23. februar. 2010.
Holmsova kometa ne samo da je enormno dobila na sjaju, već i na dimenzijama. Do kraja oktobra 2007. prividni prečnik kome komete je sa 3,3 arcmin porastao na preko 13 arcmin, oko polovine veličine Meseca na našem nebu. Na udaljenosti od 2 AJ, pravi prečnik koma je narastao na preko 1.000.000 km, odn. 70% prečnika Sunca (Mesec se nalazi na 'samo' 385.000 km). Tokom 2007. ekspanzija kome komete Holms je bila tolika da ju je činila sfera većeg prečnika nego što je prečnik Mesečeve orbite oko Zemlje! Do kraja novembra, koma komete je zauzimala veći prostor čak i od samog Snca, čineći najveći objekat u čitavom sistemu.
Kada je pre tri godine tzv. Holmsova kometa iznenada eksplodirala snagom manje atomske bombe, mnogi su bili uvereni da je glavni „krivac" za to egzotična vrsta leda koji je tvorio jezgro komete. Da li ste i vi jedan od njih?
Kada je 2007. godine eksplodirala kometa 17P/Holmes, povećela je svoj sjaj miliona puta i postala vidljiva golim okom, za kratko vreme postavši najveći objekat u solarnom sistemu, sa prečnikom većim i od samog Sunca. Razlog za takvu eksploziju možda je mogao da bude slučajni sudar sa nekim zalutalim asteroidom ili meteoroidom, ali obzirom da je ista kometa slično ekspoldirala i krajem 1892. godine, verovatnije je da je nešto drugo stvarni uzročnik eksplozije. Prema tvrdnjama Williama Reacha i kolega sa kalifornijskog Tehnološkog instituta u Pasadeni, krivac za to je jedna egzotična i nestabilna forma vodenog leda od kojeg je sačinjeno kometno jezgro.
Kada se voda normalno zaledi na Zemlji, nastaju vrlo pravilne kristalne rešetke. Međutim, sasvim druga priča važi na udaljenoj periferiji Sunčevog sistema, gde su kondenzacijom primordijalnih gasova i prašine komete nastajale na daleko nižim temperaturama. Tamo su se molekuli vode slepljivali mnogo nepravilnije, tvoreći tzv. amorfni led. Kada se takav led zagreje do -133° C, on se pretvara u nama poznatu kristalnu formu[1] istiskujući tada sve gasove zarobljene unutar amorfnog leda u vreme nastanka komete. Najverovatnije se prilikom takve konverzije stvara i ogromna toplota.
Moguće je da je kod komete 17P/Holmes takvu koncerziju pokrenulo samo Sunce, dok je unutrašnji pritisak gasova izazvao eksploziju, smatra Reachov tim (Icarus, DOI: 10.1016/j.icarus.2010.01.020). Veličina oblaka ostataka koji je nastao eksplozijom 2007. sugeriše da je snaga eksplozije bila adekvatna detoniranju 31 kilotona TNT, ili eksploziji manje nuklearne bombe.
Za osloba]anje tolike energije potrebna je transformacija oko milion tona amorfnog leda, što je samo deo mase kometinog jezgra prečnika 3,4 kilometra.
Međutim, slavni David Jewitt sa Kalifornijskog univerziteta iz Los Anđelesa, upozorava da je pre verovatno da bi gas jednostavno curio kroz pukotine amorfnog leda nego da bi stvorio tako snažan pritisak koji bi izazvao eksploziju. „Postoje dokazi da su elastične sile kometinog jezgra vrlo slabe," kaže on. To sugeriše da jezgro komete ne bi bilo u stanju da dovoljno dugo zadrži gasove da bi oni mogli da izazovu eksploziju.
Tipično, svaka kometa ima zapravo dva repa: jedan od prašine a drugi od jona. Rep od prašine sačinjavaju fine čestice jezgra komete, koje otpadaju usled dejstva solarnog zračenja. Najčešće je taj rep pokrenut u pravcu iz koga kometa dlazi. Jonski rep sačinjavaju joni neutralnih gasova koje je pokrenulo Sunčevo magnetno polje, i on je uvek okrenut u suprotnu stranu od Sunca. Ova kometa nije imala nijedan od ova dva izražen.
Naučnici smatraju da je razlog možda u tome što u kometi nema dovoljno fine prašine, a jonski je rep možda bio okrenut tako da ga mi sa Zemlje nismo mogli da vidimo ili je Sunce bilo predaleko da bi solarni vetar proizveo takav rep.
U normalnim uslovima, kometa 17P/Holmes ima prečnik od oko 3,4 km i 25.000 puta je slabijeg sjaja od najslabijeg objekta koji bi mogli da vidimo golim okom.
Periodična kometa 17P/Holmes kreće se eliptičnom putanjom između Marsa i Jupitera. Najbliža Suncu bila je 4. maja 2007. godine, a pošto joj je period ~6,9 godina, sledeći put će to biti tek 22. marta 2014.
Na sledećem gifu se lepo vidi kako progresivno raste ugaoni prečnik komete tokom 120 dana nakon prvog registrovanja 24. oktobra 2007.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/74/Comet_Holmes_simulation_120_days.gif
[1] Kao što poznamo 15 različitih vrsta kristalnog leda (Led Ih), isto tako postoje i različite vrste amorfnog leda (LDA, HDA, VHDA, itd.).
