|
"Film je vrlo kompetentno snimljen, montiran i oblikovan, iako je ova kopija u amaterskom formatu 8 mm, bez zvuka. Po načinu snimanja i evidentnom profesionalizmu (upotreba zuma, sporog kretanja i drugi tehničkih postupci) pretpostavljam da je snimljen na 16 mm filmskoj traci a potom prebačen na amaterski format. U svakom slučaju, ovo je značajan film za našu sredinu." (Aleksandar Erdeljanović, upravnik arhiva Jugoslovenske kinoteke.) |
Pre 60 godina nije bilo ni elektronske pošte, ni Interneta ni društvenih mreža. Astronomske vesti su retko, ali uvek sa poštovanjem, komunicirane kroz štampu, radio ili televiziju. Kod kuće su se pravili teleskopi od stakla za naočare. Retki refraktori od 50 mm otvora bili su premija. A samo je moglo da se sanja o ekvatorijalnom praćenju sa motorom i astrofotografiji.
Ali već je postojala Narodna opservatorija na Kalemegdanu, i na njoj dva klasična, dugofokusna refraktora. Stabilni i prekrasni, sa besprekornim slikama. Prozor u Vasionu. Odatle je 20. maja 1966-te godine prva generacija obučenih saradnika Narodne opservatorije posmatrala delimično pomračenje Sunca.
Na istočnoj strani terase bio je Cajsov (Zeiss) refraktor prečnika 110 mm i žižne daljine 2030 mm. Koristeći filter i specijalnu prizmu za rasipanje preobilne sunčeve svetlosti, snimano je Sunce fotografskim aparatom. Žičani okidač bio je povezan na švajcarski hronograf sa trakom i zvezdani hronometar (klasični astronomski instrumenti minulog doba!) tako da je kasnije moglo tačno da se odredi vreme svakog snimka.
Na zapadnoj strani terase bio je refraktor Otvej (Ottway), prečnika 4 inča i žižne daljine 1600 mm. Iako je korišćeno motorno praćenje trebalo je raditi manuelne korekcije da bi lik Sunca na projekciji uvek bio korektno centriran. Filmskom kamerom, koja je bila montirana na cev refraktora snimano je pomračenje u pravilnim razmacima. U tu svrhu na obližnjem češkom magnetofonu vrtela se zatvorena traka sa komandama „pazi… sad!“
Treći projekat bilo je snimanje celog pomračenja na jedan snimak dok je Sunce uzlazilo. To je rađeno Cajs-Tesar kamerom otvora 45 mm i žižne daljine od 210 mm, takozvanom „avionskom kamerom“, koja je bila montirana na istočni zid terase i po proračunu pravilno orijentisana.
Najzad, praćena je i promena temperature u toku pomračenja, promena na koju su nažalost delom uticali i prolazni oblaci.
Upravnik opservatorije posmatrao je povremeno malim refraktorom sa terase kancelarije sekretara.
|
Na obližnjim Zindan kulama postavljena su tri manja teleskopa gde su članovi Astronomskog društva pokazivali i objašnjavali publici tok pomračenja. |
Izveštaji sa ovih posmatranja objavljeni su u „Vasioni“ broj 2 za 1966-tu godinu.
A u ovom filmu, posle objašnjenja šta je pomračenje Sunce i šta je ovom prilikom moglo da se vidi iz naših krajeva, možemo da vidimo tok posmatranja, rezultate posmatranja, i najzad skidanje opreme. Fajront, kako se to kaže.
Primetićemo frizure, sakoe, kako je Veliko ratno ostrvo bilo slabo pošumljeno, i kako su Kalemegdan i sama Kula izgledali drugačije nego sada. Vreme govori samo za sebe.
https://www.youtube.com/watch?v=EXq9G-JPtHw
A ovde je kompletan post-sinopsis koji objašnjava kadar po kadar šta je u filmu.