Nakon jučerašnje vesti da je u izveštaju komisije Koptjeva navedeno da je najverovatnije greška u razvoju programa brodskog kompjutera dovela do gubitka KA “Fobos-Grunt”, iz “Roskosmosa” je stigla “zvanična” verzija koja isključuje ovu mogućnost!
 |
| Vladimir Popovkin |
Govoreći o najvećem neuspehu ruske kosmonautike u poslednjih nekoliko godina, direrktor “Roskosmosa” Vladimir Popovkin je izjavio da je uzrok neuspeha misije “proboj u brodskom kompjuteru usled dejstva lokalnih teških naelektrisanih čestica iz kosmičkog prostora”. Do toga je došlo posle izlaska aparata u orbitu. Popovkin insistira na verziji da je do negativnog uticaj na program brodskog kompjutera došlo posle lansiranja i ne potvrđuje verziju o grešci programera u vreme pripreme programskih paketa na Zemlji, pre lansiranja.
Ova verzija je, prema mišljenju nogih, najbolje rešenje da se izbegnu odgovornosti i kazne ljudi koji su učestovali u ovom projektu, uključujući i samog Popovkina, koji je na kraju dao zeleno svetlo za lansiranje aparata iako se znalo da nisu svi problemi bili rešeni.
Kosmičko zračenje je tradicionalni “krivac” koji je uvek korišćen od prvih dana kosmičke ere da objasni “iznenadan” prestanak rada aparature satelita. Međutim, sva oprema satelita projektovana je prema standardima rada u uslovima kosmosa, uključujući i više nivoe radijacije. Pored toga, magnetno polje Zemlje štiti sisteme satellite od prekomernih doza kosmičkog zračenja. U suprotnom, bili bismo svedoci svakodnevnih kvarova na satelitima koji kruže oko Zemlje.
Reč je o vrlo retkoj pojavi koja se dešava svega nekoliko puta tokom godine i najčešće “žrtve” su međuplanetarne stanice tokom transplanetarnog leta ili kada pređu na orbitu oko Marsa ili Venere, znači u dubinama kosmosa, ne na niskoj orbiti oko Zemlje, ispod radijacionih pojaseva naše planete, kao što je to bilo sa KA “Fobos-Grunt”. Efekte ove pojave je međutim moguće tehnički potpuno eliminisati tokom projektovanja oprema kosmičkog aparata.
Takvi slučajevi su registrovani na primer kod evropske letelice “Mars-ekspres”, kada je tokom jeseni 2011. čak četiri puta došlo do ispada u radu pojedinih instrumenata usled upada visokoenergetskih čestica kosmičkog zračenja. Kako je aparat bio projektovan da anulira negativne fekte ovakvih pojava, “Mars-ekspres” je uvek uspevao da povrati potpunu operativnost i dan-danas kruži oko Marsa i vrši naučna istraživanja. Prema nezvaničnim informacijama, ovakve mere međutim nisu bile primenjene prilikom projekotvanja aparata “Fobos-Grunt”.
Sa druge strane, oblast iznad Južne Amerike gde je “Fobos-Grunt” trebao da uključI motor radi prelaska na putanju leta prema Marsu je poznato po “velikoj prozračnosti” magnetnog polja. Prema analizama stručnjaka Centra prognoziranja kosmičkog vremena Instituta zemljinog magnetizma (IZMIRAN) tamo postoji veći rizik od uticaja teških visokoenrgetskih čestica kosmičkog zračenja.
U međuvremenu, na osnovu gorkih iskustava sa aparatom “Fobos-Grunt”, “Roskosmos” namerava da obavi detaljni reviziju konstruktivno-programskog obezbeđenja kosmičkih aparata “Luna-Resurs”, “Luna-Glob” i “Intergeliozond” budući da su u njihovom razvoju primenjena mnogobrojna tehnička rešenja bazirana na principima i tehnologiji KA “Fobos-Grunt”. Misije "Luna-Resurs" i "Luna-Glob" su bile planirane za 2015. ali je sada savim jasno da će biti odložene na neodređeno vreme.
Hoće li se 2018. ići sa misijom "Fobos-Grunt-2" "Roskosmos" će odlučiti na osnovu pregovora sa ESA-om oko projekta "EkzoMars". Ako ne dođe do dogovora, moguće je da Rusija ponovo pokuša da lansira prema Fobosu modifikovanu AMS "Fobos-Grunt-2" koja bi, prema preliminarnim analizama koštala oko 3 milijarde rubalja (oko 100 miliona dolara), što je mnogo manje od neuspele misije (5 milijarde). Poslednje vesti kažu da ESA podržava planove Rusije za ponovnom misijom.
Prethodni članci o FG:
