Potražite Letnji trougao na nebu! Jeste da je jesen, ali ovaj trougao se lepo vidi i sada, a videće se i narednih meseci.
Iz programa SkySafari Pro 6
Potražite ga po zalasku Sunca na zapadu (pogledajte kartu). Tako ćete upoznati ili se bar podsetiti na tri divne, sjajne zvezde. Trougao čine zvezde Vega (iz sazvežđa Lira), Deneb (Labud) i Altair (Orao).
Sve ove tri zvezde su bele, ali Vega i Altair su još uvek u glavnom nizu dok je Deneb superdžin koji je sišao sa glavnog niza jer je prestao sa fuzijom vodonika u svom jezgru i uskoro (uskoro u astronomskoj smislu) postaće supernova.
|
Glavni niz Na glavnom nizu Hercšprung—Raselovog dijagrama se nalaze zvezde koje su u centralnoj fazi svoje evolucije, odnosno u fazi u kojoj se odigrava fuzija vodonika u helijum u jezgru zvezde. Na glavnom nizu se nalazi velika većina do sada uočenih zvezda, kao i Sunce. Najpre iz oblaka međuzvezdanog gasa nastane gravitacionim sažimanjem protozvezda, a kada se protozvezda dovoljno sažme i u njenom jezgru se počnu odvijati termonuklearne reakcije, zvezda započinje svoj život i penje se na glavni niz. Kada potroši svoje nuklearno gorivo (vodonik) zvezda silazi sa glavnog niza i zavisno od svoje mase postaje beli patuljak, pulsar ili crna rupa i zauzima svoje novo mesto na Hercšprung—Raselovom dijagramu. (Vikipedija) |
Možda treba napomenuti da Letnji trougao nije sazvežđe, već astrizam, a asterizam je….
Asterizam u astronomiji označava prepoznatljiv skup zvezda koji se ne ubraja u zvanična sazvežđa. Najpoznatiji asterizam su Velika kola u sazvežđu Veliki medved.
Letnji trougao se svako veče vraća na isto mesto na nebu, samo četiri minuta ranije. Ili dva sata ranije svakog meseca.
Iz članka Letnji trougao
Najsjajnija od zvezda u Letnjem trouglu je Vega iz sazvežđa Lire. Sledeća po sjajnosti je Altair iz Orla (Aquile). Poslednji je Deneb iz Labuda (Cygnus).
Nama se čini da je Altair upola sjajan kao Vega, dok Deneb ima svega jednu trećinu sjaja Vege. Pacerima izgleda kao da je Vega neprikosnovena na tom delu neba. Zašto su oni paceri? Pa zato što ne znaju da je u pitanju klasična astronomska obmana, jer nam Vega sija tako snažno samo zbog svoje blizine. Ona se nalazi na preko 25 svetlosnih godina od nas, što znači da upravo gledamo fotone koji su napustili svoj izvor na kraju prošlog veka.
Altair je udaljen oko 17 sv. godina, dakle, bliži je od Vege, ali je ipak slabijeg sjaja. To nam govori o njihovim veličinama: Vega je sjajnija, jer je 51 put sjajnija od Sunca, dok je Altair „samo“ 11 puta sjajniji.
Pravi džin
Ali gde u čitavoj priči nestade treća zvezda, Deneb? Jednostavno, nisam sa njim upoređivao Altaira, pa čak ni Vegu, jer je Deneb pravi sumo rvač, jedna od najvećih poznatih superdžinova za koje znamo. Sija oko 80.000 puta jače od našeg Sunca, ali nam se zbog svoje velike daljine – oko preko 2.600 sv. godina – čini kao jasna ali ne i bogzna kako upadljiva zvezda.
Letnji trougao. Pronađite Vegu, Altair i Deneb. Ako to ne možete, stavite kursor na sliku pojaviće se imena tih zvezda