Jedan od velikih doprinosa Svemirskog teleskopa Kepler boljem razumevanju sveta vansolarnih planeta jeste i preciznija, a i pouzdanija procena broja zemljolikih planeta u Sunčevoj okolini, a i šire, u čitavoj galaksiji. Izlazi da u našoj galaksiji od pet zvezda sličnih Suncu bar jedna ima planetu veličine Zemlje i to u zoni pogodnoj za život.
|
|
| Nastaniva zona: ni preblizu ni predaleko od zvezde. |
U jednoj nedavnoj studiji naučnici su se koncentrisali na 42000 zvezda sličnih Suncu (G i K zvezde) tragajući za kratkim periodičnim promenama sjaja zvezde što je znak mogućeg prelaska planete ispred matične zvezde. Tim naučnika iz misije Kepler zajedno sa kolegama sa Kek opservatorije na Havajima je pronašao 603 planeta od kojih su 10 slične veličine kao i Zemlja i to u nastanjivoj zoni matične zvezde. Opravdana je pretpostavka da na površini takvih planeta postoji voda u tečnom stanju. A voda je uslov života kakav mi poznajemo!
Naravno, dobar položaj zemljolike planete ne znači da na njoj sigrno teku reke, jer za tečnu vodu su neophodni još neki uslovi, recimo određena gustina atmosfere, ali...
Ali račun kaže sledeće: u našoj galaksiji postoji nekoliko stotina milijardi zvezda. Procene govore da od tih zvezda više od četrdeset milijardi po veličini i tipu odgovaraju Suncu. A rekli smo na početku da svaka peta zvezda ima zemljolku planetu. Po tome izlazi da u našoj galaksiji ima preko osam milijardi planeta koje su potencijalno nastanjene jer su slične našoj planeti.
Stvarno, gde su ti vanzemaljci?