'SpaceX', 'SpaceX', SpaceX'... Mask, Mask, Mask... Nije sporno, velika kompanija i još veći čovek, o kojima sam u poslednje vreme i sam bezuspešno pisao. Čitaoci su navijački nastrojeni, 'bravo, sad na Mesec, a onda je tu i Mars...' Sve to je posledica neznanja i nepoznavanja materije i mehanizama funkcionisanja industrije. Ne kažem da sam ja neki znalac ali imam neke informacije, pa bih zato danas nešto rekao o još jednom supermoćnom privatniku i njegovoj kosmičkoj kompaniji, čiji su pristup kosmosu i ambicije potpuno drugačiji. Reč je o Jeffu Bezosu i 'Blue Originu'.

Ne bih da trošim vreme i upoznajem ljude sa Bezosom, ali samo da kažem da je baja 7 godina stariji od Muska i sa nešto manje obrazovanja i mašte ali zato neuporedivo bogatiji, i da će ostati zapamćen kao prvi (i jedini) trilioner na planeti. Posle Prinstona je radio kao menadžer na Wall Streetu, da bi 1994. osnovao prvu online knjižaru koja je danas globalni monstrum sa milion zaposlenih i koja mu je za samo mesec dana tokom korone zaradila $30 milijardi! Jako je teško pratiti karijere takvih glavonja, ali svakako nekom nešto govori podatak da je, recimo, 2013. Bezos dobio od CIA $600 miliona za prava korišćenja Amazonove mreže. Iste godine Amazon je postao najveća online prodavačka mreža na svetu. Njegove deonice su pre korone bile najskuplje u istoriji, a prodajom milion deonica 2016. zaradio je preko $750 miliona. Uskoro je vrednost Amazona na tržištu skočila na preko $100 milijardi, a Bezos je pare koristio za investiranje u nove poslove. Jedan od njih je i otvaranje kompanije 'Blue Origin'.

U početku, plan je bio da se bave turističkim suborbitnim letovima, pa je u Teksasu izgradio fabrike i poligone za svoju raketu nazvanu po prvom Amerikancu koji je stigao u kosmos, Alanu Shepardu. Raketa je trebala da uzleće i sleće vertikalno, tehnologijom koju bi razvila sama kompanija. Od 2015, izvršeno je nekoliko problih letova bez posade i (skoro) svaki put je letilica preskakala Karmanovu granicu od 100 km, a kapsula i buster su uspešno meko aterirali na zemlju.

Ipak, Bezosu su apetiti rasli, kao i zahtevi tržišta, pa 'Blue Origin' diže ruke od turizma i okreće se orbitnim tehnologijama. Odlučio se da se oproba kao snabdevač velikim raketnim motorima za američki megakompaniju ULA[1] (United Launch Alliance). Ponudio im je BE-4 na tečni prirodni gas (metan), čiji bi testovi trebali da budu možda dogodine na novoj ULA-inoj raketi 'Vulcan'. Iste godine je objavljeno da će kompanija projektovati i sopstvenu orbitnu raketu za lansiranja sa Floride, nazvanu 'New Glenn'. Pre tačno godinu dana Bezos je otkrio da finansira planove za lunarni lender koji je nazvao 'Blue Moon', koji bi trebalo da bude spreman do 2024.

'NEW GLENN', DŽINOVSKA RAKETA 'BLUE ORIGINA'

Pre koju godinu, kompanija 'Blue Origin' preduzimača i industrijalca Jeffa Bezosa je odlučila da se suoči sa 'SpaceX-om', kosmičkom kompanijom čiji je vlasnik ništa manji preduzimač, Elon Musk. To je učinila na veliki vrata, najavljujući novu seriju teških raketa pod imenom 'New Glenn'.

1
Rakete 'Novi Glen' kompanije 'Blue Origin Federation, LLC' iz Vašingtona.

'Blue Origin' je do pre desetak godina punio brojne novinske naslove svojom suborbitalnom turističkom raketom 'New Shepard'[2]. Uprkos činjenici da je 'New Shepard' jednostavno bio pretaban 'Falcon 9' od 'SpaceX-a', njegova zasluga je bila u tome što je postala prva raketa koja je mogla vertikalno da sleti nakon što je dosegla granicu kosmosa (osim što je postala prva vertikalna raketa koja je mogla da se ponovo koristi). Do tada su pravi suparnici 'Blue Origina' bili 'Virgin Galactic' i druge suborbitalne turističke kompanije, a ne 'SpaceX'.

2
Suborbitna raketa 'New Shepard' sleće vertikalno treći put nakon što je prešla granicu kosmosa.

No Bezosova kompanija je uvek bacala jedno oko na orbitalno tržište, uprkos tajnovitosti oko svojih planova, zbog kojih je 'SpaceX' izgledala kao vrhunski transparentna firma. Početkom 2011. 'Blue Origin' je najavio nameru da razvije orbitalnu raketu pod nazivom 'RBS' (Reusable Booster System) koja bi lansirala sopstveni putnički brod 'SV' (Space Vehicle). Karakteristike 'RBS-a' nisu objavljene, ali je sve ukazivalo da bi njene karakeristike bile uporedive sa lakim 'Atlasom V', iako bi 'RBS' bila malo veća (dodatno gorivo bi se koristilo za ponovnu upotrebu prvog stepena, kao u slučaju 'Falcona 9'). Brod sa posadom 'SV' je na kraju otkazan jer ga 2014. NASA nije odabrala za svoj program Commercial Crew Program, a 'RBS' je samo podelio njegovu sudbinu[3].

3
Projekat višekratne kosmičke rakete 'RBS' kompanije 'Blue Origin'.

A onda se 2014. 'Blue Origin' odlučio za tangencijalniji i suptilniji put za dosezanje orbite. Umesto da krene sa razvojem orbitalne rakete od nule, Bezosova kompanija je odlučila da predstavi novi motor BE-4 na metan i tečni kiseonik koji bi mogle da koriste i rakete drugih kompanija[4]. Prvobitno je motor bio bezecovan za novu ULA-inu tešku raketu 'Vulcan', ali su i drugi želeli vojne milijarde pa se povela bitka sa motorom AR1kompanije 'Aerojet Rocketdyne'. [Konačno, u septembru 2018, BE-4 je pobedio i odabran je za pokretanje I stepena 'Vulcana'[5]]. U svakom slučaju, Bezos je nastavio sa svojom ambicijom da razvije vlastitu orbitnu raketu koja bi koristila BE-4 motor u prvom stepenu, a BE-3 – 'New Shepardov' motor na tečni vodonik i kiseonik – u drugom.

Planovi za ovu raketu su objavljeni 2015. godine. Bord 'Blue Origina' je najavio da bi nova orbitna raketa mogla da poleti do kraja decenije, sa lansirnog kompleksa 36 vazduhoplovne baze Cape Canaveral (koji se sastoji od 2 rampe za lansiranje). Iako je Bezos odbijao da objavi nosivost nove rakete – procenjeno je da je manja od 'Falcona 9', ali niko nije bio siguran – jasno je stavio do znanja da će njen prvi stepen koristiti tehnologiju rakete 'Novi Shepard' i biti za višekratnu upotrebu. Poruka je bila jasna: Bezos je službeno ušao na teritoriju koju je do tada držao isključivo Musk.

4
Dvostepena orbitna raketa 'New Glenn' bi trebala da pojeli 2021. Kompanija već ima nekoliko zakazanih lansiranja 

Međutim, uprkos mogućnostima ponovne upotrebe, 'Blue Originova' orbitna raketa je bila daleko od ambicioznih i grandioznih planova 'SpaceX-a', uključujući 'Falcon Heavy', brod 'Dragon 2'[6] i buduću džinovsku raketu 'BFR'[7], kao i tajanstveni Marsov putnički brod 'MCT'[8]. Ali Bezos je, nesumnjivo svestan velikog ponora koji je razdvajao dve kompanije, odlučio da 'napravi Maska' i preduzeo ogroman skok s najavom nove serije 'New Glenn' (usput, ime se odnosi na Johna Glenna, prvog američkog astronauta u orbiti, logičan dodatak 'Novom Shepardu', nazvanom po Alanu Shepardu, prvom astronautu Nase u kosmosu).

