Umetnička predstava, by Pablo Carlos Budassi - Own work, CC BY-SA 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=94446360
Najdalje što postoji, a mi možemo sa astronomskim instrumentima da detektujemo, je galaksija GN-z11. Nalazi se u Velikom medvedu.
Distance jako dalekih objekata mere su pomoću crvenog pomaka. Što je posmatrani objekat dalji to talasne dužine elektromagnetnog zračenja (a tu spada i svetlost) raste do čega dolazi zbog širenja svemira.
|
Iz članka Crveni pomak dalekih galaksija … Isto je i sa elektromagnetnim talasima. Kada nam se objekat koji ih emituje približava oni se sabijaju i obrnuto. Pošto crveno svetlo ima veću talasnu dužinu od plave, kada objekat ide od nas svetlosni zrak se izdužuje, a time i pomera ka crvenom delu spektra. Crveni talasi imaju najveću talasnu dužinu (u vidljivom delu spektra) i svako rastezanje talasa znači pometanje talasne dužine ka crvenom delu spektra. |
E sad, crveni pomak galaksije GN-z11 govori da je to najstarija i najdalja galaksija za koju znamo. Njen crveni pomak koji iznosi z=11,9 govori da je od nas udaljena oko 32 milijarde svetlosnih godina! I još jednom: 32 milijarde svetlosnih godina. A svemir je inače star 13,7 milijardi godina. Kako je to moguće objasnićemo posle.
Gde je galksija GN-z11
Otkud ovaj naziv galaksiji? On potiče od njegove lokacije u polju galaksija GOODS-North i njegovog broja crvenog pomaka: znači GN + z11. A ovo GOODS je akronim od Great Observatories Origins Deep Survey (što bi se moglo prevesti kao: Dubinsko istraživanje velikih opservatorija) a radi se o kombinaciji podataka tri velika Nasina teleskopa: Habl, Spitcer i Čandra, u saradnji sa drugim velikim opservatorijama sveta.
Galaksiju je zapazio tim koji je proučavao podatka sa teleskopa Habl i Spitzer. Ona je nastala vrlo brzo nakon nastanka samog svemira, nekih 400 miliona godina posle Velikog praska.
Podaci do kojih su naučnici mogli doći govore da je ova galaksija je nepravilna, četiru puta manja od Mlečnog puta, da ima samo 1% njegove mase i da formira nove zvezde po ubrzanoj stopi, dvadeset puta brže nego što ih nastaje u našoj galaksiji. Njen prečnik bi trebalo da iznosi oko 4000 svetlosnih godina sa mogućnošću velike greške od 2000 svetlosnih godina.
S jedne strane sve ovo je vrlo neprecizno i nepouzdano, ali s druge, zadivljujuće je što su naučnici uopšte u stanju da takav objekat detektuju, a zatim i da bilo šta o njemu zaključe.
Naravno sa svakim otkrićem u astronomiji otvaraju se mnoga pitanja koja čekaju odgovor. Recimo naučnici sada pokušavaju da shvata kako je moguće da se u tako ranom dobu svemira uopšte formirala toliko velika galaksija. To kako kažu, predstavlja velik izazov nekim sadašnjim teorijskim modelima nastanka galaksija.
Ne kraju da odgovorimo na pitanje s početka članka.
Ova galaksija je nastala svega 400 miliona godine nakon Velikog praska što znači da je njenoj svetlosti bilo potrebno 13,4 milijardi godina da stigne do nas. Toliko vremena je ta svetlost putovala, a i pak ona je od nas udaljena ne tih 13,4 milijarde svetlosnih godina, već mnogo više: 32 milijarde svetlosnih godina. Još više zbunjuje kada se kaže da je naš vidokrug ograničen na vreme proteklo od Velikog praska. Kako je sve ovo moguće?
Pa, svemir se širi, galaksije se udaljavaju jedna od druge, pa se i tokom čitavog vremena od nastanka svemira galaksije kreću sve dalje od nas. Za tih 13,4 milijarde godina od kada je nastala, galaksija GN-z11 se udaljavala od nas pa je rastojanje od nas do nje svakim danom sve veće i veće i zato ono danas iznosi, kako je rečeno: 32 milijarde svetlosnih godina.
Oh kako je astronomija interesantna.