27. marta 2019, Indija se na iznenađenje svih pridružila odabranom i kontroverznom klubu kosmičkih snaga sa protivsatelitskim sposobnostima (ASAT), koji su do sada činile jedino Amerika, Kina i Rusija. Vladina organizacija DRDO (Defence Research Development Organization) – vojna verzija civilne ISRO – lansirala je sa ostrva Abdul Kalem kinetički presretač 'PDV Mark II', koji se tri minuta kasnije sudario sa indijskim satelitom 'Microsat-R'u okviru operacije 'Misija Shakhti'. Pogodak je usledio iznad Indijskog okeana u 5:41 UTC dok je satelit leteo ka severu, a presretač ka jugu na suborbitnoj putanji. 'Microsat-R', težak 740 kg, lansiran je 24. januara 2019. raketom 'PSLV-DL'(misija PSLV-C44) u orbitu 260×280 km i nagiba 97°. U to vreme nije procurelo puno informacija o satelitu, sem da ga kontroliše DRDO. Ali sada se vidi da je bio planiran baš za ovaj ASAT test i verovatno je nosio senzore da registruju prilazak 'PDV Mk.II'.
Lansiranje ASAT presretača.
Orbita i kojoj se nalazio 'Microsat-R' (2019-006A) je pažljivo odabrana. Bila je to najniža orbita na kojoj je raketa PSLV ikada locirala neki satelit. Očigledno je cilj DRDO bio da veći fragmenti iz testa ASAT što pre uđu u atmosferu da ne bi predstavljali opasnost za druge satelite. Geometrija sudara, sa presretačem koji je leteo u čeoni sudar sa satelitom, takođe je izabrana vodeći računa o veličini krhotina koje će pasti na Zemlju. Na orbitnoj visini 'Microsata-R', atmosfersko trenje će osigurati da će svi otpaci izgoreti u atmosferi za manje od 5 godina, mada će tačno vreme zavisiti od solarne aktivnosti i precizne geometrije sudara.
Obeležena zona u Indijskom okeanu prikazuje područje privremene zone zabrane letova zarad testiranja ASAT.
Međutim, procenjeno je da je udar pri toj brzini mogao da stvori oko 6500 krhotina veličine veće od ½ cm. Većina će uskoro pasti na Zemlju, ako to već nije učinila, ali mnogi su katapultirani na višu orbitu, odakle će im trebati više vremena da ponovo uđu u atmosferu. Broj fragmenata nastalih u sudaru i njihove orbite još uvek su nejasni. Projektil 'PDV (Prithvi Defence Vehicle) Mk.II' koji je upotrebila Indija je 'direct ascent anti-satelitte interceptor', ili DA-ASAT. Sastoji se od dva stepena na čvrsto gorivo i trećeg stepena koji čini 'killer vehicle', ili KKV (Kinetic Killer Vehicle). Projektil je imao zadatak da obavi poslednju fazu približavanja meti uz pomoć hipergoličkog pogona i infracrvenih kamera. Kao i kod većine tzv. 'direct ascent' ASAT sistema, koji jednovremeno mogu da se koriste i kao antibalistički raketni sistemi, presretač nema nikakvo eksplozivno punjenje. Kinetička energija sudara je više nego dovoljna da uništi metu. Projektil 'PDV Mk.II' je egzoatmosferski presretač dometa oko hiljadu kilometara, izvorno razvijen s ciljem uništavanja balističkih raketa. Naziv misije Shakti, treba da podseti na nuklearni test iz 1988, tada nazvan 'Operacija Shakti'.
Satelit 'Microsat-R' pred lansiranje.
