Kao što je poznato, posle gašenja programa "Spejs šatl" NASA je ostala bez kosmičkog broda za prevoz astronauta u orbitu. U nekoliko narednih godina samo će kosmički brodovi Rusije ("Sajuz TMA-M") i Kine ("Shenzhou") biti korišćeni za letove čoveka u kosmos. Na ruskim brodovima će na primer do kraja 2014. na osnovu nedavno objavljenog grafika misija, prema Međunarodnoij kosmičkoj stanici (MKS) leteti skupa sa ruskim kosmonautima (ukupno 21 kosmonaut), astronauti iz SAD (njih 15), Evropske Unije (3), Japana (2) i Kanade (1), dok je poznato da će sledeće 2012. Kina po prvi put lansirati dva pilotirana broda "Shenzhou" što govori o njenim rastućim ambicijama u sferi čovekovih letova u kosmos. Međutim, kako trenutno stvari stoje, Kina još uvek ne namerava da pristupi programu MKS, već će, kako samo pisali raditi na razvoju sopstvene orbitalne stanice, tako da će monopol "Roskosmosa" u sferi transporta ljudi do MKS-a ostati u nekoliko sledećih godina.
Međutim, zanimljivo je da se i pored postojanja tako malo brodova za letove ljudi u kosmos, trenutno radi na razvoju desetak različitih kosmičkih aparata koji mogu pre ili kasnije da posluže letovima čoveka u kosmos. Po prvi put, paralelno sa nacionalnim, pojavljuju se i projekti privatnih kompanija.
Evo kratkog pregleda trenutno operativnih i potencijalnih kosmičkih brodova budućnosti.
"Sajuz TMA-M" (Rusija, RKA)
Vetarn kosmonautike, na čijem se razvoju počelo još 1962. Prvi let je obavio krajem 1966. Do sada je razvijeno petneastak različitih varijanti ovog legendarnog kosmičkog broda - od verzija za let oko Meseca i na Mesec, preko orbitalnih aparata za obavljanje autonomnih letova oko Zemlje, vojnih misija i transporta ljudi i opreme do orbitalnih stanica. Brod ima masu od 7,2 t, i nosi tročlanu posadu. "Sajuz" je vrlo pouzdan (istina, u početnoj etapi njegovog korišćenja 1967. i 1971. desile su se dve tragedije i pogibije četiri kosmonauta), međutim koncepcijski zastareo i limitiran u smislu dalje evolucije. Sa razvojem njegove poslednje verzije TMA-M (posle serija T, TM i TMA), projektanti su došli gotovo do maksimuma iskorišćenja broda. Možda će oko 2014. biti razvijena još jedna modifkacija "Sajuza" u smislu poboljšanja energestkih kapaciteta njegovih sunčevih panela i sistema telekomunikacija i navigacije. Izvesno je da će "Sajuz" ostati osnovno transportno sredstvo ljudi do MKS možda čak i do 2020.
Sojuz - TMA
"Shenzhou" (Kina)
Kineski kosmički brod mase osam tona, sa posadom od tri čoveka. To je poboljšana kopija ruskog "Sajuza", nešto većih dimenzija, snabdevena savremenijom elektronikom, sa orbitalnim odsekom koji, za razliku od onog kod "Sajuza" ostaje u orbiti posle povratka kapsule i nastavlja autonomni let kao nezavisni kosmićki aparat. Do sada je sedam aparata "Shenzhou" letelo u kosmos, tri sa posadama od jednog, dva i tri čoveka. Kao što smi pisali, Kina planira tokom 2018-2020. da postavi u orbiti veliku modularnu orbitalnu stanicu, dok će "Shenzhou" biti osnovno transportno sredstvo njenih kosmonauta do stanice.
Shenzou
"Dragon" (SAD, SpaceX)
"Dragon" ("Zmaj") je jedna od najvećih nada američke pilotirane astronautike. Kosmički brod je razvijen u privatnoj kompaniji "SpejsX" (SpaceX), istina uz novčanu podršku NASA-e. Do sada, "Dragon" je obavio jedan eksperimentalni bespilotni let a kao nosač je upotrebljena raketa "Falkon-9" (Falcon) koja je takođe razvijena u "SpejsX" ali privatnim novcem. Mase 10,2 t, brod "Dragon" će biti korišćen u prvoj etapi za prevoz materijala do MKS, da bi se umanjila zavisnost NASA-e od usluga ruskih, evropskih i japanskih teretnih letelica. Ako sve tokom ove etape bude u redu, "Dragon" koji je koncepiran za transport ljudi u kosmos, može relativno brzo biti preuređen u verziju sa sedmočlanom posadom i mogao bi da prvi put poleti u kosmos sa astonautima već 2014. ili 2015. Kao što smo javljali, sledeći let "Dragona" će biti obavljen početkom 2012. uz pokušaj spajanja sa MKS-om.
Space X
"Orion" (SAD, NASA)
"Orion" je "ostatak" programa "Kanstelejšn" (Constellation -"Sazvežđe"). Na njegovom razvoju se krenulo 2004. kada je tadašnji predsednik SAD Buš najavio da se Amerika treba vratiti na Mesec i tamo stvoriti stalno nastanjenu istraživačku bazu. Iako je predsednik Obama dramatično revidirao američke strateške ciljeve u kosmosu, "Orion" je preživeo i sada NASA planira da ga koristi za letove do MKS-a i, umesto na Mesec - do asteroida. Do sada su ispitani samo pojedini sistemi broda, dok se prvi bespilotni let očekuje 2015. Kao što je poznato, projekat njegovog nosača rakete "Ares I" je zatvoren, tako da će za lansiranje "Oriona" biti korišćena neka od modifikovanih konvencionalnih raketa. Prvi let sa astronautima zavisi od uspeha bespilotnih ispitivanja, ali se ne očekuje da će uslediti pre 2016. Brod ima masu od 20-25 tona, i može da nosi posadu od 4-6 ljudi.
