U astronomiji stvari imaju tendenciju da se povećavaju i to često baš dramatično. Satelita je uvek više nego što astronomi izračunaju, vansolarnih planeta takođe, a tako je izgleda i stvar i sa galaksijama. Poslednjih deset – dvadeset godina broj galaksija se procenjivao na 100 do 200 milijardi, a do tog broja astronomi su došli pažljivim ispitivanjem čuvenih fotografija Svemirskog teleskopa "Habl" Duboko polje, koje je ovaj teleskop snimiao 90-tih godina prošlog veka. Na tim fotografijama ima desetak hiljada galaksija, ali one prikazuje sadržaj tek jednog 13-milionitog dela neba, iz čega se može izračunati koliko galaksija ima ukupno što iznosi pomenutih 100 do 200 milijardi.
 |
| Hablovo Duboko polje |
Međutim izgleda da ih ima više i to dramatično, bar deset puta više, kako pišu portali HST, Astronomy Now itd.
Otkud ta nova procena populacije galaksija? Međunarodni tim naučnika predvođen Kristoferom Konselizom (Christopher Conselice) sa Univerziteta u Notingemu, GB, je primenio zanimljivu metodu proračuna broja galaksija. Oni su se takođe koristili Hablovim fotografijama, ali i drugim relevantnim izvorima te su sve te podatke konvertovali u 3D prikaz čitave istorije i evolucije univerzuma. Na taj način tim je mogao da sagleda broj galaksija u različitim dobima istorije univerzuma. Sem toga ovi naučnici su koristili i nov matematički model koji im je dozvolio da detektuju i one galaksije koje današnja generacija teleskopa nije u stanju da vidi. To ih je dovelo do iznenađujućeg rezultata. Naime shvatili su da mi danas nismo zapazili, niti smo to bili u stanju da vidimo čak 90 posto postojećih galaksija u vidljivom svemiru jer su one jednostavno suviše blede i suviše daleke da bi smo ih detektovali.
U ovom poslu tim je zašao preko 13 milijardi godina u prošlost te je uočio i da galaksije nisu bile jednako raspoređene tokom istorije i da ih je u prvih nekoliko milijardi godina bili čak 10 puta više po jedinici zapremine, nego danas. Ali velika većina tih galaksije su blede i male poput današnjih satelitskih galaksije Mlečnog puta, te su ostale nezapažene na pomenutoj Hablovoj fotografiji.
Istina treba reći da su se tokom vremena mnogo od ovih galaksija u sudarima međusobno spojile ili se utapale u bliske veće galaksije, te se njihov broj redukovao do danas. U svakom slučaju, galaksija ima više nego što smo to računali do sada, ali naučnicima tek predstoji njihovo dalje prebrojavanje sa novim i mnogo moćnijim teleskopima narednih godina, pa i decenija.
Ultraljubičast pogled na Hablovo ultraduboko polje