28. 08. 2026.
Svemirski teleskop Nensi Grejs Roman uneće novu dimenziju u astronomiju zahvaljujući dosad neviđenoj kombinaciji visoke rezolucije i ogromnog vidnog polja. Nazvan je po Nensi Grejs Roman, prvoj glavnoj astronomkinji NASA-e koja je pomogla da se otvori put za svemirski teleskop Habl i druge svemirske opservatorije. Teleskop će astronomima pružiti nove načine za proučavanje tamne energije, ekstrasolarnih planeta i fizike udaljenih zvezda, brzo mapiranje ogromnih delova svemira.
Jedan od njegovih velikih doprinosa biće mikrosočivanje, posebno prema centru Mlečnog puta. To omogućava da se otkriju planete koje su veoma udaljene od svojih zvezda, pa čak i lutajuće planete koje nisu gravitaciono vezane za neku zvezdu.
Lansiranje se planira za nedelju, 30. avgusta 2026. po srednjoevropskom letnjem vremenu u 13:26h, sa lansirnog kompleksa 39A, u svemirskom centru Kenedi, na Floridi. Nosač je SpaceX Falcon Heavy.
Cilj je druga Lagranžova tačka sistema Sunce–Zemlja (L2), udaljena oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje.
U intervjuu o misiji NG Roman govori astrofizičarka Kristina Lindberg, istraživačica u Centru za astrofiziku Harvard–Smitsonian, gde je nosilac istraživačke stipendije JC Ryan Fellowship. Njeno istraživanje usmereno je na zvezde i međuzvezdanu sredinu u obližnjim galaksijama. Kristina nije slučajno izabrana za ovaj intervju. Njeno prethodno istraživanje upravo koristi podatke Habla za razlučene zvezde u obližnjim galaksijama, a sada će Roman omogućiti da se isti tip istraživanja proširi na ogromne površine neba.
- P. Hvala vam što ste razgovarali sa nama! Kako se vaš rad povezuje s svemirskim teleskopom Roman?
O: U svom doktorskom radu, radila sam na podacima Habl teleskopa, posebno u oblasti razlučenih zvezda (pojedinačne zvezde u obližnjim galaksijama koje teleskop može da razdvoji (rezolvuje) kao pojedinačne izvore svetlosti) u obližnjim galaksijama. Moje istraživanje se fokusiralo na dobijanje višepojasne fotometrije zvezda u obližnjim galaksijama, ili merenje sjaja zvezda pomoću različitih filtera i na različitim talasnim dužinama, koje su dovoljno blizu da možemo da vidimo zvezde pojedinačno.
Te podatke koristim za uklapanje spektralne raspodele energije. To nam omogućava da saznamo masu, starost i metalnost zvezda, kao i sastav prašine i gasa ispred njih.
P: Kako se Roman poredi sa Hablom?
O: Roman je teleskop za snimanje, poput Habla, i ima sličnu prostornu rezoluciju. Njegov instrument za snimanje širokog vidnog polja (Wide Field Instrument) ima vidno polje oko 100 puta veće od Hablovog.
Ta veća površina prilično povećava brzinu prikupljanja podataka. Panchromatic Hubble Andromeda Treasury,višeciklični Hablov program posmatranja, zahtevao je stotine sati snimanja galaksije Andromede. Roman će obuhvati celu galaksiju sa svega oko 14 snimaka, odnosno 14 zasebnih usmeravanja teleskopa, koji se potom mogu spojiti u jednu veliku sliku. Ono za šta je Hablu bilo potrebno više godina, Roman će uraditi za oko 100 sati. Ne zato što Roman ima veću rezoluciju, već zato što u jednom snimku obuhva mnogo veću površinu neba.
Roman je više usmeren ka infracrvenim talasnim dužinama, dok Habl doseže dalje u ultraljubičasti deo spektra. Zbog toga će neke informacije biti teže dobiti Romanom. Različite vrste međuzvezdane prašine i promene njenih svojstava se uglavnom ispoljavaju u bliskom ultraljubičastom području. Kada je reč o ultraljubičastom snimanju, nema drugog svemirskog teleskopa koji može da pruži takva UV posmatranja.
