Povodom teksta Galaksije koje se kreću brže od svetlosti dobili smo komentar na koji smo napisali sledeći tekst.

Baća 4, 6.10.2025 Za 30 godina čitanja o ovoj temi nikad nisam naišao na kvalitetno objašnjene na račun čega se širi taj prostor i šta je iza njega. Uvek isti odgovor, ništavilo. Ako mozak to ne može da pojmi, onda nam niko ne garantuje da su sve ove teorije moguća iluzija.

U pitanju je složena tema, jedno od najdubljih i najteže shvatljivih pitanja u kosmologiji, i zaista može delovati frustrirajuće.

Prvo, važno je reći: ako vam ovi koncepti deluju neshvatljivo, to nije zato što vam nešto nedostaje. Naša intuicija je evoluirala da razume svet na ljudskoj skali - brzine koje možemo trčati, objekte koje možemo videti, trajanja koja možemo iskusiti. Prostor koji se širi, zakrivljeno vreme, četvorodimenzionalni prostor-vreme - to su koncepti koji leže van našeg svakodnevnog iskustva. Čak i fizičari koji rade na ovim problemima se oslanjaju na matematiku jer intuicija jednostavno ne funkcioniše na tim skalama. Naš um je ograničenog shvatanja, naročito kada su u pitanju beskonačne veličine. O tome smo pisali u tekstu Gavrilova truba.

"Na račun čega" se širi prostor?

Ovo je legitimno pitanje na koje trenutno nemamo potpun odgovor. Opšta teorija relativnosti nam kaže kako se prostor ponaša, ali ne nužno i zašto. Vodeća hipoteza uključuje nešto što nazivamo tamna energija - misteriozna komponenta koja čini oko 68% energije univerzuma i deluje kao svojevrsna anti-gravitacija. Ali iskreno ne znamo šta je tamna energija. To je trenutno samo ime za prazninu u našem razumevanju.

Slika koja ne pomaže razumevanju izložene materije, pošto ni umom je ne možemo pojmitill, ne možemo napraviti ni odgovarajuću ilistraciju.

"Šta je iza" nije pravo pitanje

Ovo je trik pitanje. Slično kao pitanje "šta je severno od Severnog pola?" Ako je univerzum sve što postoji (uključujući sam prostor i vreme), onda nema "iza" ili "izvan". Prostor nije balon koji se širi u nečemu. Prostor jeste sve što postoji. Pokušaj da zamislite spoljašnjost je pokušaj da primenite prostorni koncept na nešto što nije prostorno.

Da li bi sve ovo moglo biti iluzija?

Apsolutno da! Nauka ne nudi apsolutne istine. Nudi najbolje modele koje trenutno imamo na osnovu dokaza. Razlika između nauke i filozofije je što naučne teorije moraju davati merljive predviđanja. I postojeće teorije to čini neverovatno uspešno:

• -Predviđeno je kosmičko pozadinsko zračenje (otkriveno 1964)
• -Predviđeno je odnos elemenata u univerzumu
• -Predviđeno je kako će se svetlost savijati oko masivnih objekata

Na kraju teksta namerno se pominjemo da "ostaje toliko toga što ne znamo". Upravo zato što je to istina. Fizika nije završena, možda nikada neće biti, ali fizika 2100. godine ili 3000. godine će znati mnogo više nego što mi danas znamo. To što nemamo sve odgovore ne čini postojeće dokaze iluzijom. Samo znači da imamo još posla.