Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Ipak, vekovima stari izveštaji astronoma govore o drugačijem Mesecu – onom koji svetluca, menja boju i ispušta iznenadne bljeskove svetlosti. Ovi „Prolazni lunarni fenomeni“ (Transient Lunar Phenomena - TLP) su zagonetka koja prkosi našoj slici o mirnom, mrtvom svetu. Ovaj članak istražuje najzanimljivije činjenice o ovim zagonetnim svetlima i otkriva zašto Mesec možda nije tako spokojan kao što smo mislili.
Pod stalnom paljbom: Mesec kao kosmička meta
Jedna od vodećih teorija o uzroku prolaznih lunarnih fenomena su udari meteoroida. Za razliku od Zemlje, Mesec nema zaštitnu atmosferu koja bi ga štitila od svemirskih stena, zbog čega je neprestano bombardovan.
Kada ovi meteoroidi udare u površinu pri velikim brzinama, oslobađaju ogromnu količinu energije koja se manifestuje kao iznenadni, kratki bljesak svetlosti. Ovi bljeskovi, vidljivi sa Zemlje, mogli bi biti odgovorni za većinu kratkotrajnih TLP-a zabeleženih tokom vekova. Praćenje ovih događaja pomaže naučnicima da preciznije odrede učestalost udara i bolje razumeju kako oni neprestano oblikuju Mesečev pejzaž stvaranjem novih, malih kratera.
Šapat iz dubine: Da li „mrtvi“ Mesec i dalje diše?
Druga glavna hipoteza sugeriše da TLP-i potiču iz Mesečeve unutrašnjosti. Prema ovoj teoriji, gasovi zarobljeni ispod površine, kao što su radon i argon, mogu povremeno da procure kroz pukotine u kori i oslobode se u svemir.
Kada se ovi gasovi oslobode, oni mogu stvoriti vidljiv fenomen tako što reflektuju sunčevu svetlost, čineći oblak gasa privremeno vidljivim sa Zemlje. Za razliku od trenutnih bljeskova izazvanih udarima, emisije gasova mogu trajati duže ili se ponavljati na istim lokacijama. Ova pojava je posebno značajna jer sugeriše postojanje „slabe unutrašnje aktivnosti ispod naizgled mrtve lunarne površine“. Upravo ova mogućnost ponavljanja na istim lokacijama i duže trajanje predstavljaju ključni trag koji pomaže naučnicima da razlikuju potencijalne emisije gasova od nasumičnih, jednokratnih udara meteoroida.
Vekovna misterija pod modernom lupom
Posmatranja neobičnih svetala na Mesecu nisu novost; do danas je zabeleženo više od 3.000 takvih pojava. Uprkos dugoj istoriji posmatranja, njihovi tačni uzroci ostaju nepoznati, uglavnom zbog izazova u njihovom proučavanju.
Glavni problem leži u njihovoj „prolaznoj i nepredvidivoj prirodi“, što otežava posmatranje u realnom vremenu. Većina ranijih izveštaja zasnivala se na kratkim vizuelnim opažanjima, često bez fotografske potvrde. Danas, zahvaljujući modernoj tehnologiji poput teleskopa visoke rezolucije, orbitalnih satelita i automatizovanih sistema za detekciju, naučnici su u mogućnosti da prikupljaju pouzdanije podatke i sistematski prate Mesec kako bi konačno potvrdili i analizirali ove misteriozne događaje.
Razumevanje bljeskova je ključno za budućnost na Mesecu
Prolazni lunarni fenomeni nisu samo naučna zanimljivost. Njihovo proučavanje pruža ključne uvide u procese koji oblikuju našeg najbližeg nebeskog suseda. Analizom udara meteoroida (spoljni faktor) dobijamo podatke o „bombardovanju“ kojem je Mesec izložen i brzini kojom se menja njegova površina (dinamika površine). S druge strane, potvrda o ispuštanju gasova otkrila bi važne informacije o unutrašnjoj toploti, sastavu i preostaloj aktivnosti Meseca (geologija).
Ovo znanje je od suštinskog značaja za buduće misije. Razumevanje ovih fenomena može direktno „usmeriti dalje istraživanje i naseljavanje Meseca“. Poznavanje učestalosti udara je ključno, jer čak i mikrometeoroid može probiti zid staništa. Slično tome, iznenadno oslobađanje gasa moglo bi kontaminirati područje ili ugroziti astronaute i osetljivu opremu. Precizno mapiranje ovih aktivnosti je neophodno za planiranje sigurnih lokacija za buduće baze i dugoročne misije.
Šta nam Mesec još krije?
Svaki bljesak u tami podsetnik je da naš naizgled poznati sused još uvek krije tajne. Prolazni lunarni fenomeni – bilo da su uzrokovani udarima iz svemira ili procesima iz njegove unutrašnjosti – podsećaju nas da još uvek imamo mnogo toga da naučimo. Dok nastavljamo da ga posmatramo, neizbežno se pitamo: šta je sledeće što će nam otkriti o sebi – i o nama?
Izvor: The Times of India
https://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11576-neobicne-pojave-na-mesecu