Nalazimo se u jeku onoga što stručnjaci s pravom nazivaju „zlatno doba istraživanja i otkrića“. Ljudska radoznalost, koja nas je oduvek vukla ka horizontu, ponovo je fokusirana na naš najbliži nebeski sused – Mesec. Međutim, povratak tamo nije samo pitanje sirove inženjerske moći, već i strateške adaptacije u svetu koji se menja brže nego ikada pre.
NASA je nedavno objavila fundamentalne promene u arhitekturi programa Artemis, šaljući jasnu poruku: cilj više nije samo povremena poseta, već uspostavljanje trajnog prisustva. Ova nova strategija prioritet daje pouzdanosti, bezbednosti posade i, što je najvažnije, drastičnom ubrzanju tempa misija kako bi se osiguralo da američka zastava prva ostane trajno pobodena u lunarni regolit.
- Nova uloga za Artemis III – Generalna proba u orbiti Zemlje
Najznačajniji strateški zaokret odnosi se na misiju Artemis III, koja je sada planirana za 2027. godinu. Umesto direktnog sletanja, ova misija postaje ključna „generalna proba“ u niskoj orbiti Zemlje (LEO). Cilj je eliminisanje rizika pre nego što se astronauti upute na trodnevno putovanje ka Mesecu.
Fokus misije biće na testiranju najkompleksnijih operacija:
- Rendevu i docking (spajanje) sa komercijalnim lenderima kompanija SpaceX i Blue Origin, što je kritična tačka poverenja pre lunarne orbite.
- In-space testovi spojenih vozila, uključujući proveru integrisanih sistema za održavanje života, komunikaciju i pogon.
- Testiranje novih xEVA odela za svemirske šetnje u realnim uslovima, kako bi se osigurala mobilnost i sigurnost astronauta na površini.
- Artemis IV postaje misija istorijskog sletanja
Sa pomeranjem testova sistema na Artemis III, misija Artemis IV preuzima ulogu istorijskog povratka na lunarnu površinu 2028. godine. NASA se opredelila za filozofiju postepenog napretka (step-by-step), gde svaka misija gradi temelje za sledeću, bez preskakanja kritičnih lekcija.
NASA-in pridruženi administrator Amit Kshatriya ističe važnost ovog balansa:
„Svaki korak treba da bude dovoljno veliki da napravi napredak, ali ne toliko veliki da preuzmemo nepotreban rizik s obzirom na prethodna saznanja. Zbog toga želimo da letimo misije sletanja u konfiguraciji koja je što sličnija onoj koju koristimo za uspon sa Zemlje.“
- Povratak „Apolo mentalitetu“ i standardizacija hardvera
Jedna od najvažnijih odluka u novoj arhitekturi je zadržavanje konfiguracije „Block 1“ rakete SLS (Space Launch System) i letelice Orion za prve misije sletanja. Ključni element ovde je upotreba proverenog gornjeg stepena rakete, poznatog kao Interim Cryogenic Propulsion Stage (iCPS).
NASA svesno odbacuje „feature creep“ – stalno uvođenje novih inženjerskih promena koje bi mogle odložiti lansiranja. Kshatriya naglašava da bi prerano menjanje konfiguracije značilo da „učenje ostaje na stolu“, dok je cilj izgradnja sistema koji je maksimalno proveren. Ovaj pristup, fokusiran na pouzdanost i bezbednost iznad svega, direktno je inspirisan inženjerskom filozofijom koja je čoveka prvi put odvela na Mesec 1969. godine.
- Cilj je godišnji ritam sletanja na Mesec
Ambicije programa Artemis prevazilaze puko postavljanje zastave. Plan je da se nakon misije Artemis IV uspostavi „industrijski ritam“ – bar jedno sletanje na površinu Meseca svake godine.
Ova frekvencija lansiranja biće moguća isključivo kroz standardizaciju vozila i snažan lanac snabdevanja. Glavni industrijski partneri, poput kompanije Boeing, već su mobilisali resurse širom SAD – od pogona u Alabami i Luizijani do integracionih centara na Floridi. Stabilan tempo proizvodnje SLS raketa i Orion kapsula postaće motor koji pokreće novu lunarnu ekonomiju.
- Geopolitička trka kao katalizator brzine
Ovaj pojačani ritam nije samo naučni imperativ, već i pitanje nacionalnog liderstva. U kontekstu rastuće konkurencije, NASA više nema luksuz za administrativna odlaganja. Nova direktiva o radnoj snazi fokusira se na obnovu ključnih kompetencija (core competencies) unutar same agencije, favorizujući više „in-house“ rada u saradnji sa komercijalnim sektorom.
Administrator NASA-e, Jared Isaacman, bio je jasan po pitanju motivacije:
„Standardizacija konfiguracije vozila, povećanje stope letova i napredovanje kroz ciljeve logičnim, faznim pristupom, način je na koji smo postigli skoro nemoguće 1969. godine, i to je način na koji ćemo to ponoviti. Sa kredibilnom konkurencijom našeg glavnog geopolitičkog protivnika koja raste iz dana u dan, moramo se kretati brže, eliminisati kašnjenja i ostvariti naše ciljeve.“
Status misije Artemis II: Poslednje pripreme u toku
Dok se strategija za budućnost kristališe, prva ljudska posada u okviru programa Artemis sprema se za svoj put. Raketa SLS i letelica Orion trenutno se nalaze u zgradi za montažu vozila (VAB) u svemirskom centru Kenedi.
Inženjeri trenutno rešavaju specifičan problem sa protokom helijuma na gornjem stepenu rakete (Interim Cryogenic Propulsion Stage) i vrše zamenu baterija na sistemu za prekid leta. Ukoliko finalni testovi prođu bez smetnji, četiri astronauta će u aprilu krenuti na epsko putovanje oko Meseca, što će biti prvi put da se ljudska bića nalaze u dubokom svemiru nakon više od pola veka.
Zaključak: Pogled u budućnost
Promene koje NASA uvodi nisu znak povlačenja, već dokaz strateškog sazrevanja. Prihvatanjem „Apolo mentaliteta“ koji insistira na pouzdanosti hardvera i jasnom, faznom napretku, agencija postavlja temelje za eru u kojoj putovanja na Mesec više neće biti istorijski incidenti, već rutinska realnost.
Kada sletanja na Mesec postanu godišnja pojava, naša perspektiva o granicama čovečanstva biće zauvek pomerena. Postavlja se pitanje: kako će izgledati svakodnevni život civilizacije u trenutku kada odlazak na drugo nebesko telo postane stvar obične kalendarske rutine?
https://www.nasa.gov/news-release/nasa-adds-mission-to-artemis-lunar-program-updates-architecture/