02072022
Ovo je idealno doba u godini da i najveći astronomi–amateri i romantični ljubavnici nauče gde da gledaju noću (ovi prvi još i nekako, ali za ove druge to je samo retorički). Elem, na istočnom delu neba, u suton se vidi tzv. „Letnji trougao“. To nije nikakvo sazvežđe, već jedno vrlo markantno zvezdano obeležje, koje se sastoji od tri sjajne zvezde iz tri različita sazvežđa.
Letnji trougao. Pronađite Vegu, Altair i Deneb. Ako to ne možete, stavite kursor na sliku pojaviće se imena tih zvezda
Najsjajnija od njih je Vega iz sazvežđa Lire. Sledeća po sjajnosti je Altair iz Orla (Aquile). Poslednji je Deneb iz Labuda (Cygnus).
Nama se čini da je Altair upola sjajan kao Vega, dok Deneb ima svega jednu trećinu sjaja Vege. Pacerima izgleda kao da je Vega neprikosnovena na tom delu neba. Zašto su oni paceri? Pa zato što ne znaju da je u pitanju klasična astronomska obmana, jer nam Vega sija tako snažno samo zbog svoje blizine. Ona se nalazi na oko 25,3 svetlosnih godina od nas (1), što znači da upravo gledamo fotone koji su napustili svoj izvor 1982. godine.
Altair je udaljen oko 17 sv. godina, dakle, bliži je od Vege, ali je ipak slabijeg sjaja. To nam govori o njihovim veličinama: Vega je sjajnija, jer je 51 put sjajnija od Sunca, dok je Altair „samo“ 11 puta sjajniji.
Pravi džin
Ali gde u čitavoj priči nestade treća zvezda, Deneb? Jednostavno, nisam sa njim upoređivao Altaira, pa čak ni Vegu, jer je Deneb pravi sumo rvač, jedna od najvećih poznatih superdžinova za koje znamo. Sija oko 80.000 puta jače od našeg Sunca, ali nam se zbog svoje velike daljine – oko 1.467 sv. godina – čini kao jasna ali ne i bogzna kako upadljiva zvezda.
Kada bih bio svemoguć, i kada bih se setio da premestim Deneba na Vegino mesto, sijao bi nam 16 puta jače nego sada puna Venera, i stvarao bi na Zemlji jasnu senku čak i preko dana. S druge strane, kada onako svemoguć ne bih imao šta da radim i kada bih iz dosade pomerio Vegu na Denebovo mesto, ona bi postala zvezda devete magnitude i mogla bi da se vidi jedino uz pomoć dobrog dvogleda ili teleskopa.
Zavisno od svoje faze Mesec može malo da u posmatranju smeta. Ipak sada je najbolja prilika za posmatranje letnjeg Mlečnog puta. Sa običnim teleskopom, pa čak i dvogledom, možeš mirno da posmatraš milione treperavih zvezda koje tvore ovaj srebrnasti, nepravilni pojas na nebu. Izgleda kao jedan začarani luk koji se proteže od severa–severoistoka ka jugu–jugoistoku, čiji najsvetliji deo prolazi baš preko Letnjeg trougla.
Najveći zaluđenici će uočiti da se negde baš na tom mestu pojavljuje velika tamna pukotina (ponekad nazvana i bifurkacijom), koja deli taj pojas na dva dela, i koja počinje sa Labudom i proteže se dole ka jugu. U Labudu se može videti i crna praznina, poznata kao „Severni džak uglja“. Treba znati da Džak i Pukotina nisu rupe u Mlečnom putu, već ogromni oblaci međuzvezdane prašine, koji iz naše perspektive predstavljaju neprozirne zavese prema tom delu naše galaksije.
Stvar legendi
U praktično svim poznatim kulturama ima mnogo priča, legendi i mitova vezanih za Mlečni put.
Ovog vikenda, Mlečni put će podsetiti sve tradicionalne Japance na jednu njihovu uzbudljivu i tužnu legendu. Zvezda Vega predstavlja Orihime, koja je pravila zadivljujuće obojene tkanine. Sa druge strane „Nebeske reke“ (Mlečnog puta), živeo je čobanin Kengyu, koga predstavlja Altair. Rešili su da se uzmu, zbog čega su napustili svoje poslove. Bogovi su se naljutili i razdvojili ih, poslavši ih na razičite obale reke da obavljaju svoje poslove. Ipak, bogovi su se sažalili na njihove suze i dozvolili im da jednom godišnje budu zajedno.
Ta izuzetna noć je 7. juli.
Zbog toga svi mladi ljudi u Japanu 7. jula slave praznik koji se naziva Tanabata. Tada se svi mole da nebo bude čisto i vedro da bi Orihime i Kengyu mogli lakše da se pronađu. Jedan od najpopularnijih običaja vezanih za Tanabatu je da se na parče hartije napiše tajna želja i da se obesi na dugačak bambusov štap, sa željom da se tajna ostvari.
1 Peta je najsjajnija zvezda na severnoj polulopti neba. Zapamtite je dobro, jer ako neko od nas bude gledao nebo za 12.000 godina (Ko ti ga zna! Genetski inženjering, nebeski narod, hormoni u hrani ...), videće da je ona postala ono što je danas Severnjača.
