Izvor: Vikipedija
„Loša strana Interneta je što nema strukturu, dobra strana Interneta je što nema strukturu.“
Među brojnim korisnim sajtovima nađe se ponekad i dragulj kao što je članak prikzan u ovom tekstu.
Na sajtu Kaldrma, iz pera i kamera nepotpisanih reportera, pojavio se 21. novembra 2025 izuzetno vredan članak „Veliki refraktor sa Zvezdare“. Pisan je toplo i informativno a ima naročito vredne fotografije koje mnogo govore.
Na drugoj po redu slici u tom članku umesto Velikog refraktora u stvari је Cajsov astrograf, sa prečnikom objektiva od 160 mm i žižnom daljinom od 800 mm, na kome je montiran i teleskop za vizuelno navođenje. Ovim izuzetnim instrumentom fotografski su praćeni i mereni mnogi asteroid i komete, a priznato je i osam novih otkrića: astronom Milorad Protić je otkrio sedam asteroida a astronom Pera Đurković još jedan.
Na ostalim slikama vide se veliki refraktor i opšti plan opservatorije. Gledajući u njih nameće se utisak da je nezamislivo da u se naše vreme izgradi jedan naučni kompleks ovakve veličine, a uz to ovako estetski zamišljen i balansiran. (Opservatorija je izgrađena sredstvima iz ratne štete naplaćene od Nemačke posle 1. svetskog rata.)
Primetno je koliko je okolina tada bila još neizgrađena. U stvari, taj kraj Beograda, koji je odmah dobio ime Zvezdara, gradio se u to isto vreme. A gradnja najvećeg dela Karaburme sa druge strane brda još nije ni počela.
Jednako su impresivne i slike „Velikog refraktora“, moćnog Cajsovog instrumenta sa objektivom prečnika 65 centimetara i žižnom daljinom od 10 i po metara! Cajs je napravio svega 4-5 teleskopa takve vrste. Ovaj moćni refraktor korišćen je na Zvezdari za posmatranja Sunca i merenja okultacija, a naročito za merenja dvojnih i promenljivih zvezda.
Vremena su prohujala. Slike su ostale, kao uspomene na doba jednog poleta i novog početka. Opservatorija na Zvezdari je sada istraživački aktivnija nego ikada, ali park više nema ovaj neoklasični izgled a zbog razvoja grada i povećane svetlosti noćnog neba većina teleskopa na ovoj lokaciji je neaktivna. Veliki refraktor, kao i drugi slični instrumenti širom sveta, sada čame pod svojim kupolama, kao drednoti prohujalog doba.
Kako kažu na kraju ovog članka u Kaldrmi, „Obiđite ovaj kompleks, nije daleko.“