Zamislite da usred vedrog prolećnog dana podignete pogled i, tik uz zaslepljujuće Sunce, ugledate blistavu mrlju sa dugim, svetlećim repom. Iako ovakvi prizori deluju kao deo drevnih legendi, novootkrivena kometa C/2026 A1 (MAPS) mogla bi nam upravo to prirediti početkom aprila. Ova „sunčeva kometa“, uočena u januaru od strane tima astronoma amatera u pustinji Atakama, trenutno juri ka svom vrelom sastanku sa našom zvezdom.

Potomak drevnog giganta od 100 kilometara

Naučnici su brzo potvrdili da MAPS pripada čuvenoj „Kreutz“ porodici kometa, grupi nebeskih tela koja dele dramatičnu istoriju. Veruje se da su svi ovi objekti zapravo krhotine jednog ogromnog jezgra, prečnika većeg od 100 kilometara, koje se raspalo pre više od dva milenijuma. Svaki put kada vidimo člana ove porodice, mi zapravo posmatramo fosilne ostatke jednog od najvećih objekata koji su ikada posetili unutrašnji Sunčev sistem.

„Izveštaji iz 363. godine n.e. ukazuju na to da je u to vreme na nebu istovremeno bilo vidljivo više fragmenata golim okom usred dana. To ilustruje neverovatnu dugovečnost ovih ledenih putnika koji se vekovima vraćaju ka Suncu.“

Rekordna udaljenost otkrića i zamka moderne tehnologije

Kometa MAPS je već upisana u istoriju jer je uočena na većoj udaljenosti od Sunca nego bilo koja prethodna kometa iz Kreutz grupe. Čak je i čuvena Ikeya-Seki iz 1965. godine, najsjajnija kometa prošlog veka, otkrivena znatno bliže Suncu. Iako rano uočavanje često sugeriše ogromno jezgro, kao stručni posmatrači moramo biti oprezni: današnji teleskopi su neuporedivo osetljiviji nego oni pre sedam decenija.

Moguće je da MAPS nije veća od svojih slavnih prethodnika, već da smo je samo ranije spazili zahvaljujući modernoj tehnologiji. Druga mogućnost je da je kometa već ušla u proces ranog raspada (tzv. outburst), što oslobađa veliku količinu prašine i čini je prividno sjajnijom. Srećom, najnovija posmatranja pokazuju stabilan rast sjaja, što ide u prilog teoriji o solidnom, zdravom jezgru.

Velika kometa iz 1680 nad Roterdamom (Wikimedia)

Fenomen „Velike komete“ i prednost južne polulopte

Istorijski primeri poput komete iz 1882. godine, koja je bila 100 puta sjajnija od punog Meseca, pokazuju koliki je potencijal ove porodice. MAPS bi mogla dostići nivo sjaja koji je vidljiv usred bela dana, prkoseći sunčevoj svetlosti početkom aprila. Ipak, astronomski podaci ukazuju na važnu geografsku napomenu: zbog specifičnosti njene orbite, najbolji pogled na ovaj spektakl imaće stanovnici južne polulopte.

U modernom svetu, gde svetlosno zagađenje skriva većinu zvezda, ovakav događaj bio bi bez presedana. Videti objekat koji svojim sjajem nadmašuje Veneru i postaje vidljiv pre zalaska Sunca predstavlja iskustvo koje se doživljava jednom u životu. Za nas na severu ostaje nada da će rep biti dovoljno dug i sjajan da ostane vidljiv i nakon što kometa zamakne iza horizonta.

Predviđanje Zdeněka Sekanine – Fragment iz 1138. godine

Kometa Ikeya-Seki, 29. oktobra 1965 Credit: Roger Lynds/NOIRLab/NSF/AURA, CC BY 4.0

Čuveni češko-američki astronom Zdeněk Sekanina decenijama je proučavao dinamiku ovih objekata i predvideo dolazak dva velika fragmenta u ovom periodu. Prema njegovim proračunima, jedan od tih fragmenata je direktan potomak „Velike komete“ koju su kineski posmatrači zabeležili 1138. godine. MAPS se savršeno uklapa u ovaj profil, sugerišući da je ona upravo taj „izgubljeni srodnik“ kometama iz 1965. i 1882. godine.

Ovo nije samo slučajna poseta, već kulminacija viševekovnog ciklusa fragmentacije. Ako je MAPS zaista taj dugo čekani fragment, njena veličina i struktura mogle bi nam pružiti uvid u samo srce drevnog megagiganta. Mi smo generacija koja ima privilegiju da prisustvuje finalnom činu ove kosmičke drame.

Opasni „perihel“ na samo 120.000 kilometara od Sunca

Sudbina komete MAPS biće odlučena u trenutku koji nazivamo perihel – to je tačka njenog najbližeg prolaska pored Sunca. Ona će proći na svega 120.000 kilometara od površine naše zvezde, izložena ekstremnim gravitacionim silama i nezamislivoj toploti. Ovde nastaje fascinantan paradoks: što je susret opasniji, to je potencijalni prizor spektakularniji.

Iako postoji realna opasnost da kometa potpuno ispari, naučnici ističu da je „kasni raspad“ (odmah nakon perihela) zapravo najbolji scenario za posmatrače. Ako se jezgro fragmentira u trenutku dok se udaljava od Sunca, oslobođena prašina i led stvoriće najduži i najsjajniji rep viđen u poslednjih sto godina. Upravo taj rizični „vatreni ples“ može pretvoriti MAPS u nebeski fenomen veka.

Pogled ka aprilskom nebu

Bez obzira na to da li će preživeti svoj bliski susret sa Suncem, kometa MAPS je već postala naučna senzacija koja povezuje antičke hronike sa modernom astrofizikom. Ona nas podseća na to koliko je naš planetarni sistem dinamičan i pun iznenađenja koja čekaju u tami.

Hoćemo li u aprilu svedočiti najsjajnijem objektu našeg doba, ili će MAPS tiho nestati u sunčevoj koroni? Pripremite svoje dvoglede i pratite vesti, jer nam se odgovor ubrzano približava iz dubina svemira.

https://www.astronomy.com/