Da li je Gleda Mesec, primat iz „Zore čovečanstva“ koji je na početku filma „2001, Odiseja u svemiru“, zavitlao butnu kost tapira u nebo, mogao da nagovesti da će za par miliona godina iznad glave njegovih potomaka da se kreće svemirska stanica? Ne nije, nije čak mogao ni da pomisli.

Karl Sagan, u knjizi Kosmička veza: Vanzemaljska perspektiva (1973), opisuje razgovor sa Stenlijem Kjubrikom i Arturom Klarkom o tome kako predstaviti vanzemaljsku inteligenciju u filmu 2001: Odiseja u svemiru. Predložio je da se vanzemaljci nagoveste, umesto da se neposredno prikažu.

U originalu Sagan kaže: „Najbolje rešenje bi bilo da se postojanje vanzemaljaca nagovesti, umesto da se oni neposredno prikažu.” To je suština njegovog predloga: ako ne znamo kako bi izgledala inteligencija nastala potpuno drugačijim evolutivnim putem, njenim eksplicitnim prikazivanjem rizikujemo da joj pripišemo previše ljudskih osobina.

Prema sećanju Artura Klarka, jednog od dvojice glavnih stvaralaca filma, opisanog u tekstu Space Sage,1997. godine, nakon večere sa Kjubrikom i Saganom trebalo je da se sastanu i narednog dana. Međutim, Kjubrik je pozvao Klarka i rekao mu: „Smisli bilo kakav izgovor, odvedi ga gde god hoćeš, ne želim više da ga vidim.” Klark je potom odveo Sagana na Svetsku izložbu u Njujorku, umesto na dogovoreni sastanak sa Kjubrikom.

Klarkovo svedočenje potvrđuje da je Sagan predložio da se vanzemaljci ne prikazuju neposredno. Klark je kasnije napisao da je Kjubrik, nakon neuspelih pokušaja da osmisli uverljiv izgled vanzemaljaca, prihvatio to rešenje.

Kjubrik nije odmah prihvatio Saganov savet. Tokom produkcije razmatrane su i isprobavane različite predstave vanzemaljskog života.

Ne može sa sigurnošću da se tvrdi da je Saganova ideja utkana u završetak filma. Njegov predlog se odnosi prvenstveno na način predstavljanja vanzemaljske inteligencije. Završni sled događaja je nastao kroz širi stvaralački proces Kjubrika i Klarka.

Kjubrikovo kasnije objašnjenje završetka filma se delimično podudara sa Saganovom idejom: vanzemaljci su zamišljeni kao bića toliko razvijena da prevazilaze uobičajene telesne oblike.

Najvažnije u Saganovom predlogu je da on polazi od jednog evolucionog argumenta: ljudski oblik nije nužan ishod evolucije. Naš izgled rezultat je ogromnog niza istorijskih okolnosti, mutacija, selekcionih pritisaka i slučajnosti. Zato ne postoji dobar razlog da pretpostavimo kako bi inteligentna bića sa drugih planeta ličila na nas.

Njegov predlog ima širi značaj za naučnu fantastiku. Ponekad je uverljivije ostaviti nepoznato nepoznatim nego ga prikazati kroz poznate ljudske obrasce. To ne znači da vanzemaljska inteligencija nikada ne bi mogla imati osobine slične našima. Za takvu pretpostavku nemamo dovoljno osnova.

Upravo je zato 2001: Odiseja u svemiru toliko upečatljiva. Umesto da nam pokaže vanzemaljce kao humanoidna bića, film nam omogućava da naslutimo njihov uticaj i moć, a da pritom ne možemo pouzdano da odredimo njihovu prirodu.

 

 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić