Za sve zaljubljenike u astronomiju i radoznale posmatrače, pripremili smo detaljan vodič kroz pet najfascinantnijih i najneobičnijih noćnih fenomena koje ovog meseca ne smete propustiti.
AI ilustracija. Veća
Mesečev krater Šikard: Drevni prugasti svedok kosmičkog bombardovanja
Za posmatranje neobičnih reljefnih struktura na Mesecu, uveče 21. novembra pruža se izuzetna prilika kada sunčevi zraci padaju pod oštrim uglom na jugozapadni obod Mesečevog diska. U toj oblasti ističe se impozantni krater Šikard (Schickard), širine oko 210 kilometara, koji u svojoj strukturi sažima gotovo celokupnu geološku evoluciju našeg prirodnog satelita.
Hronologija nastanka kratera Šikard:
Šikard je među posmatračima čuven kao „prugasti“ krater prožet dvema kontrastnim nijansama sive boje. Nastao je pre oko 4 milijarde godina, pri samom kraju ere intenzivnog kosmičkog bombardovanja. Ubrzo nakon formiranja, dno kratera potopila je tamna lava, prekrivajući njegove centralne planinske vrhove. Zatim je usledio kataklizmičan udar zapadno od ove oblasti – nastanak basena Orientale – koji je raspršio svetliji stenoviti materijal preko celog regiona. Konačni talas lave ponovo je izbio na površinu i ispunio severne i južne delove kratera, ali nije uspeo u potpunosti da prekrije centralni pojas, ostavljajući do danas vidljivu svetlu prugu u sredini.
- Savet za posmatranje: Budući da se posmatranje odvija blizu faze punog Meseca, sjaj je izuzetno jak. Preporučuje se upotreba tamnog filtera za Mesec, smanjenje otvora blende teleskopa ili primena većeg uvećanja kako bi se ublažio bljesak i jasno uočile stepenaste terase zapadnog zida i razlike u nijansama na dnu kratera.
Jupiter i Mars
Jupiterov sistem još jednom dokazuje koliko je dinamičan i podložan brzima promenama u poređenju sa prividno statičnim zvezdama. Pored ove trke satelita, Jupiter nastavlja svoj nebeski ples sa Marsom, sa kojim stupa u blisku konjunkciju 15. novembra, kada će se ove dve svetle planete razdvajati na svega 1,2° na nebu.
4. Asteroid Vesta: Neostvareni „građevinski blok“ Sunčevog sistema
Asteroid 4 Vesta, drugi po veličini objekat u glavnom asteroidnom pojasu sa prečnikom od oko 515 kilometara, tokom celog novembra pruža odličnu priliku za posmatranje u sazvežđu Kita (Cetus).
Dugo se u istoriji astronomije održavala zabluda da su asteroidi tek ostaci nekadašnje „razbijene planete“ koja je uništena između Marsa i Jupitera. Savremena astrofizika je u potpunosti opovrgla taj mit: Vesta je zapravo netaknuta protoplaneta – sačuvani, nedovršeni „građevinski blok“ iz najranijeg doba formiranja Sunčevog sistema. Ona je uspela da prođe kroz diferencijaciju i sačuva svoju unutrašnju građu, koju čine stenoviti omotač i gvožđevito jezgro.
Pronalaženje Veste na nebu:
[Svetli Saturn] ──(spustiti se za 9° / 2 vidna polja dvogleda)──> [Zvezda 25 Ceti (5,4 mag)] ──> [Asteroid Vesta]
- Smernice za pronalaženje i posmatranje: Kao početno sidro iskoristite sjajni Saturn na večernjem nebu. Od Saturna se spustite tačno 9° naniže (što odgovara rasponu od dva vidna polja standardnog dvogleda 7×50) do zvezde 25 Ceti, koja svetli magnetudom 5,4. Vesta se nalazi u neposrednoj blizini ove zvezde.
- Zašto Vesta menja oblik svoje putanje? Ako pratite Vestu dvogledom tokom više noći, primetićete da grupa zvezda i asteroida svake tri noći menja prividnu konfiguraciju – prelazeći iz oblika „hokejaške palice“ u „palicu za golf“, pa sve do vertikalne linije. Ova prividna promena nastaje usled geometrije retrogradnog kretanja: kako Zemlja na svojoj unutrašnjoj i bržoj orbiti prestiže Vestu, nama se čini da asteroid pravi petlju i menja smer kretanja na pozadini udaljenih zvezda.
Zelena kometa 161P/Hartley-IRAS: Prilika koja se pruža jednom u generaciji
U kasnim večernjim satima, dok se sazvežđa lagano pomeraju ka zapadu, kroz zvezdama bogate predele Mlečnog puta prolazi periodična kometa 10. magnitude – 161P/Hartley-IRAS. Ovaj objekat privlači posebnu pažnju astrofotografa i posmatrača zbog svoje prepoznatljive kružne zelene kome i specifičnog udarnog talasa (bow shock) na južnom obodu, gde sunčev vetar snažno potiskuje oslobođenu prašinu.
Kometa stiže do svog perihela 27. novembra, a tokom ovog prolaska kreće se vrlo blizu – unutar 3° – od poznatog asterizma Vešalica (Coathanger / Collinder 399).
"Kometa 161P/Hartley-IRAS obiđe oko Sunca jednom u 21,5 godina. Nakon ovogodišnjeg prolaska u novembru 2026, sledeća prilika da je posmatramo u ovako povoljnim uslovima sa Zemlje pružiće se tek 2069. godine."
Da biste uočili ovu kometu, potrebno je da se izmestite van gradskog svetlosnog zagađenja. Dok će manji teleskop (otvora 4 inča) uočiti njen blijedi, mutni sjaj, veći instrumenti i fotografske ekspozicije u potpunosti će otkriti tirkizno-zelenu nijansu njene kome i strukturu njenog repa.
Mesec zaklanja Plejade: Okultacija zvezdanog jata pred svitanje
Rano ujutru 24. novembra, neposredno pred svitanje, odigraće se dramatičan susret na nebu: sjajni Pun Mesec proći će direktno ispred čuvenog otvorenog zvezdanog jata Plejade (M45 / Sedam sestra), izazivajući seriju okultacija odnosno zaklanjanja pojedinačnih zvezda.
Mesec će u svom kretanju prekriti severni deo zvezdanog jata. Prva od svetlijih zvezda koja će naglo nestati iza neprozirnog Mesečevog oboda jeste Celaeno (zvezda 5. magnitude), što će se dogoditi oko 11:00 po našem vremenu - dakle preko dana!!!!.
- Praktičan savet za posmatranje: Pošto je Mesečeva svetlost u fazi punog diska izuzetno dominantna, golim okom ili dvogledom je teško uočiti sitne zvezde uz sam obod. Neophodno je koristiti teleskop sa većim uvećanjem. Postavite vidno polje tako da blještavi deo Mesečevog diska ostane izvan okulara – na taj način ćete moći jasno da vidite trenutak kada zvezda Celaeno u sekundi „ugasi“ svoj sjaj iza tamne ivice Mesečevog limba.
