Neizvesna sudbina projekta “ExoMars”

MarsExo
Rover iz misije ExoMars, umetnička predstava na Marsu

Zajednički evropsko-američki projekat istraživanja Crvene planete “ExoMars” je vrlo blizu kraha. Poslednja runda razgovora izmedju predstavnika ESA-e i NASA-e o budućnosti ovog projekta završena je bez dogovora. Istovremeno, iz izvora bliskih NASA-i stižu nagoveštaviji da će američka strana zbog ekonomske krize napustiti projekat.

Izvori iz NASA-e govore da će američka kosmička agencija oficijelno objaviti da izlazi iz projekta “ExoMars” kada predsednik Obama u narednim danima bude podneo predlog za budžet NASA-e za 2013. U njemu se za nauku planira 300 miliona dolara manje novca u odnosu na 2012. (1,2 milijarde dolara je planirano za nauku u budžetu NASA-e za 2013.).

U novoj ekonomskoj situaciji, NASA će detaljno revidirati prioritete budućih kosmičkih istraživanja. Zna se da u predlogu budžeta NASA-e za 2013. nema novca izdvojenog za “ExoMars”. Očekuje se da će NASA na kraju predložiti alternativno učešće u projektu, u smislu pružanja podrške, kao što su telekomunikacije na primer.

Plan projekta “ExoMars” obuhvata dve odvojene misije, sastavljene od orbitera (TGO) i sletajućeg modula (EDLM) sa robotizovanim vozilom. Lansiranje TGO je planiran 2016. a EDLM-a 2018. Prvobitnim planom bilo je predvidjeno da NASA obezbedi komponente orbitera, sisteme telekomunikacija i neke od uredjaja na marsohodu. Pre nekoliko meseci je došlo do velikog neslaganja izmedju ESA i NASA-e kada je američka strana predložila objedinjavanje dve u jednu misiju, uz uslov da na vozilu za istraživanje površine Marsa bude američki, a ne evropski kompjuter.

Zbog toga se, kako smo već javljali ESA okreće “Roskosmosu” u cilju spašavanja projekta. U stvari, inicijativa je krenula od strane Rusije prošlog septembra na kongresu Medjunarodne astronautičke federacije (IAF) u Južnoj Africi. U toku je preciziranje detalja saradnje, ali je moguće da ruska strana učestvuje u lansiranju orbitera TGO, kao i u projektovanju pojedine opreme za marsohod, uključujući bušilice koja će omogućiti sakupljanje uzoraka tla ispod površine.

Debata o prioritetima Ese i trvenja između najjačih članica
(Astronautika/Misije)
... biti izdvojen novac za projekat "EgzoMars" (ExoMars). To je najveći planetarni projekat ESA vredan 2 milijarde dolara koji uključuje lansiranje međuplanetarnih orbitalnih aparata i lendera prema Marsu ...
ponedeljak, 23 januar 2012
Rusija ulazi u projekt ExoMars?
(Astronautika/Misije)
Ambiciozni projekt Europske svemirske agencije - ExoMars, već godinama traži svoj pravi tehnološki, znanstveni ali prvenstveno financijski put k odredištu. Tri velika partnera u zajedničkoj ...
sreda, 14 decembar 2011

Umesto Evrope, "Roskosmos" i ESA planiraju istraživanja Ganimeda

Ganimed
Ganimed

Direktor NPO “Lavočkin” Viktor Hartov je izjavio da ruski i stručnjaci ESA-e razmatraju projekat lansiranja medjuplanetarnog aparata prema Jupiterovom satelitu Ganimed.

Ranije se planiralo zajedničko istraživanje ledom pokrivenog satelita Evropa u misiji koja je imala popriličjno veliku dozu rizika. Sletajući aparat je trebao velikom brzinom da probije led Evrope i zaroni do dna okeana koji se nalazi ispod leda. Tamo je trebao da pokuša da pronadje tragove života oko tzv. “pušača”, toplotnih izvora na dnu okeana.

Medjutim, posle otkrića snažnih emisija radiokativnog zračenja na Evropi koji mogu da oštete pribore aparata odlučeno da se promeni cilj misije, tako da će NPO “Lavočkin” i ESA krenuti na Ganimed, najveći satelit najveće planete sunčevog sistema.