Constelation - umetnička predstava
CST-100 (SAD, Boing)
Ovo je još jedan privatni kosmički brod koji je predstavljen od strane poznate aerokosmičke kompanije "Boing" na konkursu privatnih aparata koji je objavila NASA. Iako je prošao prva nadzemna ispitivanja, CST-100 još uvek nije leteo u kosmos. Ako NASA bude finansirala projekat, CST-100 može da poleti u kosmo sa ljudima već 2014. CST-100 je namenjen za letove astronauta do MKS-a, a takođe i za letove kosmičkih turista do naduvnog 'orbitalnog hotela' na kome rade stručnjaci kompanije "Bigelou" (Bigelow Aerospace). CST-100 jako podseća na stari dobri "Apolo" i prema izjavama ljudi iz "Boinga" uspešno je prošao kroz aerodinamička ispitivanja. Brod ima masu od 13t i može da nosi posadu od sedam astronauta.
CST-100 - umetnička predstava
"Rus" TK NP (Rusija, RKA)
U RKK "Energija" uveliko rade na projektu novog ruskog kosmičkog broda neoficijelnog naziva "Rus". Njegov prvo probni let bez posade se očekuje 2015. a prva misija sa posadom 2018. Prvobitno, bilo je planirano da "Sajuz" bude zamenjen krilatim brodom "Kliper", ali je zbog kompleksnosti projekta odlučeno da se vrati šema sa povratnim aparatom u obliku kapsule. Za lansiranje novog kosmičkog broda biće korišćena nova raketa-nosač "Rus-M" koja će leteti sa novog kosmodroma Vastočnij čija gradnja počinje ove jeseni na ruskom dalekom istoku. Sletajući aparat ovog broda će se spustati na Zemlju pomoću padobrana i stajnog trapa (teleskopskih nogu), tako da će biti višenamenski (do deset misija). Masa novog broda iznosi 12-16 tona, može da nosi do šest kosmonauta u orbitu oko Zemlje i do četiri kosmonauta do Meseca. Projektom je predviđeno da novi ruski kosmički brod bude razvijen u nekoliko verzija - za let oko Zemlje (orbitalna verzija), let oko Meseca i u tzv. duboki kosmos.
Rus - umetnička predstava
CRV/ATV (Evropska Unija, ESA)
CRV (Crew Return Vehicle - u slobodnom prevodu "Letelica za povratak ljudi iz kosmosa") je modifikacija aparata ATV - evropskog automatskog teretnog broda koji je već dva puta korišćen za prevoz hrane, vode, vazduha, naučne opreme i goriva do MKS. Stručnjaci ESA-e planiraju da razviju pilotiranu verziju ATV-a, nazvanu CRV i njen prvi eksperimentalni let može da bude obavljen 2017. Do tada treba konstruisati aparat za povratak koji će moći da nosi posadu od 4-5 ljudi. Masa CRV će iznositi 21 tonu, a kao nosač će biti korišćena najjača evropska raketa "Arijana V".
CRZ/ATV - umetnička predstava
"Drim Chejser" (SAD, Sierra Nevada Corp)
"Drim chejser" (Dream Chaser - u slobodnom prevodu "Maštolovac") je još jedan američki kosmički brod na kome se radi u privatnoj režiji (kompanija Sierra Nevada Corp), ali jedini od ovih potentcijalnih aparata za let čoveka u kosmos koji ima krila. Trenutno, oko 50% projekta ovog aparata za probne atmosferske letove je završeno. Njegova aerodinamika je zasnovana na eksperimentalnom šatlu HL-20, koji veoma podseća na ruski eksperimentalni krilati aparat "Bor-4" korišćen u okviru programa "Buran". Prvi atmosferski letovi "Drim chejsera" tokom kojih će aparat biti izbacivan sa nosača-aviona u cilju testiranja sistema za sletanje na aerodromsku pistu uslediće 2012. dok budući planovi zavise od finansijske podrške NASA-e. Masa aparata iznosi samo devet tona, a posada bi brojala čak sedam astronauta.
Dream Chaser - umetnička predstava
CRV/HTV (Japan, JAXA)
Kao sto Evropljani planiraju da preurede ATV u pilotirani brod CRV, tako i japanski stručnjaci nameravaju da modifikuju njihov teretni brod HTV kojim snadbevaju posade MKS-a u kosmički brod mase do 17 tona za let četvoročlane posade. Do sada je JAXA lansirala dva aparata serije HTV. Ako sve bude išlo u redu, moguće je da prvi HTV sa astronautima poleti oko 2020.
CRV/HTV - Dream Chaser
OV (Indija, ISRO)
Indijski kosmicki brod koji trenutno nosi jednostavno ime "Orbitalni aparat" (Orbital Vehicle). Za sada je teško reći hoće li Indija ipak odlučiti da krene u njegov razvoj. Direktor nacionalne kosmičke agencije Indije ISRO je izjavio da se razmišlja o različitim varijantama, uključujući kupovini kosmičkih brodova drugih država. Ako se bude odlučilo da Indija gradi OV teško je očekivati prve letove ovog aparata pre 2017. Neki izvori govore da koncept OV podseća na američki "Džemini" iz 1960-ih, ima masu od samo 4,5 tona i može da nosi posadu od tri kosmonauta.
OV - Indija
