Lansiranje stvari u kosmos nekada je spadalo u domen državnih agencija koje su radile s velikim aeronautičkim dobavljačima. Ali stvari su se promenile. U poslednja dve decenije, startap kosmičke kompanije su pokazale da mogu da se takmiče sa svojim većim kolegama, a u nekim slučajevima da budu i ispred njih.

Nasa Mask 1
Ko bi rekao da je ovo projekat her Fon Brauna star 70 godina?

Nema boljeg primera za to od SpaceX-a, kompanije sa sedištem u Hawthorneu u Kaliforniji, koja spušta svoje iskorišćene raketne bustere spušta u scenama koje direktno podsećaju na naučnu fantastiku. Godine 2020. SpaceX je postala prva privatna kompanija koja je poslala astronaute u orbitu, a trenutno grade džinovski novi raketni sistem koji bi jednog dana mogao da odvede ljude na Mars.

Gledajući ove neverovatne podvige, mnogi od nas se pitaju treba li nam (Amerikancima) uopšte NASA ili mislite da se NASA i SpaceX takmiče jedni s drugima. U stvarnosti dve organizacije rade vrlo različite stvari i za uspeh se oslanjaju jedna na drugu.

Šta radi SpaceX?

SpaceX je privatna kompanija pod vođstvom jedne osobe – multidisciplinarca Elona Muska[1] – koja trenutno proizvodi i lansira dve rakete: 'Falcon 9' i 'Falcon Heavy'. Prvi stepeni ovih raketa obično se vraćaju na Zemlju radi obnove, što štedi novac i pomaže SpaceX-u da snizi cene u odnosu na konkurenciju.

SpaceX takođe pravi i leti sa 'Dragonom', svemirskom kapsulom koja može da preveze posadu i teret do Međunarodne svemirske stanice. Kompanija na kraju planira da šalje u kosmos i svoje privatne astronaute sa 'Dragonom'.

SpaceX radi na velikom raketnom i putničkom sistemu nazvanom 'Starship', koji će moći da nosi ogroman teret u svemir. Očekuje se da bi 'Starship' u budućnosti mogao da prevozi ljude na Mars radi trajnog boravka tamo.

Kompanija (po ceni od oko $10 mld.) takođe raspoređuje ogromnu konstelaciju malih satelita, nazvanu 'Starlink', namenjenu pružanju globalnog pristupa brzom internetu. Sateliti teški po 260 kg, kojih je trenutno oko 900 i lete na visini oko 600 km, izazvaju kontroverzu zbog zabrinutosti da bi mogli da izazovu svetlosno zagađenje i ometaju astronomska istraživanja[2].

Nasa Mask 2
Slika Vincenta Di Fatea za pripovetku 'Starfire' Paula Preussa. Obrati pažnju na magnetnu mlaznicu, mogući pogon sutrašnjice.

Šta radi NASA?

NASA je američka vladina agencija koju financiraju poreski obveznici i koja ima više od desetak lokacija širom zemlje. Podnosi izveštaje izvršnoj vlasti, a predsjednik imenuje njenog direktora. Kongres zakonodavno odobrava Nasine aktivnosti i daje njen godišnji budžet[3].

Nasin budžet se utvrđuje kroz politički proces i ne raspoređuje se ravnomerno. Gotovo polovina Nasinog budžeta odlazi na programe ljudskih letova u kosmosu. Za veći deo javnosti, najvidljiviji od ovih programa je Međunarodna orbitna stanica, trajno nastanjena, multinacionalna kosmička laboratorija u niskoj Zemljinoj orbiti. NASA takođe radi na slanju astronauta na Mesec i Mars kroz svoj program 'Artemis'.

Otprilike trećina Nasinog budžeta odlazi na njen naučni odsek, koji uključuje planetarnu nauku, nauku o Zemlji, astrofiziku i heliofiziku. NASA lansira kosmičke misije za istraživanje i proučavanje planeta i drugih svetova, studiranje Zemljine klime i za odgovore na temeljna pitanja o prirodi kosmosa i proučavanje Sunca.

NASA takođe sprovodi aeronautička istraživanja i finansira razne napore u razvoju kosmičkih tehnologija. Studije pokazuju da agencija pruža SAD-u širok spektar socijalnih i ekonomskih koristi.

Nasa Mask 3
Raketa 'Falcon 9' i kapsula 'Crew Dragon' nosi astronaute B. Behnkena i D. Hurleya u komercijalnom letu ka ISS.

