Decenijama smo živeli sa jednom kosmičkom sudbinom: univerzum se širi sve brže i brže, osuđen na hladan i usamljen kraj u dalekoj budućnosti. Zvezde će se ugasiti, galaksije će se udaljiti toliko da će postati nevidljive, a svemir će postati večna, prazna tama. Ova priča, iako mračna, delovala je kao naučna izvesnost – temelj moderne kosmologije izgrađen na čvrstim dokazima.
Međutim, nedavni dokazi uneli su pometnju u kosmološke krugove i prete da sruše tu izvesnost. Nova, kontroverzna saznanja sugerišu da ova dugo prihvaćena teorija možda nije tačna. Misteriozna sila koja pokreće širenje kosmosa, poznata kao tamna energija, ponaša se čudnije nego što je iko mogao da zamisli. Sudbina univerzuma je ponovo postala otvoreno pitanje, a mogući odgovori bi mogli da preokrenu sve što znamo o prostoru i vremenu.
Prvo iznenađenje: Mislili smo da univerzum usporava, a on zapravo ubrzava
Dugo vremena, astronomi su verovali da se širenje univerzuma, koje je započelo Velikim praskom pre oko 13.8 milijardi godina, postepeno usporava. Logika je bila jednostavna: sila gravitacije bi trebalo da deluje kao kosmička kočnica, privlačeći sve galaksije i usporavajući njihovo udaljavanje.
Sve se promenilo 1998. godine. Proučavajući izuzetno sjajne eksplozije zvezda poznate kao supernove, naučnici su otkrili nešto zapanjujuće. Umesto da usporavaju, udaljene galaksije su zapravo ubrzavale svoje bežanje jedna od druge. Da bi objasnili ovu neočekivanu pojavu, fizičari su uveli pojam "tamne energije" – nevidljive, odbojne sile koja nadvladava gravitaciju i gura kosmos ka sve bržem širenju. Ova ideja je dovela do šokantne teorije o kraju poznate kao "Veliko cepanje" (Big Rip), prema kojoj bi se jednog dana čak i sami atomi raspali pod uticajem nezaustavljivog ubrzanja.
Novi obrt: Tamna energija možda nije konstantna
Skoro četvrt veka, tamna energija je smatrana konstantnom silom u tkivu svemira. Ali u martu ove godine pojavila se prva pukotina u temeljima te teorije. Stigla je sa neočekivanim rezultatima sa Spektroskopskog instrumenta za tamnu energiju (Desi), teleskopa smeštenog u pustinji Arizone. Desi je napravljen da mapira milione galaksija sa izuzetnom preciznošću, a njegovi prvi podaci su nagovestili nešto što se nije uklapalo u standardni model.
Podaci su ukazivali na to da se ubrzanje galaksija menjalo tokom vremena. Ovo sugeriše da tamna energija nije konstantna, što bi predstavljalo revolucionarno otkriće. Značaj ovoga je ogroman, kao što objašnjava profesor Ofer Lehav (Ofer Lehav) sa Univerzitetskog koledža u Londonu, koji je deo Desi projekta:
"Sada sa ovom promenljivom tamnom energijom koja raste, pa opet opada, potreban nam je novi mehanizam. A ovo bi moglo da uzdrma celu fiziku."
Najveći šok: Širenje se možda zapravo usporava
Ako su podaci sa Desi instrumenta bili prva pukotina u teoriji, otkriće koje je usledilo u novembru zapretilo je da sruši čitavu strukturu. Tim naučnika sa Jonsei Univerziteta u Južnoj Koreji, predvođen profesorom Jang Vuk Lijem (Young Wook Lee), vratio se originalnim podacima o supernovama. Međutim, oni su uneli jednu ključnu izmenu.
Umesto da sve supernove tretiraju kao objekte iste standardne sjajnosti, oni su korigovali njihovu procenjenu svetlost na osnovu starosti galaksija u kojima su se nalazile, polazeći od pretpostavke da se karakteristike supernova mogu suptilno razlikovati u mlađim i starijim galaksijama. Rezultat ove precizne korekcije bio je zapanjujući: ne samo da se tamna energija menjala, već je zapravo slabila tokom vremena. To znači da ubrzanje univerzuma usporava. Implikacije su fundamentalne.
"Ako tamna energija nije konstantna i slabi, to će promeniti čitavu paradigmu moderne kosmologije," objasnio je profesor Li, dodajući još snažnije:
"Sudbina univerzuma će se promeniti."
Umesto "Velikog cepanja", možda nas čeka "Veliko sažimanje"
Logična posledica slabljenja tamne energije je potpuni preokret u našem viđenju kosmičke budućnosti. Ako odbojna sila koja gura galaksije sve dalje i dalje slabi, u jednom trenutku bi sila gravitacije mogla ponovo da preuzme dominaciju. Umesto da beže jedna od druge, galaksije bi mogle početi da se privlače.
Ovo otvara mogućnost za scenario poznat kao "Veliko sažimanje" (Big Crunch), gde bi se sav materijal u univerzumu na kraju ponovo spojio u jednu tačku, suprotno od Velikog praska. "Umesto da se završi Velikim cepanjem, Veliko sažimanje je sada mogućnost," kaže profesor Li.
Njegovi nalazi su izazvali žestoku debatu. Mnogi vodeći astronomi, poput profesora Džordža Efstatiua (George Efstathiou) sa Kembridža, ostaju skeptični. Međutim, profesor Li odlučno brani svoj rad. "Naši podaci su zasnovani na 300 galaksija. Statistička značajnost je otprilike jedan prema trilion šanse da je u pitanju slučajnost. Stoga, čvrsto verujem da je naše istraživanje već sada veoma, veoma značajno," uzvraća on.
Podstaknuti ovom kontroverzom, dva druga tima su ponovo procenila podatke o supernovama koji su korišćeni u Desi rezultatima iz marta. Iako su blago ublažili prvobitne zaključke, nagoveštaji da se tamna energija menja "nisu nestale", čak ni nakon detaljne provere.
Zaključak: Kosmička debata je tek počela
Nakon godina relativne sigurnosti, naše razumevanje konačne sudbine univerzuma je ponovo u stanju neizvesnosti. Ideja o hladnom i praznom kraju zamenjena je žestokom debatom u kojoj se "Veliko sažimanje" vraća kao ozbiljna mogućnost. Ova neizvesnost i strastvene rasprave nisu znak slabosti, već zdravo srce naučnog procesa koji nas gura ka dubljem razumevanju.
Dok se naučnici spore oko podataka, ostaje nam pitanje koje pokreće čovečanstvo od samog početka. Kako kaže profesor Robert Mesi (Robert Massey), zamenik direktora Kraljevskog astronomskog društva (RAS): "Ko ne želi da razume kako će se univerzum završiti i kako je počeo?". Potraga za tim odgovorom je možda najveličanstvenija avantura od svih.