Šezdesetih godina prošlog veka svet je bio opčinjen budućnošću. Ljudi su sleteli na Mesec, nadzvučni Concorde je krstario nebom brzinom od 2.000 km/h, a vizionari su predviđali da ćemo do kraja veka redovno putovati u svemir. Ipak, 2025. godina donosi gorku realnost: poslednji put kada je čovek kročio na Mesečevu površinu bilo je 1972. godine, a Concorde je povučen iz službe 2003.

Paradoks napretka: Kada su dostignuća postala prepreke

Možda je najkontroverznija teza da su upravo Concorde i Apollo program, umesto što su ubrzali razvoj, zapravo ga usporili. Oba projekta su bila neverovatni tehnološki podvizi, ali su istovremeno pokazali i fundamentalne probleme pristupa razvoju novih tehnologija.

Concorde je bio ekonomski neuspeh od prvog dana rada. Uprkos tome što je leteo brzinom od Mach 2, vremenska ušteda na kratkim relacijama bila je zanemarljiva. Američki SST (Supersonic Transport) projekat, koji je trebalo da nosi 300 putnika brzinom od Mach 3, imao je još manje ekonomskog smisla.

Slika: Konkord  (od latinskog concordia = složnost, mir, saglasje) je bio čuveni putnički nadzvučni avion koji su zajedno razvili Velika Britanija i Francuska. Prvi put je poleteo 1969, a u komercijalnoj upotrebi bio je od 1976. do 2003. godine. Leteo je dvostruko brže od zvuka (oko 2.180 km/h), pa je put od Londona do Njujorka trajao samo oko 3 sata. Bio je simbol luksuza i tehnološkog napretka, ali i skup za održavanje, pa je zbog toga i američkog protekcionizma povučen iz upotrebe.

Ključni problem bio je što su ovi projekti bili finansirani od strane vlada sa vladinim specifikacijama, a ne vođeni tržišnim potrebama. To je bila suprotnost od prvih 50 godina vazduhoplovstva, kada su sve inovacije bile komercijalno motivisane - niko nije gradio avion osim ako nije verovao da će imati ekonomskog smisla.

Regulatorna zaštita i gušenje inovacija

Posebno zanimljiv je slučaj zabrane nadzvučnog leta iznad kopna u SAD. Ova zabrana nije uvedena iz ekoloških razloga, već tek nakon što je američki SST projekat, koji je gradio Boeing, otkazan. "Sve dok je Boeing gradio nadzvučni avion, sve je bilo u redu. Kada se projekat otkazao, odjednom je 'zvučni udar' postao nepodnošljiv problem", objašnjava analiza.

Ovakva regulatorna politika predstavlja klasičan primer protekcionizma - zaštitu domaćih giganta kroz ograničavanje konkurencije. Umesto ograničavanja buke, u pitanju je ograničavanje brzine, što sugeriše da glavni problem nije bio zvučni udar, već ekonomski interesi.

Nova nada: SpaceX model i autsajderi

Uspeh Elona Muska i SpaceX kompanije pokazao je da autsajderi mogu da promene igru. Kada je pokrenuo SpaceX, industrija mu se smejala. Danas kompanija može uspešno da lansira rakete svakog dana u nedelji ako želi, dok NASA i tradicionalni proizvođači još uvek zavise od ruskih Soyuz kapsala.

Slični pristup primenjuje i Boom Supersonic Blakea Scholla. Kompanija već ima 130 rezervacija za svoje buduće nadzvučne avione, uprkos skepticizmu industrije. Scholl opisuje situaciju kao "David protiv Golijata", dodajući da "Golijat kao da spava" - etablirani giganti poput Boinga i Airbusa pokazuju nedostatak inovativnosti koji otvara prostor manjim kompanijama.

Kineski uspon i nova trka

Dok se Zapad bori sa regulatornim ograničenjima, Kina predstavlja novi plan za nadzvučni mlaznjak kroz državnu avio-kompaniju Comac. Ključna prednost je što se kineske kompanije ne suočavaju sa istim regulatornim ograničenjima kao zapadne. Ovo stvara zabrinutost u kontekstu potencijalne "trke u naoružanju" u vazduhoplovnoj industriji.

Pouke za budućnost

Glavni uzrok stagnacije nije tehnološki, već sistemski. Potreban je povratak na komercijalno vođene inovacije, gde tržište, a ne vladine specifikacije, određuje pravac razvoja. Istorija pokazuje da najbolji rezultati dolaze kada preduzetnici rizikuju sopstvene resurse verujući u ekonomsku održivost svojih ideja.

Concorde i Apollo program su bili simboli ljudske sposobnosti da postigne nemoguće. Ironično, upravo taj pristup - gde se troše ogromni resursi bez obzira na ekonomsku logiku - možda je razlog što se danas čini da smo zakoračili unazad umesto napred.

Budućnost nadzvučnog putovanja i povratka u svemir zavisiće od sposobnosti da se nađu prave ekonomske formule, a ne samo spektakularni tehnološki pothvati. Možda je vreme da se setimo da su braća Rajt uspeli ne zato što su imali najveći budžet, već zato što su imali najjasniju viziju komercijalnog uspeha.

Izvor: https://youtu.be/wrecb9rQR1g?list=TLGGw1d1X2PdVeMyMTA4MjAyNQ