Kina je pokrenula projekat koja treba da dve svemirske sonde pošalje do ruba Sunčevog sistema a da potom, do sredine ovog veka, pređu u međuzvezdani svemir. Svaka od sondi bi imala svoj cilj. Jedna bi išla ka nosu heliosfere a druga ka njenom repu. Cilj projekta je da pošalje zasebne svemirske letelice do ruba heliosfere, tj. do ruba mehura do koga doseže Sunčev vetar, kako bi se proučila različita granična područja ovog mehura i kako na njega deluje međuzvezdana sredina.
Rastojanja planeta Sunčevog sistema, heliosfere, sonde Vojadžer, Ortovog oblaka i najbliže zvede Alfe Kentaura, ali na logaritmaskoj skali. Merene jedinice su u AU.
| Heliosfera je prostor svemira u kome se nalazi Sunce i koje taj prostor ispunjava svojim zračenjem. U terminima fizike plazme, to je šupljina koju čini Sunce u okolnom međuzvezdanom medijumu. Mehur heliosfere kontinuirano se puni plazmom koje Sunce znači svojim solarnim vetrom. Izvan heliosfere, solarna plazma ustupa mesto međuzvezdanoj plazmi koja prožima našu galaksiju. Nivoi zračenja unutar i izvan heliosfere se razlikuju; naročito, galaktičkih kosmičkih zraka ima manje u heliosferi, tako da su planete unutar (uključujući i Zemlju) delimično zaštićene od njihovog dejstva. Reč „heliosfera“ verovatno je smislio Aleksandar J. Dessler, kome se pripisuje prva upotreba te reči u naučnoj literaturi 1967. |
|
Anomalni kosmički zraci imaju energiju od ~10^7 do 10^8 eV i smatra se da potiču od neutralnih međuzvezdanih atoma koji su jonizovani sunčevim UV zračenjem nakon ulaska u heliosferu. Jednom jonizovane, ove naelektrisane čestice se prenose na solarnom vetru (i povezanom magnetnom polju) natrag do udara stvorenog tamo gde se sunčev vetar susreće sa međuzvezdanim prostorom. Ovaj udar ubrzava jezgra do energije kosmičkih zraka, od kojih se neke zatim vraćaju u unutrašnji Sunčev sistem.
Vodonični zid je spoljna granica Sunčevog sistema, mesto gde se završava mehur sunčevog vetra i gde se nagomilava masa međuzvezdane materije ali premale mase da bi se probila kroz taj vetar.
|
Vu Veiren, viša osoba u kineskom projektu istraživanja Meseca, rekao je preko zvaničnog industrijskog glasila China Space News da naučnici rade na planu ostvarenja misije. Vu kaže da je cilj misije da dostigne 100 astronomskih jedinica (jedna AU je ekvivalent jednoj udaljenosti Sunce-Zemlja ili 150 miliona kilometara) od Zemlje do 2049. godine, kada Narodna Republika Kina slavi stogodišnjicu svog osnivanja.
Vu nije naveo datum lansiranja. Međutim, pregledom predložene misije predstavljene na Evropskom kongresu planetarnih nauka 2019. godine ukazuje na to da će kineske sonde za heliosferu biti lansirane 2024. Prva sonda će proleteti pored Jupitera 2029. godine a potom će krenuti ka nosu heliosfere. Druga sonda bi prošla pored Jupitera 2033. godine a potom pored Neptuna 2038. Letelica bi takođe mogla potencijalno da pusti malu sondu za ulazak u atmosferu, neposredno pre dolaska, pri čemu bi glavna sonda pratila interakciju sa atmosferom Neptuna.
Jasno je da projekat liči na Nasine misije Vojadžera, ali ciljevi kineskih sondi ograničeni su položajem planeta. Vojadžeri su iskoristili retko poravnanje planeta da bi posetili sve četiri spoljne planete. Vojadžer 1 i 2 sada su udaljeni 22,7 odnosno 18,9 milijardi kilometara (152 i 126 AU) od Zemlje. Najnoviji interesantan izveštaj o Vojadžer misiji pročitajte ovde OVDE.
Zbog ograničenja posete planetama fokus kineskih sondi je na heliosferi i međuzvezdanom prostoru, uključujući proučavanje fenomena kao što su Anomalni kosmički zraci i Vodonični zid, koji se nalaze na granici Sunčevog sistema i međuzvezdanog prostora.
Kineske sonde iskoristiće napredak u lansirnim, propulzivnim i komunikacionim tehnikama, koje je poslednjih godina postigla kineska svemirska industrija. Taj napredak je omogućio nedavnu misije na Mars, prenošenje mesečevih uzoraka na Zemlju i planiranu misiju na Jupiter.
Sonde će napajati radioizotopski termoelektrični generatori (RTG). Nosiće korisnog, naučnog, tereta oko 50 kilograma.
Šematski prikaz kineske sonde za istraživanje ruba Sunčevog sistema. Scientia Sinica
Postižući brzinu od oko 6 AU godišnje, letelica bi takođe mogla ciljati ekstremne objekte Kuiperovog pojasa na svojoj visoko nagnutoj putanji.
Dve kineske misije 2024. postale bi šesta i sedma svemirska letelica koja je postigla brzinu napuštanja Sunčevog sistema, posle NASA-ovih Pionira 10 i 11, Vojadžera 1 i 2 i Novih horizonata (New Horizons). Pioneer 10 je jedina svemirska letelica koja se uputila ka repu heliosfere. Komunikacija sa letjelicom izgubljena je 2003. godine na udaljenosti od 12 milijardi kilometara (80 AU) od Zemlje.
Kina je nedavno odobrila 14. petogodišnji plan za period 2021-2026. Vu je najavio da će se tokom tog perioda izvoditi ili razvijati misije za četvrtu fazu kineskog lunarnog istraživanja, uključujući početnu međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca.
Izvori:
https://spacenews.com/china-to-launch-a-pair-of-spacecraft-towards-the-edge-of-the-solar-system/
https://en.wikipedia.org/wiki/Heliosphere