Iako je bilo za očekivati, pokazalo se da je istraga povodom fijaska „Фобос-грунтa“ bila devastirajuća za Rusiju kao svemirski silu. Glasine govore da će prema najnovijem predlogu izmena Saveznog kosmičkog programa, koji je dala Ruska svemirska agencija „Роскосмос“ za period 2006–2015, biti eliminisano čak 16 projekata, uključujući stanice za istraživanje Sunčevog sistema.
Među žrtvama su kosmičke sonde „Марс Мет-нет“, „Меркурий-П“ i „Венера-Д“. Koliko do juče pričalo se da će program „Марс-нет“ biti aktiviran do 2016. godine i da će na Marsovu površinu odneti (makar) četiri meteorološke stanice, dok je „Меркурий-П“ trebalo da 2019. postane prvi lender koji bi sleteo na daleki Merkur. U međuvremenu, prva sonda programa „Венера-Д“ trebalo je da poleti 2016. godine i izvrši preliminarna radarska snimanja radi mapiranja i odabira lokacije za buduća sletanja. Sve tri svemirske stanice projektovala je kompanija NPO Lavočkin upotrebljavajući ista projektno–tehnička rešenja kao i za „Фобос-грунт“, i trebale su, zajedno sa nesrećnom sondom, da budu prve svemirske letilice dizajnirane u Rusiji posle pada Sovjetskog Saveza.
 |
Lavočkinov „Марс-нет“ је trebalo da nadgleda klimu Marsa. Težina na lansiranju: 8.120 kg (2.380 kg na orbiti oko Marsa). Vidi se trenutak lansiranja jedne od 10–12 površinskih meteoroloških sondi–penetratora. Zbog smanjenja cene, trebalo je da se koristi platforma („bus“) „Фобос-грунта“. |
 |
Stanica „Меркурий-П“ je trebalo da posluži za kontaktno i daljinsko istraživanje Merkura (ono „П“ potiče od ruskog „Посадка“ – sletanje). Lender bi bio težak 710 kg, površinska stanica 40 kg. Čitava misija bi bila jako slična sa misijom „Луна 9“. |
 |
„Венера-Д“. U nekim verzijama, pored orbitera i lendera sa dva balona, bilo bi tu i nekoliko mikrosondi. Orbiter – 540 kg (naučna opre,a – 70–80 kg); baloni – jedan 60 kg (bez sistema za ulazak u atm.) drugi 100 kg; mikrosonde – oko 2 kg (instrumenti ½ kg); lender – 20–25 kg. |
Jedina pozitivna stvar u novom predlogu jeste to što će lunarni projekti „Луна-глоб“ i „Луна-Ресурс“ (sa „lunohodom“) ipak preživeti. Očigledno je da iza ove odluke stoje ekonomska kriza i slab kredibilitet NPO Lavočkina iz Himkija izazvan neuspehom „Фобос-грунта“. S druge strane, bilo bi nepravedno sav teret neuspeha svaljivati na slavni Lavočkin. I pored kiksa ga „Грунтом“, krajem prošle godine su po ko zna koji put dokazali da su sposobni da proizvedu složenе uređaje poput svemirskog teleskopa „Спектр-Р“[1] („РадиоАстрон“) ili meteorološkog satelita nove generacije „Електро-Л“. U svakom slučaju, realnost je da su gorenavedene sonde s današnjeg stanovišata jednostavni „Power Point brodovi“ i da nemaju neku veliku ekonomsku podršku. Međutim, konstantno uvećanje ruskog kosmičkog budžeta u poslednjih nekoliko godina ipak pruža kakvu–takvu nadu da bi ipak mogli da postanu realnost. Pored toga, iako su u pitanju vrlo ambiciozni projekti, kao i drugi, i ja smatram da bilo koja kosmička agencija mora da ima izazove ovakvog tipa ako želi da napreduje. Sa ili bez sredstava, ti projekti su jedini koje Rusija ima za istraživanje Sunčevog sistema automatskim stanicama. Bez njih, „Роскосмос“ će morati da lije suz– radosnice kada stigne do Meseca.
Međutim, ako hoćemo da govorimo o suprotnim odlukama, ne smemo da zaboravimo da su za konstruisanje jedne kosmičke međuplanetne stanice potrebne godine teškog rada i milijarde rubalja (a i dolara). Otkaz ovih stanica mogao bi da znači definitivno zbogom ruskom istraživanju Sunčevog sistema (ne računajući Mesec). Ako se, pride, setimo Nasinih planova za doglednu budućnost, o čemi sam u decembru prošle godine pisao u tekstu „Budućnost američkog svemirskog-programa“, sledi nam istina da će nam kosmičke teme za čitanje (i pisanje) u narednoj deceniji biti prilično depresivne. Sledi nam „hleba i igara“, kako reče cenjeni filozof ...
[1] Zovu ga i „РадиоАстрон“ (to je radio–teleskop), i on je trenutno najveći teleskop u kosmosu. Težak je 5 tona (Habl 11 t). Leti na orbiti koja je oko 700 puta viša od Habla.