Kako se takmiče SpaceX i NASA?

Nikako. SpaceX je profitna kompanija, dok je NASA subjekt koji financiraju obveznici i slobodan je da se bavi naučnim otkrićima koja nisu direktno povezana s financijskom dobiti.

Percepcije da se SpaceX i NASA međusobno takmiče obično se odnose na Nasin program 'Artemis'. 2004. predsednik George W. Bush je najavio plan povlačenja spejs-šatlova i vraćanja ljudi na površinu Meseca. To je dovelo do stvaranja putničke kapsule zvane 'Orion' i rakete koja je na kraju evoluirala u 'Space Launch System', ili SLS. 'Orion' i SLS grade aeronautičke mega-kompanije 'Lockheed Martin' i 'Boeing', koje pak koriste vlastite privatne dobavljače i kooperante. Letilice se sastavljaju u Nasinim centrima pod vodstva Nase, a konačni proizvod je u Nasinom vlasništvu. Programi generišu desetke hiljada dobro plaćenih poslova na lokacijama na kojima su izgrađeni, te stoga uživaju snažnu političku podršku svojih lokalnih predstavnika Kongresa.

I SLS i 'Orion' kasne sa rokovima i prekoračenjem budžetskih ograničenja. U međuvremenu, SpaceX je od malog startapa izrastao u legitimnog konkurenta tradicionalnim aeronautičkim kompanijama. Iako SpaceX takođe često propušta vremenske rokove, njegovi pristaše tvrde da su SLS i 'Orion' preskupi i zasnivaju se na nasleđenim tehnologijama koje su nadmašene letilicama poput 'Starshipa'.

Zagovornici SLS-a i 'Oriona' ističu da ove letilice jamče da će SAD moći da lansira velike korisne terete i ljude u kosmos. Analogija tome su nosači aviona koje SAD još uvek grade i poseduju, iako privatne kompanije mogu da grade jednako tako velike brodove za krstarenja.

Nasin službeni stav je da su SLS i 'Orion' trenutno najbolja vozila za povratak ljudi na Mesec. Nadalje, agencija ne može da promeni kurs bez potrebne političke podrške. U međuvremenu, SpaceX ne mora da odgovara nikome osim Elonu Musku i može da nastavi s razvojem 'Starshipa' kako bi zadovoljio Muskov sam o slanju ljudi na Mars.

Nasa Mask 4
Jedan od bezbroj predloga za let ljudi na Mars do 2050. 'Aerojetov' brod je koncipiran na osnovu tehnologije NEP (Nuclear Thermal Propulsion) a koristiće LEU motore (Low Enriched Uranium).

Kako se SpaceX oslanja na Nasu?

Bez ulaganja Nase, privatni kosmički letovi bi danas izgledali sasvim drugačije. NASA je još 2006. počela da investira u privatne kosmičke kompanije s nadom da će jednog dana moći da osigura prevoz tereta i posada do Međunarodne kosmičke stanice[4]. SpaceX je bila jedna od prvih kompanija koja je dobila novac od Nase; kompanija je u to vreme bila stara svega 4 godine. NASA je platila otprilike polovinu troškova za razvoj SpaceX-ovog radnog konja, rakete 'Falcon 9'.

2008. godine SpaceX je potpisao više milijardi dolara vredan ugovor o prevozu tereta na ISS. Kompanija je bila pred bankrotom i verovatno bi ostala bez novca bez Nase. Danas SpaceX ostvaruje prihode od različitih kupaca, ali značajan deo finansiranja potiče od posada i tereta na ISS, kao i od lansiranja Nasinih naučnih letilica. SpaceX takođe lansira i tajanstvene terete za američko Ministarstvo odbrane, još jedan subjekt koji financiraju poreski obveznici.

Kako se NASA oslanja na SpaceX?

NASA nije imala spremnu zamenu kad je program spejs šatlova okončan 2011. godine. Uprkos tome što je imala 7 godina za pripremu, agencija nikada nije dobila potrebna sredstva za dovršavanje izgradnje ISS-a i razvoj novog putničkog i raketnog sistema, sve dok je nastavljala s letovima šatlova – koji su do kraja svog veka gutali po 3,5 milijarde dolara godišnje.

Predviđajući potrebu za alternativom za slanje tereta i posada na ISS, NASA se okrenula aeronautičkoj industriji s novim predlogom: umesto da plaća kompanijama da grade Nasine letilice u Nasinim objektima, zašto NASA ne bi platila kompanijama da izrađuju svoje vlastite letilice, a zatim plaćala da leti na tim letilicama[5]?