Ipak, poslednji indijski test je bio mnogo 'čistiji' od onog koji je izvela Kina 11. januara 2007, kada su uništili sopstveni satelit 'Fengyun 1C' (FY-1C) kinetičkim presretačem ispaljenim sa zemlje (interesantno je da je 'FY-1C' imao skoro identičnu težinu kao 'Microsat-R'). Njihov test je oslobodio skoro 150.000 krhotina (!!!) u niskoj orbiti – od kojih je samo oko 3400 moglo da se detektuje radarom – ali pošto je 'FY-1C' bio na mnogo višoj orbiti (865 km) od 'Microsata-R', dobar deo je ostao u orbiti. Krajem 2016, još oko 2900 komadića je ostalo u orbiti i pridružilo se onom modu drugih koje ne mogu da se vide radarom a predstavljaju smrtnu opasnost za druge satelite. Projektil korišćen u testu, koga su Ameri registrovali kao 'SC-19' ili 'DN-1' (kinesko ime je nepoznato), bio je prepravljeni projektil srednjeg dometa 'DF-21' i može da se lansira sa pokretne platforme (TEL), kao i indijski 'PDV Mk.II'. Pretpostavlja se da 'SC-19' može da pogodi satelit na visiini 1000 ili 1500 km. Već 2010, Indija je javno objavila da će razbiti sopstveni ASAT sistem, bez sumlje kao rezultat kineskog testa iz 2007.
Lansiranje kineskog 'SC-19' iz kontejnera pre paljenja motora.
Kineski ASAT test iz 2007. godine izazvao je veliku međunarodnu pažnju zbog velikog broja krhotina te je postao 'najkontaminiraniji' ASAT test u istoriji. Bio je to prvi ASAT test sa pravom metom još od 1985, kada su Ameri uništili sateltit 'Solwind P78-1' pomoći presretača 'ASM-135' lansiranog sa aviona F-15 'Eagle' (program 'ASM-135' je otkazan 1988.). Mnogi stručnjaci su strahovali da će kineski test iz 2007. skinuti zabranu sa testiranja ASAT-a, što bi učinilo nisku orbitu skoro neupotrebljivom za satelite zbog otpadaka i, u ekstremnom slučaju, stvori opasnost od Kesslerovog sindromam. Strah je potvrđen već sledeće godine kada su Ameri umištili svoj špijunski satelit 'USA-193' (NROL-21) projektilom 'SM-3' ispaljenim sa krstarice klase 'Aegis', USS 'Lake Erie'. Amerikanci su prezentovali ASAT test, nazvan 'Operacija Frost-Burn', kao spasilačku misiju e da bi šatro sprečili da toksični hidrazin iz satelita dospe na zemlju, iako je i mojoj babi jasno da je to bio odgovor na kineski presretač 'FY-1C'.[1]
Srećom, 'USA-193' je leteo na orbiti visokoj samo 240 km, te fragmenti nisu dugo opstali u orbiti. Uprkos tome, oko 400 komada je bilo u katalozima orbitnih objekata još jedno 2 godine. Izvorni sistem 'SM-3' (IA i IB) je mogao da presreće satelite na ispod 600 km, ali SAD trenutno sa Japanom razvija projektil 'SM-3 II-A' sposoban da pogodi bilo koji satelit na niskoj orbiti. Presretač 'SM-3', postavljeni na krstarice klase 'Aegis' i na kopnu, predstavljaju do sada sistem DA-ASAT sa najviše raspoređenih jedinica širom sveta, iako su njihov glavni cilj potencijalni ruski i kineski balistički projektili. Ameri takođe imaju GSSAP 'inspekcione satelite' kadre da priđi neprijateljskim satelitima na geostacionarnoj orbiti i prouče ih i, možda, unište.
Američki ASAT projektil 'MS-3'.
Ukupno, između 2005. i 2014. Kina je sprovela šest ASAT testova svojih presretačkih projektila 'SC-19', mada je samo onaj satelit iz 2007. bio uništen. 13. maja 2013 Kina je ponovo saprajznula svet sa još jednim ASAT testom, ali ovog puta sa novim projektilom, 'DN-2' ('Dong Neng 2'ili 动能2号). Nijedan satelit nije gađan, ali je projektil dostigao apogej od oko 30.000 km. Smatra se da je 'DN-2' baziran na projektilu srednjeg dometa 'DF-21' ili interkontinentalnom projektilu 'DF-21'i da je konstruisan da dostigne srednje i visoke satelitske orbite – gde se nalaze sateliti za rano upozoravanje i GPS – kao i geostacionarne orbite, gde su smešteni brojni civilni i vojni komunikacioni sateliti, kao i američki špijunski sateliti SIGINT-ELINT za rano upozoravanje lansiranja balističkih projektila.
