Kad su u pitanju američki špijunski sateliti, svi prvo pomisle na KH-11 'Kennen / Crystal', ogromne kosmičke teleskope s ogledalima nalik Hubblovom usmerenim u Zemlju. Ali postoje i drugi špijunski sateliti koji su, iako ne toliko poznati, jednako važni ili važniji za obavještajne službe. Među njima su i 'Orioni', grupa satelita smeštenih u geostacionarnoj orbiti koja je sposobna da direktno presreće telefonske pozive ili razmenu podataka između WiFi mreža i vojnih sistema poput radara ili projektila. Možete li da zamislite da sve to možete da napravite s udaljenosti od 36.000 km s točnošću od stotinjak metara? To bi trebali da rade 'Orioni'. Da biste mogli da hvatate ove signale na tako velikoj udaljenosti potrebna vam je velika antena, toliko ogromna da se u svemir može preneti samo presavijana. Uprkos tome, govorimo o velikom satelitu koji zahteva tešku raketu, kao što je slučaj s ULA-inom 'Delta IV Heavy'.
Lansiranje satelita USA-311 / NROL-44. Koliko znam, ja sam jedini na Balkanu koji već godinama na ovom sajtu pokriva lansiranja NROL satelita.
11. decembra 2020. u 01:09 UTC, raketa 'Delta IV Heavy'kompanije ULA('Boeing' plus 'Lockheed Martin') poletela je s rampe 37B u vazduhoplovnoj bazi Cape Canaveral (Florida) s vojnim satelitom USA-311obaveštajne agencije NRO[1] (National Reconnaissance Office) misiji NROL-44 (to je ujedno bila i 385. misija ULA-ine 'Delte'). Lansiranje misije NROL-44 više puta je odgađano otkako je pokušano prvo lansiranje 27. avgusta, ali konačno je velika raketa uspela da smesti USA-311 u geostacionarnu orbitu nakon šestočasovnog leta i verovatno tri paljenja drugog stepena. Ovo je bilo 104. lansiranje u orbitu 2020. godine i jedno od posljednjih 'Delte IV Heavy', najveće rakete u službi uz 'SpaceX-ov' 'Falcon Heavy'. Međutim, još uvek predstoje četiri lansiranja 'Delta IV Heavy' planirana do 2024. godine, u kojima se veruje da će u orbitu odneti još dva satelita 'Orion' i dva KH-11. Od tog datuma zamijeniće je 'Vulcan Heavy' ('Delta IV Medium' je već povučena).
Satelit 'Orion' sa svojom ogromnom antenom, mada je ova slika sigurno već prevaziđena. Kada je 2010. lansiran NROL-32, tadašnji diša NRO se izleteo i rekao da se radi o '(...) najvećem satelitu na svetu', čiji je prečnik preko 100 metara! Niko neće da kaže ko ih proizvodi.
Pentagon nije izneo detalje o prirodi USA-311 / NROL-44, ali sve ukazuje da bi trebalo da se radi o 10. satelitu 'Orion', satelitu posvećenom SIGINT špijunaži, komunikacionoj inteligenciji, i ELINT špijunaži, odnosno nadzoru elektronskih sistema, poput recimo radara. Karakteristike satelita 'Orion' očekivano su potpuno tajne, ali tokom godina nakupili su se određeni dokazi koji ukazuju na to kakvi bi ti sateliti mogli da budu. Prvobitno se mislilo da je njihovo kodno ime 'Mentor', no poverljivi dokumenti koje je obelodanio Edward Snowden2013. otkrili su da je njegova stvarna oznaka 'Orion'. Naravno, prve dve jedinice lansirane 1985. i 1989. imale su drugačiji dizajn, pa su zato i nazvane 'Magnum' kako bi se izdvajali. Od trećeg 'Oriona' uveden je drugačiji dizajn, pa se ponekad za njih koristi termin 'Advanced Orion' kako bi ih razlikovali, iako to nije službena oznaka. Ti su se nebeski špijuni u raznim neklasifikovanim izvorima nazivali i 'Rhyolite/Aquacade', dok se po drugim procurelim izvorima nazivaju i 'Mission 8300' (odn. 'Mission 7300' za starije satelite).
Mogući izgled špijunskog satelita 'Orion' pronađen u jednom poverljivom Snowdenovom dokumentu (https://satelliteobservation.net/2017/09/24/a-radiotelescope-in-the-sky-the-usa-202-orion-satellite/).
Za otkrivanje signala sa geostacionarne orbite neprijateljskih zemalja – uglavnom Rusije, Kine, Irana i Severne Koreje – kao i zemalja u kojima Sjedinjene Države izvode demokratske vojne operacije – Iraka, Avganistana, Sirije ili Jemena – potrebna je ogromna antena (suvišno je reći, ništa ne sprečava CIA i NRO da špijuniraju i navodno 'savezničke' zemlje, pa zašto da ne, i sopstvene građane). Iz tog se razloga godinama smatralo da 'Orionova' antena može da ima prečnik i do stotinu metara (!), što bi ove satelite, zajedno s ISS-om, učinilo najvećim objektima u orbiti.
Međutim, 2016. godine onlajn časopis 'The Intercept' – nemoguće je pronaći prikladnije ime – objavio je članak baziran na materijalu koji je objavio Snowden u kojem se raspravlja o mogućnostima nove generacije satelita SIGINT / ELINT. Iako u početku veza nije bila dovoljno jasna, vremenom je postalo jasno da se u dokumentima govori o satelitima 'Orion'. Prema dokumentima Snowdena, 'Orioni' bi imali veliku glavnu antenu koja se otvara, prečnika ne većeg od 30 metara. Ogromno, da, ali vrlo daleko od prvobitno objavljenih 100 metara (moguće je, međutim, da su prvi 'Orioni' imali veće antene). Ova antena bila bi namenjena presretanju komunikacijskih signala (SIGINT), uključujući telefonske razgovore i data linkove. Zahvaljujući ovakvoj anteni, Pentagon može da locira, u određenim okolnostima, telefonski poziv s tačnošću od stotinjak metara. Možda se čini malo, ali više je nego dovoljno za lociranje 'ciljeva' u udaljenim područjima i, uz još dodatnih informacija, čak i u središtu gusto naseljenih gradova. Uz to, 'Orioni' imaju još jednu antenu prečnika oko 7 metara za ELINT špijunažu koja služi za otkrivanje, proučavanje i geografsko lociranje radara i drugih vojnih ili civilnih sistema. Postojanje ove druge antene bilo je malo iznenađenje za analitičare. Takođe je poznato da su najmanje dva 'Oriona' korišćena za direktno špijuniranje komunikacija drugih satelita smeštenih u geostacionarnoj orbiti (poput 'Thuraya 2'[2], koju koristi kineska vlada).
Klasifikovani dokument koji je filtrirao Snowden u kojem se na optičkoj slici (možda dobijenoj KH-11) vidi otisak satelita 'Orion' (bela elipsa) na kojoj je identifikovano nekoliko špijunskih komunikacionih sistema (https: // satelitsko promatranje .net / 2017/09/24 / a-radioteleskop-in-the-sky-the-usa-202-orion-satelit /).
Dve prijemne antene su verovatno pričvršćene za 'bus' – glavni kostur satelita, osmougaonog oblika i prečnika oko 3,5 metra. Na ovaj korpus je pričvršćen četvorosegmentni solarni panel i mala antena za slanje i primanje podataka. Tu je i čitav niz prijemnih antena, naizgled mobilnih, koje primaju signale s glavnog tanjira. Moguće je da se ova glavna antena može da pokreće kako bi se usmerila na različita područja hemisfere vidljiva iz geostacionarne orbite i bila bi nagnuta pod određenim uglom u odnosu na bus kako bi se izbegle smetnje. Iako se antene lansiraju sklopljene, logično je da govorimo o vrlo velikom satelitu, pa se za njegovo lansiranje u orbitu koristi 'Delta IV Heavy' (prije toga je korišćen 'Titan IV'). Moguće da je 'Northrop Grumman'glavni proizvođač ovih satelita, a posljednjih pet jedinica lansirano je 2003., 2009., 2010., 2012. i 2016. godine, ali nije poznato koliko ih još uvek radi.
'Orionima' se upravlja iz stanica Menwith Hill (Velika Britanija) i Pine Gap (Australija). Neke informacije dobivene ovim satelitima prosleđuju se s najbližim anglosaksonskim saveznicima SAD, obaveštajnoj alijansi nazvanoj Five Eyes (koja, osim Sjedinjenih Država, uključuje Ujedinjeno Kraljevstvo, Australiju, Novi Zeland i Kanadu). Razlog korišćenja ovih stanica van teritorije SAD je taj što se nalaze na istoj hemisferi kao i neprijateljske zemlje koje 'Orioni' špijuniraju, što znatno olakšava slanje podataka.
Dakle, samo da znate, NRO vas može ne samo slikati optičkim uređajima tokom dana – sa 'Crystalom' – ili tokom noći – sa 'Topazom' koristeći radar sa sintetičkim otvorom; takođe može i direktno da špijunira vašu komunikaciju s bilo kim[3].
Reference:
- https://satelliteobservation.net/2017/09/24/a-radiotelescope-in-the-sky-the-usa-202-orion-satellite/
- https://www.thespacereview.com/article/3095/1
[1] Jedan od meni najdražih mojih textova, iz koga sam naučio jako mnogo o tome kako funkcioniše 'deep state' u SAD. U predgovoru se kaže sledeće: 'Mnogi se slažu da na planeti danas ne može ni muva da p(r)oleti a da Amerikanci to ne saznaju. S pravom, jer SAD zvanično imaju 16 obaveštajnih službi koje brinu o čvrstom snu radničke klase i poštene inteligencije u SAD. Ali, isto kao i kod nas, ni tamo nisu sve službe iste – postoji 'Pet Velikih' – a danas ćemo upoznati jednu od njih. Zašto baš nju, shvatićeš kad pročitaš da su njeno glavno oruđe špijunski sateliti.'
[2] To je cirkus, jer je dva takva satelita proizveo 'Boeing' za dubaišku satelitsku komunikacionu kompaniju. Onda su 2016. Kinezi iz Hongkonga kupili tu kompaniju i danas je oni kontrolišu.
[3] Snowden je čitavog života, od detinjstva, bio genije, prvi u svemu. fin, obrazovan, pametan... Kao takav zaposlio se u državnoj službi (CIA) kao veliki i uzvišeni Amerikanac. Verovao je u svoju zemlju i sistem i služio im svim srcem. Kada su mu tražili da prilagodi sisteme na kojima je radio za praćenje i špijuniranje (Five Eyes) nekih vlada, firmi ili pojedinaca govorili su mu da je to za dobrobit zemlje i on je zdušno pristajao jer su 'stars & stripes' iznad svega. Ali kada su počeli da traže da to isto radi svojim zemljacima, pobunio se jer je smatrao da to nije poštno niti patriotski...Vremenom se odmetnuo i sada je kod Putina (pre 2 meseca je dobio državljanstvo). Ameri bi da ga se dočepaju i sude mu kao izdajniku, mada ga mnogi u svetu smatraju za heroja... (Moja verzija vrlo skraćene biografije ovog momka koji je samo 5 god. stariji od Noleta).
Slučaj Asanža je daleko, daleko gori i tragičniji i njemu se crno piše...
