Ova rečenica ne odzvanja samo na našim pijacama ili prodavnicama, nego se čuje i u svemirskoj industriji. Koliki su danas troškovi lansiranja raketa? Ko je najjeftiniji?
Gornja tabela predstavlja godišnju sumu podataka Američke asocijacije za svemirski transport (FAA, Federal Aviation Administration). Podaci su doduše prošlogodišnji (za ovu godinu još nije napravljen presek), ali mogu da posluže za kompletiranje opšte slike. Tabela prikazuje cene lansiranja komercijalnih raketa. Tu su takođe dodati podaci za različite tipove misija (LEO, GEO, SSO) i informacije o cenama. Primetićeš da za neke rakete nemaju sve cene, jer nisu obelodanjene.
Ove cifre nam daju dobar uvid u to šta ulazi u cenu ulaska u orbitu i pružaju komparativne pozicije različitih provajdera letova. Treba obratiti pažnju na nekoliko stvari:
- Komercijalne rakete pripadaju Rusiji, Sjedinjenim Državama i Evropi. „Dnjepr“ je ukrajinska raketa koja se lansira iz Rusije.
- Pored ovih zemalja na listi, nijedna druga zemlja nije imala prošle godine komercijalne orbitne letove.
- „Proton“ im najveći teretni kapacitet za LEO, ali je manje nosio na GTO od „Ariane 5“ i „Delta IV Medium+ (4,2)“.
- Privatni „Falcon 9“ je blizak sa cenama raketi „Sojuz-2“, ali može da ponese više tereta na LEO i GTO. Međutim, između njih postoji veliki istorijski jaz: „Sojuz-2“ leti još od 1966, dok je „Falkon 9“ ušao na tržište praktično prošle godine.
- „Falcon 9“ približno nosi isti teret na LEO kao „Delta IV Medium+ (4,2)“. Međutim, nešto manje nosi tereta na GTO orbitu.
- „Dnjepr “ i „Rokot“ su prepravljene balističke rakete još iz sovjetske ere, koje se javljaju na LEO tržištu.
Možda će neko da primeti da u tabeli za 2010. nema Japanaca i njihove rakete „H-IIA“. Ona jeste te godine imala dva lansiranja, ali su oba imala državni teret tako da nije bilo informacija o ceni lansiranja. Ipak, generalno gledano, cena „H-II“ nije kompetitivna sa cenama.
