Mogu li Sjedinjene Države da naprave koloniju na Mesecu i razviju novi pogonski sistem za putovanje na Mars? I sve to za osam godina predsednikovanja Njuta Gingriča, novog republikanskog kandidata, kako je sâm obećao prošle nedelje?
 |
Njut Gingrič u republikanskoj kamanji na Floridi. |
Tehnološki gledano, odgovor bi mogao da glasi da, ekonomski možda, ali politički – vrlo teško.
Predlažući svoju ambicioznu viziju vezanu za kosmos, Obamin najverovatniji protivkandidat, Gingrič, ušao je u večitu (u Americi) debatu o tome koji bi nacionalni i Nasini prioriteti trebali da budu. Gingrič malo govori o Nasinim bespilotnim misijama, za koje mnogi misle da na polju nauke donose više a troše manje sredstava. Inspiracija i ekonomske granice, a ne nauka, glavni su pokretači njegovog dugogodišnjeg entuzijazma vezanog za kosmos.
„Pristupam kosmosu sa stanovišta romantičnog verovanja da on stvarno predstavlja neraskidivi deo naše sudbine,“ izjavio je Gingrič u svom predizbornom govoru prošle nedelje. Našalio se i na zakonski predlog koji je podneo u toku svoje bivše kongresne karijere, da bi Mesečeva kolonija mogla da traži državnost čim njena populacija dostigne 13.000.
Nije nikakvo iznenađenje da je na debati, koju su samo dan kasnije vodili Gingričovi republikanski oponenti, kolonija na Mesecu nazvana pravom ludošću, kao i ideja o povećanju budžeta u vreme fiskalnih surovosti.
Mit Romni je izjavio da on smatra da bi baza na Mesecu koštala stotine milijardi dolara, a verovatno čak i više. „Pre bih obnovio stambeni fond ovde u Americi,“ izjavio je dočekan palauzima.
Ron Pol se čak i našalio rekavši, „Ja mislim da bi možda prvo trebali tamo da pošaljemo neke naše političare!“
 |
Ponovno slanje ljudi na Mesec, kao što je ovo u misiji „Apola 17“, predstavljalo bi ogroman finansijski problem. |
Izgleda da bi najmanju prepreku činila tehnologija. Na kraju krajeva, slanje novih astronauta na Mesec do 2020. godine i uspostavljanje stalne kolonije bio je cilj poslednjeg republikanskog predsednika Džordža Buša mlađeg, a NASA je uložila puno para u razvoj nove rakete i svemirskog broda koji bi im pomogao u tome. Mnogi sumnjaju da bi NASA, imajući u vidu novac i vreme, bila u stanju da duplira uspeh koji je postigla pre više od 40 godina.
Za stalnu bazu na Mesecu mogla bi da se prilagodi tehnologija korišćena za gradnju sadašnje Međunarodne svemirske stanice. NASA je takođe razvila i jedno veliko lunarno vozilo u obliku traktora, u kome bi astronauti mogli nedeljama da putuju stenovitom površinom.
 |
Testiranja Nasinih svemirskih istraživačkih vozila u Arizoni 2010. godine simulirala su uslove na Mesecu. |
Međutim, problem je novac. Kada program, poznat kao „Constellation“, nije dobio onoliko para koliko je prvobitno obeća(va)no, razvoj projekta je počeo da se usporava, a cena da raste. Izveštaj eksperata je zaključio da bi trebalo platiti oko \(150 milijardi da bi „Constellation“ u planiranom roku postigao svoj cilj. Umesto toga, Obamina administracija je otkazala čitavu priču.
Novi Nasin program, sličan „Constellationu“ i sa potpuno novom raketom, koštao bi slično. Ali najnovija Nasine studija zaključuje da bi svemirska agencija mogla da koristi već postojeće rakete manjeg kapaciteta, u kombinaciji sa stanicama za dopunu gorivom u orbiti, i tako dospeju do Meseca za manje od 10 godina.
Novi pogonski sistem za putovanje do Marsa bio bi verovatno oživljavanje stare tehnologije – raketnog motora na nuklearni pogon, koji je svojevremeno razrađivan tokom pedesetih godina prošlog veka. NASA je već započinjala radove na nuklearnoj propulziji – nuklearnim reaktorima koji će stvarati kontinuirani potisak – ali nedostatak para ih je sprečio da dovrše projekat.
