Džinovske rakete – deo IV
Raketa 'Saturn C-8', američki 'N-1'
Priča o džinovskoj raketi 'Nova' prava je zagonetka za istoričare osvajanja kosmosa. Može se reći da postoje dva potpuno različita 'Nova' programa. Prvi se pojavio krajem 50-ih i trajao je tokom ranih godina naredne decenije. Cilj ovog početnog programa 'Nova' bio je stvaranje dovoljno snažne rakete za lansiranje lunarnog broda u diretnu uzletnu trajektoriju, to jest, bez ulaska u nisku Zemljinu orbitu. Bilo je mnogo 'Novih', ali među svim predlozima ističe se početni dizajn 'Saturna C-8' iz Nasinog Marshallovog Centra (MSFC) – pod rukovodstvom Wernhera von Brauna – dizajn koji detaljno možemo da vidimo u ovim infografikama koje je napravio G. de Chiara:
'Saturn C-8' i poređenje sa lunarnim 'Saturnom V'.
Zašto je to tako interesantno? Uglavnom zbog konstrukcije prvog stepena, konusnog oblika i sa gotovo sferičnim rezervoarima za kerozin i tečni kiseonik. U podnožju stepena nalazilo se osam motora F-1 – otuda i naziv C-8 – poređanih u krug. Čuješ li klakson? Da, doista, to je dizajn koji prilično podseća na sovjetsku raketu 'N-1' koju je konstruirao biro OKB-1 Sergeja Koroljeva za putovanje na Mars, a koja se kasnije takmičila sa 'Apollom' kroz program 'N1-L3'!
Poređenje teških lansera.
'N-1' je imao konusni oblik zbog akutne potrebe za olakšanjem njegovog masivnog rama, što je iziskivalo izgradnju sfernih tankova za gorivo. Za razliku od američkog 'Saturna V', koji je u svim stepenima koristio kriogena goriva, osim u prvom, 'N-1' je koristio kerozin i tečni kiseonik – manje efikasne – u svima njima. Da stvar bila još komplikovanija, OKB-1 bio je prisiljen da sastavlja raketu na licu mesta u Bajkonuru unutar gigantske zgrade MIK-112, jer je bilo nemoguće poslati završene stepene železnicom. 'Saturn V' je, međutim, uspravno montiran u zgradi VAB u svemirskom centru Kennedy, a stepeni su finiširani nakon što su stizali avionom ili brodom. 'N-1' nije imao toliko snažne motore kao F-1 'Saturna V', pa je u prvom stepenu morao da grupiše 24 motora NK-15 Nikolaja Kuznjecova (brojka koja se kasnije povećala na 30 jedinica).
SSSR je imao nekoliko suparničkih projekata motorima F-1, ali svi su koristili hipergolična goriva, a projektovao ih je biro Valentína Gluška, koji se u to vreme nije najbolje slagao s Koroljevim (i usput, vredi se prisetiti da legenda u kojoj nam kažu da se Koroljev posvađao sa Gluškom zbog goriva koje će koristi 'N-1' nije istinita: raskol između dva velika inženjera nastao je mnogo ranije tokom konstruisanja interkontinentalne rakete R-9). Svemu tome moramo da dodamo činjenicu da je velika geografska širina kosmodroma Bajkonur kažnjavala – i kažnjava – nosivost bilo koje rakete lansirane odatle u nisku orbitu. Rezultat je bio taj da je 'N-1' jedva mogla da podigne 80 tona u nisku orbitu, dok je 'Saturn V' mogao da ponese skoro 120 tona.
Idejni projekat 'Saturna C-8'
Ali 'Saturn C-8' bi otišao mnogo dalje i trebalo je da smesti oko 200 tona u nisku orbitu. Zanimljivo je da se jedno vreme smatralo da raketu treba opremiti konusnim prvim stepenom sa sfernim rezervoarima iz istog razloga zbog kojeg su se inženjeri 'N-1' odlučili za ovaj neobičan način: radi uštede u težini i nadoknađivanja nedostatka snažnijih motora ('Saturn C-8' je trebalo da koristi 'male' F-1 umesto monstruoznih motora M-1 predloženih za 'Novu'). Da je odobren, danas bi smo je verovatno znali kao 'Saturn VIII', raketu koja je prva tri čoveka odnela na površinu Mjeseca. Da, troje ljudi, jer je u to vreme program 'Apollo' predviđao sletanje 'Apollo' komandnog modula s trojicom astronauta sledeći direktnu trajektoriju, otprilike ovako:
Predlog 'Apollo' letilice sa direktnim uzletanjem koju bi lansirala raketa 'Nova'.
Nepotrebno je reći da raketa 'Saturn C-8' nikada nije otišla dalje od crtaće table. Otkazana je zajedno s ostalim predlozima prvog programa 'Nova' kada je NASA izabrala metodu LOR (Lunar Orbit Rendezvous) za program 'Apolla' 1962. godine. Uvođenjem specijaliziranog lunarnog modula tako velika raketa više nije bila potrebna. 'Majušni' 'Saturn C-5' je bio više nego dovoljan da jednog čovjeka – ok, dvojicu – odnese na Mesec. No, izbor LOR-a nije značio smrt 'Nove'. Sredinom 60-ih počele su da se pojavljuju sve vrste predloga za divovske rakete generički nazvane 'Nova', ali ne i za slanje broda na Mesec, jer je to već bilo uveliko viđeno. Sledeći cilj je trebalo da bude Mars i ostatak Sunčevog sistema.