P: Koja nauka vas najviše uzbuđuje u vašoj oblasti?
O: Mislim da će mapiranje prašine biti veoma transformativno sa Romanom. Roman će posmatrati galaktičku ravan i snimiti region u centru Mlečnog puta.
Pošto Roman posmatra u infracrvenom spektru, posmatraće zvezde kroz više prašine pre nego što postanu previše tamne za detekciju. Vidljiva svetlost teško prolazi kroz guste oblake međuzvezdane prašine, dok infracrveno zračenje kroz njih prolazi mnogo lakše. Roman će zato moći da vidi zvezde koje su u vidljivoj svetlosti skrivene iza prašine. To će omogućiti astronomima da rekonstruišu trodimenzionalnu strukturu oblaka prašine i proučavaju kako su raspoređeni u Mlečnom putu.
Prihvaćen je predlog za opšte posmatranje Romana u prvom ciklusu, posebno će biti usmeren na galaksije M31 i M33. To je velika saradnja, sa oko 200 koistraživača. To će biti uzbudljiv skup podataka za proučavanje zvezda.
P: Čemu se raduje šira astronomska zajednica?
O: Naučni program Romana je organizovan u nekoliko različitih oblasti: egzoplanete, Sunčev sistem, Mlečni put, obližnje galaksije, kvazare, kosmologiju i tranzijente. Roman je višestruko usmerena, višeprojektna misija.
Za mene, istraživanje širokih područja visokih geografskih širina biće prilično uzbudljivo. Slikaće traku neba visoko iznad diska Mlečnog puta, što će nam omogućiti da proučimo kako se galaksije menjaju tokom vremena i istražimo gravitaciono sočivo, odnosno pojavu pri kojoj gravitacija savija svetlost. Ovo može pomoći astronomima da razumeju i mapiraju tamnu materiju.
Jedan od važnih ciljeva biće proučavanje takozvane Hablove tenzije — neslaganja između različitih metoda određivanja brzine širenja svemira. Roman će, zahvaljujući velikom broju precizno merenih zvezda, omogućiti nezavisne provere kosmičke lestvice udaljenosti. Sjaj zvezda na vrhu grane crvenih divova ima veoma dobro određenu apsolutnu vrednost, pa se te zvezde mogu koristiti kao standardne sveće za određivanje udaljenosti do galaksija. Ove studije će pomoći našem razumevanju brzine širenja univerzuma.
P: Koliko se očekuje da će misija trajati i šta će biti sledeće?
O: Nominalno trajanje naučne misije je pet godina, uz cilj da se ona produži na deset godina. Slično je planirano za Habl, a Habl još uvek traje.
Romanova kompatibilnost sa drugim NASA opservatorijama, uključujući svemirski teleskop Džejms Veb i Habl, pomoći da se produži njegov naučni vek. Idealno bi bilo da vremenom budemo u mogućnosti da koristimo Roman za snimanje celog neba.
Opservatorija nastanjivih svetova biće važan sledeći korak, posebno za ultraljubičaste mogućnosti. Trenutni razvoj te opservatorije je još jedan veoma veliki korak napred, sličan velikom napretku koji će Roman doneti u svojim oblastima astronomije.
P: Osvrćući se na svoju karijeru, kako se osećate toliko uključeni u ovakvu misiju?
O: Lep je trenutak jer ovakvo lansiranje izaziva razmišljanje o vašem rastu kao naučnika. Na početku karijere, često vam se dodeljuje projekat bez nužnog razumevanja zašto je važan ili kako se uklapa u oblast.
Kasnije počinjete da cenite kontekst svog projekta i kako se on uklapa u ostatak oblasti. Vidite kako se vaš rad povezuje sa širom istraživačkom zajednicom i pitanjima na kojima drugi ljudi rade. To je ono što ga čini zabavnim.
Izvor: CENTER FOR ASTROPHYSICS HARVARD & SMITHSONIAN
| SVE JE FIZIKA Miša Bracić |
 |