U Americi nije tako čest slučaj da izdvajanje od $30 miliona izaziva toliko veliku pažnju. Zapravo, mnogo je češći slučaj da se iz Senata čuju zaokruživanja budžetskih sredstava za stotinjak miliona, ali nedavni jezik koji se čuo u zakonodavnim telima Senata može imati direktan, negativan uticaj na dugoročni uspeh američke planetne nauke i, potencijalno, kreativni pristup pogonskoj energiji za buduće astrofizičke misije, misije osmatranja naše planete i svim drugim istraživačkim aktivnostima u svemiru.

Kako izgleda taj „jezik“, koji sam pomenuo? To je moj izraz, a zapravo radi se o jednoj izjavi u Senatu datoj na sednici vezanoj za energiju i vodoprivredu:

Komitet više neće odvajati sredstva za proizvodnju plutonijuma-238. Odbor je shvatio da sjedinjene Države više nisu sposobne da proizvode plutonijum-238, koji predstavlja kritičan izvor energije za Nasine svemirske misije, i da će manjak ovog izotopa možda imati uticaja na Nasine buduće misije. Međutim, Pu-238 nije neophodan za bilo koju misiju DoE (Ministarstvo energetike) ili NNSA (Nacionalna uprava za nuklearnu sigurnost), uključujući i ukupnu nacionalnu bezbednost. Ako će NASA ostati jedini korisnik 238Pu, Komitet onda smatra da NASA treba i da plati celokupnu njegovu proizvodnju.

U Sjedinjenim Državama, jedino je DoE ovlašćena da poseduje sopstvene energetske sisteme za svemirske letove. Zato NASA iDoE moraju da rade zajedno da bi proizvodili, lansirali i rukovali radioaktivnim energetskim izvorima. Zato je predloženo da udruže napore, i u fiskalnoj 2011. se usmere ka pokretanju i održavanju domaće proizvodnje materijala za radioizotopske termoelektrične generatore (RTG) koji će se koristiti u deep-space i ostalim naučnim i istraživačkim misijama.

U izveštaju nacionalne akademije „Radioizotopski energetski sistemi: Imperativ u održavanju američkog vođstva u svemirskom istraživanju“ od aprila 2008. stajalo je da će Nasini ukupni zahtevi za 238Pu u sledećih 12 misija (do 2028.) biti preko 105 kg, plus redovni godišnji zahtevi od 5,3-5,5 kg. Čak i ako bi DoE odmah restartovalo proizvodnju izotopa 238Pu, trebalo bi 5 ili više godina da se proizvede dovoljno Pu-238 za snabdevanje energijom jedne svemirske letilice. Sa trenutnim rezervama, uključujući i kupovinu od Rusije, NASA može da pokreće samo 3 letilice – „Mars Science Laboratory“ (MSL), „Discovery №12[1]“, „Outer Planets Flagship 1[2]“ (OPF-1), i (možda) mali broj drugih misija kojima će trebati vrlo malo 238Pu. Ako sve ostane kako je danas, Amerika uskoro neće imati mogućnosti da obezbedi struju (RPS) ni za jednu svoju narednu misiju.[3]

Predsednik se zalagao za investiranje tričavih $30 miliona u 2010. godini u pokretanje proizvodnje. Raport Nacionalne akademije kaže da bi restart koštao najmanje $150 miliona tokom 5 do 7 godina. Bez te proizvodnje NASA neće više biti u stanju da nastavi svoje istraživanje spoljnjeg solarnog sistema. Niko za sada nema ideju kako premostit taj tehnički problem ...

 Plutonium
Ne, nije u pitanju crveni kriptonit, već komad plutonijuma-238, koji tinja svojim prirodnim žarom. Jedan gram plutonijuma stvara oko 0,5 W energije.

Kao što se vidi, ova tema baca novo svetlo na trenutnu krizu u kojoj se nalazi NASA. Kriza nije samo organizaciona (program „Constellation“), rukovodeća (program J. Webbovog teleskopa) ili financijska, već mnogo šira i dublja.

Pre tačno godinu dana, čitajući jedan jako stručan tekst koji se bavio vladinim izveštajem na tu temu, napisao sam odličan tekst o stanju i nivou američkih rezervi radioizotopa koji treba da posluži kao izvor električne energije u budućim svemirskim misijama. Tekst se zvao: „Radioizotopi: američki imperativ ...“ Svakome ga preporučujem da ga pročita, jer je i danas itekako aktuelan.



[1] Nasin program niskobudžetnih, ali visokotehnoloških naučnih misija. NEAR Shoemaker, Mars Pathfinder, Lunar Prospector, Deep Impact, Stardust, Genesis, MESSENGER, Dawn, Kepler, Extrasolar Planet Observation and Deep Impact Extended Investigation (EPOXI), i budući GRAIL i STROFIO.

[Videti obavezno ovo: http://discoverynewfrontiers.nasa.gov/MissionMilestones/index.html]

[2] Najveći i najskuplji od 3 velika Nasina svemirska programa (najjeftiniji je Discovery program, a srednje skup je New Frontiers program). Ovde se misli na planove za misiju „Jupiter Evropa Orbiter“ (JEO), i „Jupiter Ganimed Orbiter“ (JGO).

[3] Ovaj tekst razmatra velike količine 238Pu (koje se mere kilogramima) potrebne za punjenje RPS. Ne bavi se malim količinama 238Pu (koje se mere gramima, miligramima ili mikrogramima) koje se proizvode za istraživanja ili neke druge potrebe.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: