U sred ravnice uzdizala se sjajna srebrna raketa koja je izgledala kao da je reinkarnirala iz filmova B-produkcije 50-ih godina. Slika je bila spektakularna i šokantna, jer je svako znao da se radilo o pravoj raketi koja treba da nosi putnike. Nije se radilo ni o šali, ni o modelu već o pravoj raketi, koja doduše ipak ne treba da odleti u orbitu. Radilo se o prototipu 'SpaceX-ovog'broda 'Starship'koji bi trebalo da posluži za uvežbavanje vertikalnog sletanja za buduće brodove. Baš kao što su svojevremeno dva prototipa 'Grasshoppera' korišćena za usavršavanje tehnike vertikalnog sletanja prvog stepemna 'Falcona 9', isto tako će 'Starhopper', kako je ime tvorevine, uraditi za 'Starship'...
Dovršeni 'Starhopper'.
'Starhopper'je raketa visoka 40 metara i prečnika 9 metara, što je vrlo blisko finalnoj verziji 'Starshipa', koja će imati dimenzije 55×9 metara. Takođe, 'Starhopper'ima samo 3 'Reptor'motora bazirana na metanu i tečnom kiseoniku, dok će 'Starship'imati 9 jedinica. 'Starship'će posle svake misije sleteti vertikalno, kao i prvi stepeni 'Falcona 9', ali će za razliku od njih moći da nosi i ljude – postojaće i kargo verzija i druga, koja će prenositi gorivo, tako da je sigurnost prioritetna u konstrukciji ovog broda (bar bi trebala da bude). 'Starship'će prilikom manevrisanja pri sletanju koristiti tri 'Raptor'motora, pa je to razlog zašto ih je baš toliko i na 'Starhooperu'.
Još jedna slika 'Starhoopera', ali bez doterivanja u šopu.
Detalj mlaznica tri motora 'Reptor'.
Poređenje 'Starhoopera'i krajnje verzije 'Starshipa'.
Naravno, iz očigledno sigurnosnih razloga, brod mora da bude sposoban da sleti samo sa jednim motorom, što će raketa sigurno testirati slećući sa visine od nekoliko kilometara. 'SpaceX'je nedavno promenio dizajn 'Starshipa'– ranije nazivanog BFS[1] (Big Falcon Ship) – da bi ugradio spoljnji termički štit od nerđajućeg čelika hlađenog vodom i metanom iz tankova. Kao što može da se vidi, 'Starhooper'je dobio novi sjajni čelični oklop koji davao brodu tako spektakularni izgled (mada, u isto vreme, pomalo aljkav, zbog naboranosti), mada mu očito ne treba puna termozaštita za suborbitni let. 'Starhooper'je izgrađen na otvorenom (!!!), potpuno izložen publici, za rekordno vreme – oko 6 nedelja – u pogonu 'SpaceX-a'uBoca Chica(Teksas) a Mask je izjavio da će biti spremna za lansiranje u februaru ili martu, iako se šuška da tankovi za gorivo još nisu gotovi.
'Starhooper'u pogonu Boca Chica.
Poređenje 'Starhoopera','Starshipa'i 'Super Heavy'.
'Starhooper'u letu?
Mister Elon je izjavio da će prvi 'Starship'biti spreman do leta sledeće godine i da ćemo sledeće godine biti svedoci prvog probnog leta sistema 'Starship/Super Heavy', mada svi znaju da vreme teče drugom brzinom za bosa 'SpaceX-a'. Prema rečima Maska, prvi stepen sistema, 'Super Heavy'(odn. 'BFR') će takođe imati sjajan čelični štit. Kao što je to slučaj sa svim 'SpaceX-ovim' pregnućima, još je rano stavljati 'Starhooper' u neki kontekst. Vreme će pokazati da li se radi o prekretnici u istoriji astronautike ili je jednostavno reč o skupoj ekscentričnosti jednog milijardera[2].
I taman kad je izazvao pažnju svih i probudio mnoge snove, desilo se sledeće:
Početkom januara je javljeno da se raketa prevrnula jer ju je oduvao vetar jačine 50 milja na sat! Mask je izjavio da će radovi na popravci trajati nekoliko nedelja – a verovatnije osam.
U Tweetu je objasnio i zašto je rešio da koristi čelik umesto 'klasičnih' ugljeničnih vlakana. Kaže da nosači od karbona zahtevaju spor proces i da po kilogramu koštaju \(135. Zahtevaju puno sečenja i u tome se gubi oko 35% materijala. Takođe treba i puno lepka (vrsta smole), koga treba prevamzivati u 60 do 120 slojeva. Karbonska vlakna koštaju \)200/kg dok čelik košta samo \(3/kg, što je 65 puta jeftinije. Takođe i legura nerđajućeg čelika sa visokim procentom hrom-nikla neće biti krta na niskim temperaturama.
Mask kaže da će samo 20% 'Starshipa'prilikom ulaska u atmosferu biti izloženo temperaturi od maksimumu 1750 K. Ostatak će biti na ispod 1450 K, tako da mu štit i ne treba. Metal bolje zrači toplotu, u tako će se hladiti 60% broda, što je još jedna prednost čelika...
Koliko sam shvatio, prednji deo rakete će imati zapravo dva sloja čelika, između kojih će radi hlađenja cirkulisati ili voda ili komponenta goriva. Uz to, spoljnji zid rakete će imati mikroskopske rupice kroz koje će tečnost neprestano 'curiti' i tako dodatno hladiti izložene delove... Kada sam pre par godina napisao text 'BUDUĆNOST KOJA NIKAD NIJE DOŠLA' o neverovatnom projektu američke pilotirane raketne letilice X-20 'Dyna Soar' iz 60-ih godina, pomenuo sam da joj je površina pasivno hlađena vodom!
Tema je zanimljiva za pisanje, pa ću morati uskoro da napišem nešto više o tehničkim aspektima tog čelika i njegovoj prednosti u odnosu na druge materijale.
[1]Ako ćemo pravo, Mask je prvobitno svoju veliku raketu nazvao 'BFR', što je bila skraćenica od 'Big Fucking Rocket'.
[2]On je u najmanju ruku čudak. Iako je teški milijarder, prošle godine su ga njegovi direktori kompanije 'Tesla Inc.'čiji je vlasnik prvo kritikovali a onda prijavili državnim organima, pa potom i smenili s mesta izvršnog direktora jer su zaključili da su njegove odluke i Tweetovi opasni za dalji posao. Morao je da plati kaznu od \)20 miliona i sada je on nešto kao počasni diša... u svojoj kompaniji.
