Saturnovi prstenovi su dragulj za posmatrače. Prvi ih je primetio Galilej 1610, ali on nije znao šta vidi. Imao je mali teleskop sa skromnim uvećanjem i njemu se činilo da je Saturn planeta sastavljena od tri dela. Tek je Kristijan Hajgens, sa mnogo boljim teleskopom i sa uvećanjem od 50 puta, a bilo je to 1655. zaključio da planetu obavija prsten. A Đovani Kasini je 1675. uočio da je prsten složena tvorevina i da se sastoji od više manjih prstenova. I tako dalje, sve je to već istorija. Od tada, od tih ranih osmatranja, ovi prstenovi plene svojim izgledom, a naučnicima pružaju zanimljiv materijal za izučavanje.
O prstenovima posetite ovaj članak: Saturnovi prstenovi - krunski nakit
Danas možemo da vidimo mnoge detalje u toj finoj, filigranskoj strukturi prstenova koja lepotom oduzima dah. Neke od najlepših fotografija koje uopšte postoje prikazuju baš njih. Ako je po lepoti, oni su vrhunsko umetničko delo prirode.
Ali Saturnovi prstenovi erodiraju i nestaju. Vodeni led u njima polako, u vidu kiše pada u atmosferu planete. Naučnici pokušavaju da procene stopu padanja ove kiše. Koristeći se tehnikom novih modela oni su procenili da prstenovi gube svoj materijal između 400 i skoro 3.000 kilograma – u sekundi. Međutim, masa prstenova je za naš svakodnevni pojam ogromna. Ona iznosi 1.52 x 1019ili 15.000 biliona (ako sam dobro preračunao američki trilion u naš izraz). Po toj računici prstenovi će sasvim ispariti za 300 miliona godina.
Ali nije sve to sa prstenovima tako jednostavno i postoje i druge procene, one koje govore da će prstenovi iščileti znatno ranije, za svega 100 miliona godina. Pa čak i za manje od toga.
Od početka ove decenije astronomi za izučavanje prstenova koriste podatke Keck opservatorije smeštene na Havajima. Kod Saturna su pažnju posvetili svetlosti koju emituje neobičan tip molekula sastavljenog od tri atoma vodonika (trihidrogeni). Ovi molekuli se stvaraju na nekoliko načina. Po jednom oni nastaju usled velikog ubrzanja koje elektroni dobijaju pod uticajem magnetnog polja planete što konačno dovodi do stvaranja trihidrogena. Sa svoje strane ultrajubičasto zračenje sa Sunca razbija molekule vodonika koji se zatim prekombinuju takođeu trihidrogene molekule. E sad, voda koja pada sa Saturnovih prstenova utiče na količinu trihidrogena u atmosferi planete. Merenjem svetlosti koja dolazi od trihidrogena naučnici mogu da mere brzinu pada vode na planetu.
Sve u vezi Saturnovih prstenova je vrlo komplikovano, ali svodi na sledeće. Prstenovi su napravljeni uglavnom od čestica leda, od zamrznete vode. Taj materijal konstantno udaraju meteoroidi iz svemira, razaraju ih i tako stvaraju oblak pare. Ova para je jonizovana, tj. ima električni naboj te se nalazi pod uticajem magnetnog polja Saturna. Planeta je privlači i ona padaju na nju. U atmosferi ovaj materijal utiče na trihidrogen koji postoji tamo menjajući količinu molekula u atmosferi.
Ono što je novo jeste da čestice prstenova teku ne samo direktno sa prstenova već i duž linija magnetnog polja. Ako se i ovaj efekat računa onda izlazi da će prstenovi nestati čak i pre nego što prođe sledećih 100 miliona godina.
Ali ne brinite puno, sve ovo još nije sasvim pouzdano. Postoje faktori koji ubrzavaju i faktori koji usporavaju proces osipanja prstenova. Tačno je da se prstenovi polako tope i pretvaraju u kišu koja pada na planetu, ali s druge strane postoje dodatni izvori materijala u prstenovima. To su neki sateliti, poput, Enceladusa čiji famozni gejziri natapaju vodom Saturnov E prsten. Doprinos Enceladusa stvaranju prstenova je sasvim skroman, ali on ipak pokazuje da prstenovi mogu biti obnovljivi. Sasvim je moguće da postoje i drugi izvori.
No, bilo kako bilo, za 100 miliona godina prstenovi će se svakako utanjiti. Ali koliko tačno, to su još uvek samo manje ili više dobre pretpostavke.
Prstenovi Saturna skriveni u anagramima
Najdetaljnije fotografije Saturnovih prstenova
Saturnovi prstenovi - krunski nakit