Zanimljivo je da je direktor Instituta kosmičkih istraživanja (IKI) Ruske akademija nauka Lav Zelenij pre nekoliko meseci nagovestio da se sa NPO “Laovčkin” razmatra misija prema jednom od satelita Jupitera – posle 2020. On je tada spomenuo Evropu i Ganimed kao najzobiljnije candidate, ali je izbegao da odgovori na pitanje hoće li projekat imati medjunarodni karakter.

Astronauti testiraju opremu koja će pomoći "Orionu" tokom leta prema asteoridu

Tokom poslednje misije šatla “Endeavour” astronauti su ispitali rad optičkog navigacionog pribora koji može pomoći

orion-kapsula
Kapsula za posadu Oriona

posadama budućeg kosmičkog broda “Orion” prilikom približavanja nekom od objekata u kosmosu, bilo da je to Medjunarodna kosmička stanica (MKS), ili asteroid.

Posle odvajanja šatla od MKS 30. maja prošle godine, komandant misije STS-134 Mark Keli (Kelly) je krenuo natrag prema stanici manevrom koji će biti korišćen prilikom operacija susreta “Oriona” sa MKS, ako stanica bude ikada upotrebljena kao cilj novog kosmičkog broda. U tovarnom prostoru šatla nalazio se navigacioni vizuleni sensor (VNS) koji je emitovao svake sekunde po 30 laserskih signala prema MKS i registrovao reflektovane laserske signale navodeći šatl prema cilju. Uredjaj VNS daje sliku skeniranog objekta u 3D tehnici, što na primer omogućava astronautima da vide vrlo precizno detalje uredjaja za spajanje koji je sfernog oblika u nekoliko dimenzija.

VNS je razvijen u okviru starog programa “Constellation”,  kada je bilo planirano da tokom prvih misija “Orion” leti prema MKS. U medjuvremenu NASA je promenila planove korišćenja “Oriona” tako da će se njegove misije odvijati u dubokom kosmosu, daleko izvan niskih orbita. Kako VNS omogućava skeniranje veštačkih i prirodnih objekata, odlučeno je da bude korišćen u misija prema asteroidu ili prilikom spuštanja na Mesec da se izbegne neki detalj reljefa koji nije ranije bio primećen.

VNS je deo paketa nazvanog “Storrm” na kome rade stručnjaci “Lokida-Martina”.

NPO "Lavočkin" planira da postavi radiolokator na asteroidu Apofis koji može udariti u Zemlju

Stručnjaci NPO “Lavočkin” predlažu da se na površinu asteorida Apofis postavi radiolokator koji će pomoći u praćenju njegovog leta kroz kosmos. Takodje, uredjaj bi omogućio precizno odredjivanje položaja asteorida u prostoru. Na ovim analizima pored NPO “Lavočkin” rade i stručnjaci Instituta astronomije (INASAN) i Instituta kosmičkih istraživanja (IKI) Ruske akdaemija nauka.

Asteroid Apofis je otkriven 2004. Njegov prvi prolazak pored naše planete, na rastojanju od samo 35000km se očekuje 2029. Posle toga će se analizom njegove putanje preciznije odrediti hoće li tokom sledećeg bliskog susreta 200m veliki asteroid udariti u Zemlju, kako to kompjuterske simulacije sada pokazuju.

Medjutim, veliki problem je da ako se posle prvog prolaska 2029. utvrdi da će do sudara doći neće biti dovoljno vremena da se nešto preduzme da do toga ne dodje. Ako se medjutim na asteroid ranije postavi radiolokator, naučnici će praćenjem kretanja asteroida moći mnogo ranije da predvide hoće li 2036. doći do katastrofe.

Iako je teško precizirati, potencijalna zona udara Apofisa se prostire izmedju Dalekog Istoka, Tihog okeana, Centralne Amerike i Atlantskog okeana. Ugrožena zona može imati površinu Francuske.

APOPHIS - linkovi

MOGUĆ UDAR ASTEROIDA «2004MN4» U ZEMLJU !

ASTEROID ĆE NAS (IPAK) PROMAŠITI

ASTEROID «2004MN4» - ŠTO NAPOSLIJETKU OČEKIVATI

99942 Apophis (2004MN4)

katastrofe: svemir preti

Skretanje asteroida sa putanje

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi: