Pre blizu 50 godina u Jugoslaviji je izbila epidemija velikih boginja. Latinski naziv te opasne bolesti je Variola vera.

 

Bolest je došla je sa Kosova gde ju je doneo jedan putnik po povratku sa hadžiluka u Meki. Krajem februara 1972. ovaj nesretnik je osetio mučninu i bolove u leđima i stomaku, povratio je nekoliko puta, zatim je dobio visoku temperaturu i glavobolju. Krenuo je po lekarima, a kako mu ni jedna terapija nije pomogla selio se u sve veće bolnice. Usput je i nesvesno širio svoju zarazu. Konačno, 14. marta iste godine ustanovljeno je da se radi o strašnoj i smrtonosnoj bolesti koja se lako prenosi te je odmah uveden karantin u svim bolnicama u kojima su boravili zaraženi pacijenti. A zatim su formirani i pojedini vanbolnički karantini. 

Epidemija je trajala od sredine marta do 23. maja kada je Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu SFRJ objavio njen kraj. Pre toga, 21. aprila, Svetska zdravstvena organizacija je odala priznanje jugoslovenskim lekarima za suzbijanju epidemije i njeno stavljanje pod kontrolu.

Ukupno, od variole vere obolelo je 184 ljudi, a umrlo je njih 40. Smrtnost je iznosila 21,7% .

Kako je zaustavljena epidemija strašne bolesti? Pa odlučnim merama, karantinom i pre svega vakcinacijom. Tokom epidemije vakcinisano je 18 miliona ljudi u Jugoslaviji, tj. otprilike celokupno stanovništvo zemlje.

Danas, 49 godina kasnije ponovo vlada epidemija, ovog puta virusa Covid-19. Od tog virusa u Srbiji se dnevno zarazi po nekoliko hiljada ljudi: tri, četiri, pet, pa čak i osam hiljada. Svakog dana od tog virusa u Srbiji umre nekoliko desetina obolelih, često i preko 50, što je više nego što je ukupno umrlo od variole vere za sve vreme epidemije. 

Ipak i pored svega, pored jasnih podataka, pored jasne opasnosti po zdravlje, opasnosti po život, danas se velik broj ljudi, čak polovina njih, protivi vakcinisanju! 

Podaci o epidemiji velikih boginja prema Vikipediji