Nova raketa 'New Glenn' mnogo je veća od bilo čega što je 'Blue Origin' ikad napravio. Prvi stepen 'New Glenna' će imati ni manje ni više nego 7 metara u prečniku, doduše daleko od 10 metara 'Saturna V', ali puno više od 3,7 metara 'Falcona 9'. Prvi stepen bi imao 7 motora BE-4 i, gle čuda, biće reusable zahvaljujući šestonožnom mehaniznu za sletanje. Inženjeri kažu da bi svaki I stepen mogao da se koristi u stotinjak misija.                

5
Ruski kerozinski motor RD-180 proizvođača NPO 'Emergomaša' (levo). Njegova zamena bi trebalo da bude motor BE-4 'Blue Origina' i ULA-e. Plan Amerikanaca ja da dva BE-4 prave veći potisak od RD-180.

7
Nova raketa 'Glenn'.

8
Prvi stepen će biti sposoban da bude lansiran čak 100 puta!

'Novi Glenn' dolazi u dve verzije – jedna dvostepena visoka 82 metra, a druga trostepena visoka 95 metara. Drugi stepen će imati isti prečnik kao prvi i nosiće dva kriogena motora BE-3U, dok će treći stepen imati jedan BE-3U optimizovan za rad u vakuumu. Sa tim dimenzijama, 'New Glenn' će biti divovski lanser usporediv sa 'Saturnom V'[9]. U prvo vreme Bezos nije najavljivao nosivost svoje nove igračke, ali snaga sedam motora BE-4 I stepena stvara nešto manji potiska od 27 motora Merlin-1D 'SpaceX-ovog' 'Falcon Heavya' (koji može da ponese 50 tona u nisku orbitu), pa se u tom trenutku verovalo da je njegova stvarna nosivost ne bi trebao puno da se razlikuje od rakete 'SpaceX-a'. Pa čemu onda ova gigantska visina? Zato što će 'New Glenn' da koristi jednostavan dizajn sa nekoliko stepeni, dok 'Falcon Heavy' predstavlja složeni dizajn s nekoliko blokova bustera u prvom stepenu. Drugi faktor je što metan zauzima veću zapreminu od kerozina (iako manje od vodonika).

Predstavljanje 'New Glenna' je iznenadilo i domaće i strane posmatrače. Analitičari su očekivali da će 'New Glenn' biti relativno mala raketa, koja bi prema tadašnjim procenama imala manju nosivost od 'Falcona 9'. No, 'New Glenn' se pojavio puno veći od očekivanog.

Glavna prepreka s kojom se raketa suočava nesumnjivo je njezin biznis plan. 'Falcon 9' se pokazao kao raketa koja se poput rukavica prilagođava potrebama svojih kupaca, odn. kompanija koje žele da smeste svoje satelite u geostacionarnu orbitu i Nase (brodovi 'Dragon' i 'Crew Dragon'). Maskov plan je od početka bio da financira svoje ambicioznije projekte – 'Falcon Heavy', 'BFR' i 'MCT' – novcem koji će da zarađuje od 'Falcona 9'. No, 'New Glenn' je jednostavno prevelik da bi se takmičio u istoj kategoriji sa 'Falconon 9', iako će sigurno moći da potraži nišu na tržištu teških comsata ili se odluči za višekratna lansiranja. Drugim rečima, 'New Glenn' bi mogao da bude direktna konkurencija 'Falconu Heavy'.