Ali gospodin Gingrič govori o prevazilaženju Nasinog status quoa, insistiranju na bržem radu, da prihvataju veće rizike i dozvole da privatne kompanije preuzmu vodeću ulogu.
„To nije nešto s čim se treba šaliti ili gledati kao na neku daleku mogućnost,“ kaže Majkl Gold, direktor vašingtonske kancelarije „Bigelow_Aerospacea“, privatne svemirske kompanije iz Arizone. „Razlozi za tehničku i ekonomsku održivost mnogih sistema i tehnologija, ako ne i svih, već postoje.“
„Bigelow“, koristeći tehnologiju licenciranu kod Nase, planira da lansira dve svemirske stanice na naduvavanje, koje mogu da prime 36 ljudi, a slična tehnologija bi mogla da se iskoristi i za stambene prostorije za koloniste na Mesecu.
 |
Model baze na Mescu u realizaciji „Bigelow Aerospacea“, za koju sami kažu da nije daleko od realizacije. Vide se tri modula BA 330s. Već imaju zakazane termine za lansiranje 2014. kod druge privatne kompanije, SpaceX. |
Gingrič predlaže da se oko 10 procenata Nasinog budžeta odvoji za nagrade, slične onoj od \)25.000 koje je dobio Čarls Lindberg za prvi let avionom preko Atlantika, ili, skorije, \(10 milionsku „X Prize“ za prvi komercijalni svemirski brod koji je poleteo preko 100 km visine, tj. do granica svemira.
Tokom osam godina, tako kreiran fond sakupio bi više od \)14 milijardi. Gingrič predlaže da ponudi nagrada od \(10 milijardi prvoj kompaniji koja ostvari put do Marsa. Ako niko ne uspe, poreznici neće izgubiti ništa. Ako neko pak uspe, \)10 milijardi bi bilo za 10 do 100 puta jeftinije od bilo kog vladinog programa koji je u toku.
Verovatno bi velike aeronautičke kompanije poput „Boeinga“ i „Lockheed Martina“ bile te koje bi osvojile nagradu, ali neki Gingričovi savetnici, uključujući Boba Vokera, bivšeg republikanskog kongresmena iz Pensilvanije, veruju da bi tehnološki milijarderi poput Džefrija Bezosa, osnivača Amazon.com, i Pola Alana, suosnivača „Microsofta“, bili spremni da ulože sopstveni novac u nadi da bi im to donelo slavu, ako već ne uspeh.
Da li bi ijedna od tih ideja mogla da osvoji dovoljno političke podrške, drugo je pitanje. Kada je Obama pozvao na otkazivanje „Constellation“ programa, predlagao je da se NASA u buduće mnogo više oslanja na privatne kompanije, zalažući se za mnoge teme koje danas zagovara Gingrič. Gingrič je čak napisao jedan članak u kome je podržavao Obamine planove.
Međutim, izgleda da je Gingrič, dugogodišnji vatreni svemirski entuzijasta, ipak više spreman da uloži svoj politički kapital u realizovanje navedenih predloga. Čarls Miler, bivši Nasin savetnik za komercijalne letove, kaže da svi Gingričovi svemirski predlozi izgledaju sasvim prihvatljivi, ako se ne bi uvećavali.
Šta bi zahtevala Mesečeva kolonija?
- Raketu sposobnu da ponese astronaute i teret na Mesec. NASA razvija novu raketu velikog kapaciteta. Njut Gingrič ukazuje da bi postojeće manje rakete mogle da budu dovoljne. Ali manje rakete bi učinile misiju komplikovanijom, jer bi delovi za Mesečev lender morali da se sastavljaju u orbiti, kao što se to radilo da Svemirskom stanicom.
- Svemirski brod koji bi sleteo na Mesec. Takav brod trenutno ne postoji, ali to ne bi trebalo da za Nasu predstavlja veliku tehnološku prepreku, obzirom da su ljudi još pre 40 godine prvi put sleteli na Mesec. Za stalnu bazu, bio bi potreban veći brod koji bi mogao da prevozi delove.
- Stanište gde bi astronauti živeli. Pre nekoliko godina, NASA je započela preliminarne konstruktivne radove, ali nije daleko odmakla pre nego što je program otkazan. Komercijalna kompanija, „Bigelow Aerospace“, veruje da bi njihova tehnologija vectranskih modula na naduvavanje mogla da se adaptira za lunarna staništa.
Šta god da se napravi na Mesecu moraće da izdrži grubu Lunarnu prašinu i velike temperaturne razlike, koje idu od -230°C do 120°C