Između 2015. i 2018. Kina je izvela još tri ASAT testa 'direct ascent' presretača, verovatno koristeći nove projektile 'DN-3' ili 'KO-09', mada prava priroda tih testova nije poznata na zapadu. Moguće je da je 'DN-3' varijanta kosmičke rakete 'Kuaizhou 1' (KZ-1), koja je zapravo varijanta 'DF-21/DF-31', namenjene za presretanje balističkih raketa. Bilo kako bilo, Kina je trenutno jedina zemlja na svetu koja je dokazala da poseduje DA-ASAT sisteme sposobne da unište mete na bilo kojoj orbiti, mada je njihov operativni status još uvek predmet generalskih debata...
Lansiranje američkog projektila 'SM-3' da krstarice klase 'Aegis'.
S druge strane, nakon pada Sovjetskog Saveza, Rusija nije izvela nijedan test u kome bi bio uništen neki satelit, ali održava nekoliko ASAT programa aktivnim. Glavni elemenat ruskog ASAT sistema danas čini 'Almaz-Antejev' 'Nudolj', koji sadrži kinetičke presretače lansirane sa zemlje sposobne da unište satelite 2000 km udaljene od zemlje. Sistem 'Nudolj' koristi projektile 14A42 lansirane sa TEL, derivate antibalističkog sistema A-235. SSSR i Rusija su 90-ih razvijali nekoliko ASAT sistema baziranih na presretačima satelita u orbiti, kao što su IS i IS-M ('Istrebitelj Sputnikov'), 'Najad' i 'Narjad-V', koji danas ne postoje. Poslednje testiranje projektila 'Nudolj' – šesto od 2014. – izvedeno j 6. marta 2018. u Plesecku.
TEL sistem za lansiranje ASAT projektila 'Nudolj'. Sistem je dizajniran da zaštiti od nuklearnog napada Moskvu i velike industrijske regione i zameni dosadašnji sistem A-135.
Međutim, Rusi su nedavno razvili sledeći ASAT sistem koji koristi presretače lansirane sa aviona 'MiG-31' bazirane na hipersoničnom projektilima 'Kindžal'. Taj ASAT sistem je prvi put prikazan stranim stručnjacima u septembru prošle godine. Taj presretač je bočni naslednik sovjetskog sistema 'Kontakt', ekvivalentu otkazanom američkom sistemu 'ASM-135', a koji je koristio avione 'MiG-31D'. Tim sistemima možemo dodati ruski presretač satelita lansiran lani, sa mogućim ASAT sposobnostima i na LEO (tri satelita 14F153 i serija 'Kosmos 2519/2521/2523'), i na GEO ('Olimp-K/Kosmos-2501'). Uz sve ovo, SAD, Kina i Rusija rade na ASAT laserskom oružju.
ASAT presretač baziran na hiperzvučnom projektilu H-47M2 'Kindžal'.
Indijski ASAT test nije neki osobito privlačan tehnološki korak. Kosmička sila kao što je Indija, koja poseduje sve vrste balističkih raketa sa nuklearnim glavama, morala je da razvije kinetičke presretače sposobne za unuštavanje neprijatelja. Međutim, jedna stvar je biti u stanju razviti ovu tehnologiju, a druga je posedovati operativni ASAT sistem. Jasno je da je ovaj sistem stvoren s namerom da se suprotstavi kosmičkom napretku Kine, budući da drugi veliki rival Indije, Pakistan, nema pomena vredan kosmički program. Videćemo kako će reagovati Kina, ako bude reagovala, na ovaj izazov. Bilo koji unilateralni ASAT test zapravo je poruka poslata suparničkim silama – danas nije potrebno uništavati satelite da bi se testirao ASAT sistem – i, u isto vreme, to pokazuje nedostatak poštovanja međunarodne zajednice i opasno uzurpiranje kosmosa za vojne potrebe.
Prvi test iz aprila 2014. https://youtu.be/8gMPvAkeBxc
[1]Istog dana po ispaljivanju kineskog presretača američki ministar odbrane R.M. Gejtsse obreo u Pekingu oštro protestujući što su Kinezi srušili svoj satelita, ali naišao je na hladan prijem