2018. Bezos je već imao četiri sigurne mušterije za 'Glenna': evropski 'Eutelsat S.A.', trećeg po veličini operatora satelita na svetu, tajlandsku naučnu kompaniju 'Mu Space Co.'koja je već letela sa 'New Shepardom', zatim najveću japansku satelitsku pal kompaniju 'SKY Perfect JSAT', i na kraju slavnu britansku komunikacionu kompaniju 'OneWeb', koja je planirala da lansira mrežu od 650 satelita. Nažalost, početkom godine kompanija je bankrotirala i od tog posla neće biti ništa… Ipak, kanadska kompanija 'Telesat'potpisala je veliki multi-launch ugovor…

Bezos je prilikom potpisivanja svojih ugovora smislio i jedan trik, neuobičajen na komercijalnom tržištu. Kompanija obećava da će moći da ispoštuje kadencu od 8 lansiranja godišnje, ali ako zakupljivač ne bude vremenski stizao da isporuči korisni teret na vreme, 'Blue' će odložiti lansiranje bez povećanja cene.

Nepotrebno je reći da bi 'New Glenn' predstavljao sjajno polazište za tešku raketu koja bi koristila više blokova kao prvi stepen, baš kao što 'Falcon Heavy' koristi tri prva stepena 'Falcona 9'. Ovaj budući lanser bi mogao da dobije ime 'New Armstrong' i mogao bi da se takmiči sa Nasinim 'SLS-om' (70 tona u niskoj orbiti u početnoj verziji) ili 'SpaceX-ovim' 'Starlinerom'. Drugi faktor koji treba uzeti u obzir jeste da 'Blue Originu'nedostaje Nasino financiranje u kojem 'SpaceX' uživa kroz ugovore sa letilicama 'Dragon' i 'Crew Dragon' (o 'Boeingovom' dopingu sam već pisao). Trenutno je NASA glavni izvor prihoda za 'SpaceX', dok 'Blue Origin', bez obzira koliko novca Bezos imao[10], nema ništa uporedivo sa tim (sumnjam da bi čak i suborbitna turistička poslovanja s 'New Shepardom' bilo uporedivo).

Bez obzira na to, napravili bismo veliku pogrešku ako bismo odlučili da podcenimo planove 'Plavog porekla'. Moto kompanije je 'Gradatim ferociter' – tj. 'Korak po korak žestoko' – i Bezos je to do sada poštovao. 'Blue Origin' je finansirao novu fabriku motora i raketa na Floridi – koja je dopunila pogon u Seattlu – i sledi svoju ideju da prilagodi floridsku rampu 36 za svoje orbitne planove. Hoćemo li da budemo svedoci malog 'rata' između Maska i Bezosa? 'Novi Glenn' protiv 'Falcon Heavyja'. Uložite svoje opklade.


https://youtu.be/N5i-f-D_A-M

9
Prvi BE-4 na metan i tečni kiseonik je spreman.

10
'Novi Glenn'
 će da ima 7 motora BE-4 u prvom stepenu.

I kao da mu sve ovo nije bilo dovoljno, Bezos je pre godinu-dve objavio planove za razvoj infrastrukture čiji će cilj biti iskorišćavanje leda čiji depoziti postoje na južnom polu Meseca. Ideja nije nova, mada je to bio prvi put da se Bezos pominje u vezi s tim. Iako nije pružio neke posebne tehnološke detalje, bio je to nesumnjivo odgovor na lunarne planove 'SpaceX-a', kompanije koja se do sada, za razliku od 'Blue Origina', koncentrisala na Mars umesto na Mesec. U narednim godinama ćemo saznati da li će 'Blue Origin' uspeti da ostvari svoje planove i koliko daleko će otići rivalstvo sa 'SpaceX-om'.

11
Maketa lendera 'Blue Moon' o verzija sa roverom.


https://youtu.be/hmk1oHzvNKA

 

[1] Za potrebe Ministarstva odbrane i Nase, kompaniju su 2006. zajednički otvorili 'Lockheed Martin Space Systems' i 'Boeing Defense, Space & Security'. Proizvode rakete 'Delta IV Heavy' i 'Atlas V'. Kompanija guta vojne pare (svake godine lansiranja su sve skuplja) iako svake godine dobijaju $1 milijardu za unapređenje i održavanje. Vazduhoplovstvo je 2013. bez konkursa dalo $11 mld. za 36 raketa, na šta se Mask bunio. Tvrdio je da ULA uzima po $460 mil. po lansiranju, a da je on nudio $90 mil. Ali... vojska je vojska, a Mask je privatnik.

[2] Prvi let 'New Sheparda' je obavljen aprila 2015. na visinu od ~95 km (za to je Bezos dao $500 mil. iz svog džepa), a posle 7 meseci i drugi na visinu od preko 100 km. Raketni buster se uspešno vratio vertikalno na Zemlju brzinom od 35 km/h i sleteo s greškom od samo 1,5 m. U aprilu 2016. isti buster je poleteo ponovo, treći put i opet tačno sleteo. Do početka ove godine raketa je imala 12 uspešnih lansiranja.

[3] U prethodnim pričama na ovu temu već sam objasnio da je NASA protežirala i financijski podržala sa stotinama miliona 'Boeing' i njihov projekat 'Starliner', kao i 'SpaceX' i njihov 'Crew Dragon'.

[4] Čitava priča ima više slojeva, o kojima ne bih sada i ovde. Elem, 'Blue' je tada potpisao 'mastan' ugovor sa ULA-om o zajedničkom razvoju motora kojim bi se rešili zavisnosti od ruskih RD-180, koji su standardni pokretači 'Atlasa V'. ULA je 'Boeingovo' čedo, i glavni provajder lansiranja za vojsku i Nasu. 

[5] Koliko znam, raketa neće poleteti još najmanje godinu dana, kada bi trebalo da ponese lunarni lender 'Peregrine' privatne kompanije 'Astrobotic'.

[6] 'Dragon 2' je klasa višekratnog broda koja je proistekla iz teretnog broda 'Dragon 1'. Ima dve varijante: 'Crew Dragon' sa 7 astronauta, i 'Cargo Dragon', teretni brod.

[7] Pre nekoliko godina, Mask je svoju buduću ogromnu raketu nazvao 'Big Fucking Rocket'. Imala bi prečnik 9 m i radila bi na metan. Za raketu se 2018. zainteresovala vojska. Vazduhoplovna komanda je bila zainteresovana stupidnom mogućnošću da 'BFR' odnese teret od 150 t bilo gde na planeti za manje od ½ sata. Razvojem motora, ova raketa je prerasla u raketu 'Starship'.

[8] Musk je 2012. najavio 'Mars Colonial Transporter' (MCT) privatni projekat raketnog sistema koji bi odneo ljude na Mars. Jedna ta raketa bi imala 9 motora 'Raptor', kao što 'Falcon 9' ima 9 motora 'Merlin', i imala bi 3 puta veći prečnik od 'Falcona 9'. Tri takva jezgra bi činila prvi stepen (imao bi ukupno 27 motora) i trebalo bi da ponese 100 tona na Mars. Mask je 2016. obećavao da će prvi bespilotni 'MCT' poleteti 2022, a da će putnici krenuti 2024.

[9] Takođe i sa raketama 'Delta IV Heavy', 'Falcon Heavy', 'Dugi Marš 5', 'Saturn C-3' i 'Vulcan'.

[10] Bezos od 2017. svake godine ušpricava po $1 milijardu u svoju kosmičku kompaniju. Prve godine je investirao čak $2,5 milijarde. Treba da kažem i da mu je Ratno vazduhoplovstvo uplatilo pola milijarde za program National Security Space Launch (NSSL).

 


Ilon Mask - kratka biografija
Ilon Mask kao novi Verner fon Braun
SpaceX
Bezosov lunarni modul 'Blue Moon'
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: