Digitalna ilustracija planete okružene ravnim gasnim diskom u jarko narandžastim tonovima. U centralnim delovima diska materijal teče sa diska ka planeti duž zakrivljenih putanja iznad i ispod ravni diska. Ova umetnička impresija prikazuje Cha 1107-7626. Na udaljenosti od oko 620 svetlosnih godina, ova lutajuća planeta je oko 5–10 puta masivnija od Jupitera i ne kruži oko zvezde. Hrani se materijalom iz diska koji je okružuje, a astronomi su pomoću Veoma velikog teleskopa (ESO VLT) otkrili da to trenutno čini brzinom od šest milijardi tona u sekundi – što je najbrža stopa ikada otkrivena za bilo koju planetu. Tim pretpostavlja da snažna magnetna polja mogu usmeravati materijal ka planeti, što je do sada viđeno samo kod zvezda. Kada materijal u padu stigne do planete, on zagreva njenu površinu i stvara sjajnu vrelu tačku. Spektrograf X-shooter na ESO-ovom VLT-u otkrio je primetno pojačano zračenje sredinom 2025. godine i jasno utvrdio da ga je izazvao pad gasa. Posmatranja pokazuju da planeta sada akretuje materiju oko osam puta brže nego nekoliko meseci ranije. Zasluge: ESO/L. Calçada/M. Kornmesser

 

Saopštenje za javnost
2. oktobar 2025.

Astronomi su identifikovali ogroman “napad rasta” kod takozvane lutajuće planete. Za razliku od planeta u našem Sunčevom sistemu, ovi objekti ne kruže oko zvezda već slobodno plutaju svemirom. Nova posmatranja, izvršena pomoću Veoma velikog teleskopa Evropske južne opservatorije (ESO VLT), otkrivaju da ova slobodnolebdeća planeta usisava gas i prašinu iz svoje okoline brzinom od šest milijardi tona u sekundi. To je najjača stopa rasta ikada zabeležena za lutajuću planetu – ili za bilo koju planetu – i pruža dragocene uvide u to kako se one formiraju i razvijaju.

„Ljudi možda zamišljaju planete kao tihe i stabilne svetove, ali ovim otkrićem vidimo da objekti planetarne mase, koji slobodno lebde svemirom, mogu biti izuzetno uzbudljiva mesta“, kaže Viktor Almendros-Abad, astronom sa Astronomskog opservatorijuma u Palermu, Nacionalni institut za astrofiziku (INAF), Italija, i glavni autor nove studije.

Novo proučavani objekat, mase od pet do deset masa Jupitera, nalazi se na udaljenosti od oko 620 svetlosnih godina, u sazvežđu Kameleon. Zvanično nazvan Cha 1107-7626, ovaj lutajući planetarni objekat je još uvek u fazi formiranja i hrani se okolnim diskom gasa i prašine. Taj materijal neprestano pada na planetu, u procesu poznatom kao akrecija. Međutim, tim Almendrosa-Abada otkrio je da stopa akrecije nije ujednačena.

Do avgusta 2025. planeta je akretovala oko osam puta brže nego samo nekoliko meseci ranije – brzinom od šest milijardi tona u sekundi! „Ovo je najsnažniji zabeleženi period akrecije kod objekta planetarne mase“, kaže Almendros-Abad. Otkriće, objavljeno danas u časopisu The Astrophysical Journal Letters, ostvareno je pomoću spektrografa X-shooter na ESO-ovom VLT-u, koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu. Tim je koristio i podatke sa svemirskog teleskopa Džejms Veb (NASA, ESA i CSA), kao i arhivske podatke sa spektrografa SINFONI na ESO VLT-u.

„Poreklo lutajućih planeta ostaje otvoreno pitanje: da li su to objekti najmanjih masa koji nastaju poput zvezda, ili džinovske planete izbačene iz svojih matičnih sistema?“ pita se koautor Aleks Šolc, astronom sa Univerziteta Sent Endruz u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nalazi ukazuju da barem neke lutajuće planete mogu deliti sličan put formiranja sa zvezdama, jer su slični iznenadni skokovi akrecije ranije primećeni kod mladih zvezda. Kako objašnjava koautorka Belinda Demijan, takođe sa Univerziteta Sent Endruz: „Ovo otkriće briše granicu između zvezda i planeta i pruža nam uvid u najranije faze formiranja lutajućih planeta.“

Upoređivanjem svetlosti emitovane pre i tokom “naleta”, astronomi su dobili tragove o prirodi procesa akrecije. Zapanjujuće je da je magnetska aktivnost odigrala ulogu u naglom prilivu mase – nešto što je do sada zabeleženo samo kod zvezda. To sugeriše da čak i objekti male mase mogu imati snažna magnetna polja sposobna da pokreću ovakve događaje akrecije. Tim je takođe otkrio da se hemijski sastav diska oko planete menjao tokom akrecije – primećena je vodena para tokom naleta, ali ne i pre toga. Ova pojava je ranije uočena kod zvezda, ali nikada kod planete bilo koje vrste.