Agencija je 2008. godine potpisala ugovore sa SpaceX-om i Orbital Sciences Corporation – sada Northrop Grummanom – za izgradnju i lansiranje vlastitih teretnih raketa do ISS-a. Plan je uspeo: ni godinu dana nakon završetka programa šatlova, SpaceX-ova svemirska letilica 'Dragon' napravila je prvi komercijalni let ka ISS-u. Godine 2020. SpaceX je postao prva privatna kompanija koja je poslala Nasine astronaute na ISS.

Bez SpaceX-a, jedina američka kompanija koja je trenutno sposobna da preveze teret na ISS trenutno bi bila Northrop Grumman, a NASA bi se i dalje oslanjala na ruski 'Sojuz' za prevoz posada.

Nasa Mask 5
Izlazak Sunca naspram Nasine hale za mointažu raketa pre prvog lansiranja 'Falcona 9' sa prvim astronautima u maju 2020.

Zašto nam trebaju i NASA i SpaceX?

Nasina podrška kompanijama poput SpaceX-a preoblikovala je perspektivu američke aeronautičke industrije. Ukorenjeni aeronautički izvođači koji su tradicionalno uživali malo ili nimalo konkurencije, stavljaju veći naglasak na nove tehnologije koje smanjuju troškove kosmičkih letova. Američke kompanije se sada takmiče za globalno tržište lansiranja koje je do skora bilo u domenu kineskih i ruskih raketa. NASA takođe profitira jer ima više domaćih i međunarodnih partnera sa kojima može da lansira letilice i da leti s posadama i teretima do Međunarodne svemirske stanice.

SpaceX je značajno pomogao da se obnovi interes javnosti za svemirske letove. Kompanija izvrsno koristi tehnologiju TV prenosa uživo, čineći svako lansiranje i sletanje rakete uzbudljivim događajem. Interes za napore SpaceX-a – koji su često u partnerstvu s Nasom – nadahnuo je nove generacije za uzbudljivu svemirsku karijeru.

Ali Amerikanci još uvek trebaju Nasu. Agencija čini mnogo više od toga da šalje astronaute u orbitu. Ne postoji nijedan poslovni interes u slanju svemirske letilice na Pluton ili sletanja rovera na Mars radi traženja znakova prošloga života. Istraživanje svemira i naučna otkrića zahtevaju dugoročnu potporu javnosti i ulaganja. Ljudi čak trebaju da imaju moralnu obvezu da istražuju kosmos. NASA je takođe znatno veća, troši desetke milijardi dolara svake godine na stotine velikih projekata, dok SpaceX troši milijune dolara na nekolicinu odabranih.

Istraživanje svemira donosi ono najbolje u nama. Kada vladine agencije poput Nase i privatne kompanije poput SpaceX-a rade zajedno, svi pobeđuju. Bar bi trebalo...

Nasa Mask 6
Naša armada na putu ka Sirijusu nakon višedecenijskog rekordnog DGP-a u regionu.

 

[1] Nedavno sam na sajtu napisao čini mi se interesantnu priču o Masku.

[2] U oktobru 2019, Federalna komisija za komunikacije Sjedinjenih Država podnela je u ime SpaceX-a Međunarodnom savezu za telekomunikacije zahtev kako bi se odobrio zahtev za 30.000 dodatnih satelita 'Starlink' za dopunu 12.000 satelita 'Starlink' koje je komisija već odobrila.
  Samo naivko može da proguta priču o desetinama hiljada dobrih satelita u rukama privatnika koji radi za pare a za dobrobit svih građana.

[3] Moja omiljena tema! Ove godine budžet je iznosio $22,6 mld, što je za $1 mld. više od lane, a za 3 manje od plana za 2021. Možda to nekima izgleda kao lasna lova, ali da potsetim da još od 70-ih NASA plovi na 0,5-1% ukupnih troškova SAD. Od tih silnih milijardi, pola otpada na ljudske letove, 1/3 na nauku, a ostaloide na tehnologiju, obrazovanje, održavanje i sl.

[4] Posle ukidanja šatlova, Rusi su ih odrali: za slanje oko 70 američkih astronauta na ISS morali su da plate skoro $4 milijarde

[5] Klasičan liberalni kapitalizam, za koji se sve više teoretičara slaže da će nam svima doći glave.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi: