modul 'Zarja'[2] (FGB; rus. ФГБ, Функциона́льно-грузово́й блок'Заря́'), prvi modul ISS-a, 'Nauka' je preuređena da postane naučni modul ruskog segmenta. Konstrukcija 'Nauke' datira iz kasnih 60-ih, kada je konstruktorski biro Vladimira Čelomeja osmislio teretne brodove 'TKS' (11F72) za program vojnih stanica 'Almaz'. Iako su 'TKS' brodovi sa VA kapsulama pripremljeni za prevoz kosmonauta, na kraju 'TKS' s posadom nikada nije poleteo. Međutim, nekoliko modula izvedenih iz ovog programa spojeno je s DOS stanicama 'Saljut 6', 'Saljut 7' i 'Mir'. Zapravo, pet modula pričvršćenih za centralni modul 'Mira' bile su varijante brodova 'TKS' ('Kvant', 'Kvant-2', 'Kristall', 'Spektr' i 'Priroda'). Lansiranje 'Nauke'bilo je zakazano za 2007, ali se iz godine u godinu odgađalo zbog nedostatka sredstava. 2013. premešten je u sedište kompanije RKK 'Energíja', koja je trenutno glavni kontraktor modula zajedno s 'Hruničevom', radi provere njegovih sistema, posebno onih povezanih s spajanjem i prenosom goriva. Inspekcija 'Energijinih'inženjera otkrila je višestruke kvarove na svim nivoima, uključujući opiljke u tankovima i sistemu za pretakanje goriva. Nakon ove inspekcije, 'Nauka' je vraćena u 'Hruničev' na popravke. To nije bio lak posao i 2017. godine se ozbiljno razmišljalo da se modul ostavi na Zemlji, iako su na kraju riješeni problemi s tankovima i drugim sustavima.
Modul u Bajkonuru.
Modul 'Nauka' (MLM-U).
Ruku ERA na modulu moći će da koriste i kosmonauti.
Predlog ruske svemirske stanice ROS iz 2014. Sastojala bi se od ISS modula 'Nauka', 'Pričal' i NEM, kojima bi nakon razdvajanja bio dodat i modul na naduvavanje. Vidi se usidren brod 'Arjol' (PTK-NP) (RKK Energíja).
'Nauka' je stigla u Bajkonur železnicom 19. avgusta 2020. U Zoni 254 kosmodroma podvrgnuta je svim vrstama testova i prekrivena karakterističnim belim termopokrivačima. Nakon smeštanja u teretni vrh rakete, modul je 1. jula morao biti vraćen u zgradu MIK-KA jer je osoblje shvatilo da neki delovi izolacije nedostaju oko infracrvenih i zvezdanih senzora. Ovaj incident je izazvao odlaganje lansiranja za 21. juli. Napokon, transfer do rampe obavljen je 17. jula. Za 'Roskosmos', puno stvari je u igri s 'Naukom'. Iako je to poslednji sovjetski dizajniran modul koji je stigao u kosmos, i dalje bi mogao da odigra ulogu u promenjivim i nejasnim planovima za potpuno rusku stanicu (ROS, РОС, Российская Орбитальная Станция). A da i ne pominjem brutalni udarac po reputaciji ruskog svemirskog programa koji bi nastao ako ovaj modul ne uspe da pristane na ISS. Nadajmo se da će sve proteći u redu.
'Proton-M' kojim je lansirana 'Nauka'.
Prevoz do rampe.
'Nauka' spremna na Bajkonuru!
Uzletanje je proteklo po planu.
Karakterističan crveni dim lansiranja 'Protona'.
[1] To su dva Isajevljeva tečna reaktivna motora KRD-422 (11D442) nominalne snage po 417 kg (4,09 KN). Gorivo i oksidator stiže iz četiri tanka niskog pritiska uz pomoć turbopumpi. One obezbeđuju prebacivanje goriva iz tankova niskog pritiska u tankove visokog pritiska.
[2] Prema naredbi rukovodstva 'Hruničeva', istovremeno sa gradnjom 'Zarje' za 'Boeing', od sopstvenih sredstava započeta je gradnja dublera za slučaj nepredviđenih situacija – FGB-2 ('Proizvod 77KM' №17502).