Slobodnolebdeće planete teško je otkriti, jer su vrlo slabe, ali ESO-ov predstojeći Ekstremno veliki teleskop (ELT), koji će raditi pod najtamnijim nebom za astronomiju na svetu, mogao bi to promeniti. Njegovi moćni instrumenti i džinovsko glavno ogledalo omogućiće astronomima da pronađu i prouče više ovih usamljenih planeta i tako bolje razumeju koliko su zapravo nalik zvezdama. Kako ističe koautorka i ESO-ova astronomkinja Amelia Bajo: „Ideja da planetarni objekat može da se ponaša poput zvezde je zadivljujuća i podstiče nas da se zapitamo kakvi bi svetovi izvan našeg mogli izgledati u svojim najranijim fazama.“

Više informacija
Ovo istraživanje je predstavljeno u radu pod naslovom “Discovery of an Accretion Burst in a Free-Floating Planetary-Mass Object”, koji će biti objavljen u časopisu The Astrophysical Journal Letters (doi:10.3847/2041-8213/ae09a8).

Autorski tim čine: V. Almendros-Abad (Istituto Nazionale di Astrofisica - Osservatorio Astronomico di Palermo, Italija), Aleks Scholz (School of Physics & Astronomy, University of St Andrews, UK), Belinda Damian (St Andrews), Ray Jayawardhana (Johns Hopkins University, SAD), Amelia Bayo (ESO, Nemačka), Laura Flagg (JHU), Koraljka Mužić (Instituto de Astrofísica e Ciências do Espaço, Univerzitet u Lisabonu, Portugal), Antonella Natta (Dublin Institute for Advanced Studies i University College Dublin, Irska), Paola Pinilla (Mullard Space Science Laboratory, University College London, UK) i Leonardo Testi (Univerzitet u Bolonji, Italija).

Evropska južna opservatorija (ESO) omogućava naučnicima širom sveta da otkrivaju tajne svemira na dobrobit svih. Projektujemo, gradimo i upravljamo svetski vodećim opservatorijama na zemlji, kojima astronomi koriste za rešavanje uzbudljivih pitanja i širenje fascinacije astronomijom, i podstičemo međunarodnu saradnju. ESO je osnovan 1962. kao međuvladina organizacija, a danas ga podržava 16 država članica (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo), zajedno sa državom domaćinom Čileom i Australijom kao strateškim partnerom.

ESO ima sedište, centar za posetioce i planetarijum ESO Supernova blizu Minhena u Nemačkoj, dok teleskopima upravlja u pustinji Atakama u Čileu, jednom od najpogodnijih mesta na svetu za posmatranje neba. ESO ima tri opservatorije: La Silla, Paranal i Chajnantor. Na Paranalu se nalazi Veoma veliki teleskop i njegov interferometar, kao i teleskopi za pretragu neba poput VISTA. Takođe na Paranalu, ESO će ugostiti i voditi južni niz opservatorije Cherenkov Telescope Array – najveće i najosetljivije opservatorije za gama-zrake na svetu. U saradnji sa međunarodnim partnerima, ESO upravlja i ALMA-om na Chajnantoru, koja posmatra nebo u milimetarskom i submilimetarskom području. Na planini Armazonas, blizu Paranala, u izgradnji je “najveće oko na nebu” – ESO-ov Ekstremno veliki teleskop (ELT). Iz kancelarija u Santjagu, ESO pruža podršku svojim operacijama u Čileu i razvija saradnju sa čileanskim institucijama i društvom.

 

Planeta lutalica otkrivena u rekordnoj fazi rasta | ESO vesti Astronomi su otkrili intenzivan „rast“ kod planete lutalice – planete koja ne kruži oko zvezde. Posmatranja pomoću ESO-ovog Vrlo velikog teleskopa (VLT) otkrila su da ova slobodno plutajuća planeta usisava gas i prašinu iz svoje okoline brzinom od šest milijardi tona u sekundi, što je najjače ikada zabeleženo kod bilo koje planete. Ovaj video sumira otkriće. Za više detalja, pogledajte: https://www.eso.org/public/news/eso2516/. Predstavnici medija mogu zatražiti verziju ovog videa bez teksta preko e-pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. Zasluge: ESO