Prisustvo otvaranju Izložbe Rađanje gore, Dr Ivana Dulića, u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, u Novom Sadu, 18.09.2017. je izazazvalo lepezu jakih impresija kao: čitanje kamena je posebna pismenost, nema tako starih knjiga kao starog kamenja. mi ne znamo po čemu hodamo, tlo po kojem hodamo je velika biblioteka,ovu istoriju ne pišu pobednici,ovo je nauka.

Vrcave i duboke impresije usmeravaju na razmišljanje u opsegu korpusa znanja i informacija koje poseduje posmatrač.

Kao mlad doktor geologije Ivan se odazvao pozivu Zrenjaninske grupe NPN i sa punim gepekom kamenja i fosila je došao na Letnju školu fizike ZOO Palić 2005. Na impresivan način je predstavio istoriju planete a sve čitajući iz kamenja i fosila. Polaznike škole i nastavnike je oduševio jednim novim svetom, znanjem, entuzijazmom, posvećenoćšu svom poslu i spremnošću da sve to prenese na mlade.

Onima koji su tada gledali njegovo čitanje kamena bio je to impuls. Počeli su da uče to novo pismo i idući po poljima i livadama, ulicama i plažama, u černozemu, lesu, kamenju i pesku da traže i sriču tragove starih svetova.

Sada, 12 godina posle, dr Ivan Dulić se pojavljuje sa uređenim i sistematizovanim kamenjem i fosilima kojima dokumentuje istoriju Fruške Gore i daje nove ili pojačava stare impulse koji nagone na razmišljanje o prirodi i stvari u globalu.

Kada gledamo planetu Saturn mi vidimo njen izgled od pre 90 minuta. Kada posmatramo zvezdu Sirijus vidimo je kako je izgledala pre 8 godina. Najbližu galaksiju Andromedu vidimo u izdanju od pre 2 miliona godina. Fotonima koji nam donose informaciju o ovim svetovima toliko treba vremena da dođu do nas. Celokupno noćno nebo je pogled u istoriju koju mi čitamo tako što naš mozak dekodira različite fotone, manifestujući u sebi slike. Ta istorija je stara više od 13 milijardi godina.

Kada čitamo indijske vede i upanišade, Hesioda, Herodota, saznajemo šta se događalo pre nekoliko hiljada godina. Ono što su ljudi pisali na papirusu ili na kamenu staro je 7 000 godina. Ono što priroda piše u kamenu je još starije od onoga što su ljudi pisali ili oblikovali u kamenu. Tragovi procesa i prirodnih pojava starih milionima godina su ostali u kamenu do naših dana. U kamenju koje su ljudi doneli sa Meseca ili meteorita palih sa Marsa čitamo hemijski sastav i istoriju ovih nebeskih tela.

Mi danas znamo da je naš Svemir sačinjen od materije. Stari Grčki filozofi su govorili da je materija sve što postoji, iz nje sve proističe, ona je majka svega, što se vidi i u etimološkom značenju grčke reči mater. U poslednjih 200 godina smo shvatili da materiju i njena svojstva održava energija. Mehanička stanja tela, kretanje, položaj i oblik su uslovljeni stanjem i količinom mehaničke energije.

Energiju smo razvrstali u različite fioke kao električnu, mehaničku, hemijsku, svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, Sve je to jedna energija koja se u razičitim pojavama različito manifestuje. Nosioci električne nergije su elektroni i protoni a to je u stvari mehanička energija, kinetička ili potencijalna, Njihovo kretanje omogućava kinetička a položaj u uzajamnom delovanju ili interakciji sa drugom naelektrisanom česticom im omogućava potencijalna energija. Hemijska energija omogućava hemijske reakcije. Približavanje atoma jedno drugom i nastanak molekula omogućava mehanička energija, odnosno kinetička i potencijalna. Kada dva atoma kiseonika zauzmu određeni položaj u molekulu kiseonika oni imaju određenu količinu potencijalne energije. Svetlosna energija koju imaju fotoni je kinetička energija.

Zakon održanja energije kaže da je energija nestvoriva i neuništiva, da ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Razmena energije se dešava pri uzajamnom delovanju tela, svejedno da li su to protoni i elektroni, molekuli, kristali, bilijarske kugle, zvezde i planete ili galaksije.

Razmena energije između tela u prirodi održava termodinamički život celog Svemira.

Kamen i kristali u sebi čuvaju konzerviranu svetlosnu energiju našeg Sunca. Još starija zvezda, pramajka našeg solarnog sistema je nestajući u eksploziji supernove zasijala i raspršila svoj materijal i svetlosnu energiju. Ta se energija, povezujući protone i neutrone u jezgra atoma i povezujući elektrone sa jezgima i stvarajući atome, a potom omogućavajući spajanje atoma u molekule sistematizovala i formirala kao uređena hemijska energija. Tako se usistemila i konzervirala i te konzerve hemijske energije mi danas na Zemlji zovemo kristali. Od tih kristala je nastao kamen.

Biljke su primajući na svojim listovima fotone sa Sunca u procesu fotosinteze konzervirale njihovu svetlosnu energiju u svojim plodovima, granama i drugim svojim delovima, pretvorivši je u hemijsku energiju. Biljke su kapilarnim putevima iz litosfere uzimale minerale i u hemijskim procesima u svojim ćelijama stvarale nove supstance konzervirajući energiju. U ćelijama biljojeda nastajale su još složenije supstance.Ta hemijska energija je omogućila opstanak biljaka i njihovih predatora čak i posle njihove smrti u ovim fosilima.

 Živeći na kamenu i od kamena u kamen su se utisnuli mnogi živi organizmi, svojom šapom ili stopom, korenom ili listom ili su se umirući na njemu, skamenile u fosile i tako nam ostavile poruke iz daleke prošlosti, kao iz nekog drugog sveta.

Umirući, taložile su se u svojim biotopima, menjajući njegov hemijski sastav i geološku strukturu.Negde ih je voda spirala sa kopna u mora stvarajući naslage i sedimente.Negde ih vetar zasipao i zatrpavao prašinom u lesovima, gde ih mi danas nalazimo okamenjene.

 Kamen se čita kao knjiga. Stene su kamene knjige a Zemljina litosfera je najveća i najbogatija biblioteka, zamrznuta istorija, koja baštini ogroman broj informacija. Kamen je najstarija knjiga, u njemu je zamrznuta geneza i evolucija materije od Big Benga do današnjih dana.  Iz njega danas možemo da čitamo istoriju naše planete i drugih svetova.

Litosfera je sferni kameni omotač Zemlje. Biosfera je sfera Zemljine žive materije. Ove dve sfere se prožimaju. Biosvera se “hrani” litosferom i menja joj hemijski sastav i strukturu. Živa bića učestvuju u stvaranju Zemljine kore. Istorija Zemljine litosfere je i istorija života na Zemlji.

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić